Čemu i o čemu?
Ispostavilo se kao ne tako loše odn kao ne tako nezanimljivo odn kao ne tako glupo to što sam gledanje agitatorskog Mooreovog filma ostavio za period kada je već gotovo za sve. Trump je pobedio, zar ne?
U ovom, nešto skromnije zamišljenom i produciranom filmu, rekao bih da se Moore vraća svojim televizijskim poduhvatima i odlazi u konzervativno srce Amerike, grad Vilington u državi Ohajo, da održi stend-ap agitovanje/ tribinu/ town hall meeting u lokalnom bioskopu. Zamišljeno je da publiku čine (samo) Trumpovi glasači.
Mooreovoj ideji i zamisli štošta se može prigovoriti, kako dobro, tako i loše.
Dobre je:
- da ovako nešto postoji i da se na ovako nešto neko usuđuje (s obe strane)
- dobro je imati dobro volju (s obe strane)
- dobro je ulaziti u osinjak
- nije bilo loše kako je Moore pristupio "odbrani" kandidatkinje Clinton, čiji, kako sam kaže, nije veliki fan (ali je u jednoj svojoj knjizi čitavo poglavlje posvetio svojoj zaljubljenosti u nju...).
nije bilo dosadno (naročito je bila zabavana "galerijska" diskriminacija Meksikanaca i američkih muslimana)
Loše je:
- što se najavni utisak da u publici sede samo Trumpovi glasači neobično brzo istopio pred toplim pričama o Clintonovoj, beležeći kamerom dirljiv prijem u publici, kako kod žena, tako i kod muškaraca (ovo je, naravno, dovelo u pitanje istinitost i smislenost čitavog poduhvata)
- što Moore nije imao jedinstvenu i jednu temu, nego je u prvom delu pokušao da se zbliži s okupljenima na bazi zajedničkih, američkih interesa, a u drugom se stvar, dosta jasno, fokusirala na pokušaj da se Clintonova učini osobom od krvi i mesa, a ne samo predmetom mržnje.
Sem par, dosta bijednih i ranije pripremljenih snimaka, Michael Moore in Trumpland je mahom snimak nastupa, koji je pozorišno razigran Mooreovim seljakanjem od političke govornice do neke vrste radnog stola tj do fotelje za kontemplaciju, što je negde i odvojilo teme.
Iako nisam očekivao, Mooreovi argumenti za Clintonovu delovali su neobično ubedljivo i ubeđivali u nešto što je kod nje najteže poverovati- da je radila iskreno.
Ne znam da li da kažem- šteta što nisu pomogli.
SELEKTAH: 6minus/ 10
Ispostavilo se kao ne tako loše odn kao ne tako nezanimljivo odn kao ne tako glupo to što sam gledanje agitatorskog Mooreovog filma ostavio za period kada je već gotovo za sve. Trump je pobedio, zar ne?
U ovom, nešto skromnije zamišljenom i produciranom filmu, rekao bih da se Moore vraća svojim televizijskim poduhvatima i odlazi u konzervativno srce Amerike, grad Vilington u državi Ohajo, da održi stend-ap agitovanje/ tribinu/ town hall meeting u lokalnom bioskopu. Zamišljeno je da publiku čine (samo) Trumpovi glasači.
Mooreovoj ideji i zamisli štošta se može prigovoriti, kako dobro, tako i loše.
Dobre je:
- da ovako nešto postoji i da se na ovako nešto neko usuđuje (s obe strane)
- dobro je imati dobro volju (s obe strane)
- dobro je ulaziti u osinjak
- nije bilo loše kako je Moore pristupio "odbrani" kandidatkinje Clinton, čiji, kako sam kaže, nije veliki fan (ali je u jednoj svojoj knjizi čitavo poglavlje posvetio svojoj zaljubljenosti u nju...).
nije bilo dosadno (naročito je bila zabavana "galerijska" diskriminacija Meksikanaca i američkih muslimana)
Loše je:
- što se najavni utisak da u publici sede samo Trumpovi glasači neobično brzo istopio pred toplim pričama o Clintonovoj, beležeći kamerom dirljiv prijem u publici, kako kod žena, tako i kod muškaraca (ovo je, naravno, dovelo u pitanje istinitost i smislenost čitavog poduhvata)
- što Moore nije imao jedinstvenu i jednu temu, nego je u prvom delu pokušao da se zbliži s okupljenima na bazi zajedničkih, američkih interesa, a u drugom se stvar, dosta jasno, fokusirala na pokušaj da se Clintonova učini osobom od krvi i mesa, a ne samo predmetom mržnje.
Sem par, dosta bijednih i ranije pripremljenih snimaka, Michael Moore in Trumpland je mahom snimak nastupa, koji je pozorišno razigran Mooreovim seljakanjem od političke govornice do neke vrste radnog stola tj do fotelje za kontemplaciju, što je negde i odvojilo teme.
Iako nisam očekivao, Mooreovi argumenti za Clintonovu delovali su neobično ubedljivo i ubeđivali u nešto što je kod nje najteže poverovati- da je radila iskreno.
Ne znam da li da kažem- šteta što nisu pomogli.
SELEKTAH: 6minus/ 10
No comments:
Post a Comment