Kad su Hrvati bolji od Srba (ali, zajedno sa Srbima!)
Ja mislim da je veliki uspeh ovog albuma i ove bratstvojedinstvene saradnje naših i njihovih to što sam uspeo da ga preslušam do kraja.
I to ne jednom.
Triput.
I to ne na silu.
Jer, vidite, meni je ska pank dovoljan razlog da se bavim fajnal solušnom svih za taj vid muzike zainteresovanih.
Стари (јер ко други, кад се ради о бенду који практично не постоји- само пробајте да их гуглујете) ми је бенд представио као мешавину Прљавог казалишта и Блинк 182. Не зна се која ме референца тера даље. Али, како српска/екс-ЈУ понуда слабо стиже до мене, прихватам скоро све што ми дође до ува.
Od Starog sam saznao i da se radi o srpsko-hrvatskoj saradnji (pevač i bubnjar su iz Varaždina, a basista i gitarista iz Užica, i to valjda ne kriju), aranžmane im je radio Marko Kon, a iza skoro svih pesama stoji pevač Benjamin Vučaj (ispirkavam se ovde, ako Benjamin nije pevač, već bubnjar, kao što rekoh informacije su nepostojeće).
Ime benda je vrh. Odmah sam pomislio na moje Bračane i Splićane.
I, verovali ili ne, to prizivanje Bračana nije toliko besmisleno, jer Vučaj, za razliku od većine rokera drugih hrvatskih i skoro svih srpskih gradova, ume da bude duhovit. I da taj svoj humor uskladi sa očekivanjima svoje publike (to sigurno nisam ja, to su drugi, mlađi, duplo mlađi, napaljeniji, raspoloženiji, druželjubiviji...).
Другим речима, све песме које су ми привукле пажњу на овом албуму, (у складу са хрватском државном политиком) популарно названом Торпедо, баве се сексом. Баве се тинејџерима ”који га под тушем шиље” на све живо женско око себе и само о томе мисле. И ако сте тинејџер који га шиљи нон-стоп бићете изненађени (као и ја) колико је то популарна и згодна тема. Не знам зашто ме је ова врста поп дискурса подсетила на Пилоте који га никада нису шиљили, али су у своје време умели да скроје адекватну ”лирику” за своју публику. А и жеља ми је да у предложени референтни микс који је Стари дао увучем Србе по сваку цену.
Druga stvar, za ska pank, koji je nepodnošljivo odvratna muzika, Kon je zaista dao upečatljiv doprinos svojim pitkim i popičnim aranžmanima koji su vrlo duhovito (kao u čistokrvnoj kantri-ska baladi Jebo me dan) ispratili Vučajeve ljubavne i seksualne probleme. Čak mi i Laboratorija Zvuka (još jedan gol za Srbe!) pada na pamet kao, u domenu Konovog doprinosa, zgodan reper.
Остајем импресиониран колико ме све ово није изнервирало колико је могло. Чак напротив.
SELEKTAH: 6plus/ 10
Ja mislim da je veliki uspeh ovog albuma i ove bratstvojedinstvene saradnje naših i njihovih to što sam uspeo da ga preslušam do kraja.
I to ne jednom.
Triput.
I to ne na silu.
Jer, vidite, meni je ska pank dovoljan razlog da se bavim fajnal solušnom svih za taj vid muzike zainteresovanih.
Стари (јер ко други, кад се ради о бенду који практично не постоји- само пробајте да их гуглујете) ми је бенд представио као мешавину Прљавог казалишта и Блинк 182. Не зна се која ме референца тера даље. Али, како српска/екс-ЈУ понуда слабо стиже до мене, прихватам скоро све што ми дође до ува.
Od Starog sam saznao i da se radi o srpsko-hrvatskoj saradnji (pevač i bubnjar su iz Varaždina, a basista i gitarista iz Užica, i to valjda ne kriju), aranžmane im je radio Marko Kon, a iza skoro svih pesama stoji pevač Benjamin Vučaj (ispirkavam se ovde, ako Benjamin nije pevač, već bubnjar, kao što rekoh informacije su nepostojeće).
Ime benda je vrh. Odmah sam pomislio na moje Bračane i Splićane.
I, verovali ili ne, to prizivanje Bračana nije toliko besmisleno, jer Vučaj, za razliku od većine rokera drugih hrvatskih i skoro svih srpskih gradova, ume da bude duhovit. I da taj svoj humor uskladi sa očekivanjima svoje publike (to sigurno nisam ja, to su drugi, mlađi, duplo mlađi, napaljeniji, raspoloženiji, druželjubiviji...).
Другим речима, све песме које су ми привукле пажњу на овом албуму, (у складу са хрватском државном политиком) популарно названом Торпедо, баве се сексом. Баве се тинејџерима ”који га под тушем шиље” на све живо женско око себе и само о томе мисле. И ако сте тинејџер који га шиљи нон-стоп бићете изненађени (као и ја) колико је то популарна и згодна тема. Не знам зашто ме је ова врста поп дискурса подсетила на Пилоте који га никада нису шиљили, али су у своје време умели да скроје адекватну ”лирику” за своју публику. А и жеља ми је да у предложени референтни микс који је Стари дао увучем Србе по сваку цену.
Druga stvar, za ska pank, koji je nepodnošljivo odvratna muzika, Kon je zaista dao upečatljiv doprinos svojim pitkim i popičnim aranžmanima koji su vrlo duhovito (kao u čistokrvnoj kantri-ska baladi Jebo me dan) ispratili Vučajeve ljubavne i seksualne probleme. Čak mi i Laboratorija Zvuka (još jedan gol za Srbe!) pada na pamet kao, u domenu Konovog doprinosa, zgodan reper.
Остајем импресиониран колико ме све ово није изнервирало колико је могло. Чак напротив.
SELEKTAH: 6plus/ 10
No comments:
Post a Comment