01 May 2018

FRIDUME, NE BUDI PIČKA: VOJKO V - Vojko (Croatia)

Od cile Nezavisne neustaške republike od šireg i jedinog kulturnog značaja za Srbe i ostatak sveta važni su jedino Split i Brač


Moja bivša cura mi u svakom trećem mejlu i svakom tvitu agituje za Vojka i Krešu. A omiljeni bendovi joj imaju pubertetske bubuljice i tek uče da drže gitare. Da, gitare!
Pastu Italianu sam čuo u jednoj emisiji Tegle, uz komentar da se radi o verovatno najboljem singlu ove godine.
Puštao sam sebi Dječake. Ima tome.
A imam i skoro 43 godine i dvoje dece.
Dok smo na odmoru, Vojko svira kad nakon šetnji i obilazaka dođemo kući. Dok je Eli na ajpedu, a Leo po svim delovima nameštaja. A mi skoro mrtvi.
I Vojko hebe kevu dok ne počne kurac ovo, kurac ono, pa moram da utišam ili preskočim, jer Eli previše čulji uši, pa će posle da me ucenjuje da i ona ima pravo da fak ovo, fak ono, jer i ja tako.
Srećom deca mi ne znaju ko je Ceca (niti zašto je bitno što je u Parizu), ali razumeju Vojkove muke sa sraćkom i veceom, jer im i otac pati od slične analitičnosti.

Nisam siguran da li treba da vam naglasim, ali hoću- molim vas ne očekujte da vam ja govorim ko je, šta je, s kim je, odakle je Vojko V, niti kako sve te činjenice kroje smislen muzički univerzum. Za nas. Sa ovih prostora.

Sem Sindikata, Mimi Mercedes (koja je odnela prevagu aktuelnosti nad Sajsi MC na srpskom vrućem asfaltu) i one starlete koja je prorepovala na heliodromu, ja na drugi srpski hip hop nešto ne. Naročito.
Sa inostranim (ne-balkanskim) je drugačije. O tome sam vas već smarao, on do mene stiže kao mutna mešavina bitova, semplova i repovanja, u kome se ni ne trudim da razaznam šta se i o čemu peva, i retko obraćam pažnju. Preretko.

Probao sam i Krešu Bengalku. Nisam se nešto. Mada, ne gubim nadu, jer život počinje u četrdesettrećoj...

Vojko je, za mene od 42 godine i dvoje dece, nešto malo drugačije. Ne preti mi da ga pažljivo slušam, ali ja svejedno obraćam pažnju. I jedina tačka preseka naših svetova nije kada u jednom trenutku (u Marjan, mislim) pomene Beach House.

Vojka, očito i osobito, boli kita. On je onemanMileprotivtranzicijehipsterskoguzrasta. On svoj svet ne pegla ko neki naši. Naprotiv, on roni kroz svoj. Širom otvorenih očiju. Kroz govna i par lipih stvari.

Vojko svoj imidž i stav gradi najjačim hip hop oružjem- istinom. Vi mu ne možete ništa, jer sve što on prizna o sebi (a u Dump Around ide najdalje od svih repera koje sam ikada čuo u životu), to ga čini samo neprobojnijim nego pre. Za neustaše notorno sklone samoglamurizaciji i krojenju lepše slike o sebi nego što je to pristojno (Danke Deutschland i Gospoda Glembajevi kao očiti misfajeri takvih namera), ovaj Splićanin, baš kao i ovi Bračani, smisao pronalazi u britkoj, povremeno montipajtonovskoj (genijalna Zovi čovika) satiri svog sopstvenog sveta, koji se proteže od njega samoga (pomenuta Dump Around), preko ekipe mu (Rođendan), stvari koje ga neposredno okružuju (Ceca u Parizu, Cilit Beng) do Govedina-kaloričnog&poentirajućeg-nivoa postovanja aktuelnog statusa Nezavisne neustaške republike (u Kako to).

Vojko je kao urimljen stendap, podjednako darovit za ono kako, tako i za ono šta opservira. Pametan i duhovit, i solidne muzičke potkovanosti. Od turbo-euro klanice Ne može, preko Kusta-trepa u Zovi čovika do malčice bajatih, đorđemilosavljevićevskih fejk-himni poput Bach, sve matrice odgovaraju na zadatak. Mada u slučaju Vojka i sličnih mu Splićana i Bračana moramo da govorimo o kreiranju stanovitog "instrumentalnog konteksta" za vokalni narativ, koji je podjednako znakovit i balkanski specifičan. Kao u Pasta Italiana u kojoj u refrenu promalja autotjun legende neustaškog popa, Tončija Huljića- sve je pažljivo promišljeno da bojanki koju Vojko kroji rečima da preciznu i odgovarajuću boju kako bi otposlata žaoka stigla tačno tamo gde treba. Posred čela, i da ne provale.

Ja, naravno, ne mogu da se zanosim da će Vojko duže ili češće bivati deo mog privatnog muzičkog ekspirijansa, jer žestina i referentni sistem njegove satire (a naročito pomenutog "instrumentalnog konteksta") traži nekog mlađeg (ne samo u srcu!). Nekoga ko neće kao ja, kao što možete i sami da vidite, Vojka samo da promišlja, već će da ga koristi operativnije u svom životu.
I drugde gde treba.

SELEKTAH: 8/ 10


6 comments:

  1. Nisam ti bivsa cura, ali poslusaj i Kandziju i Gole zene , a iz lokala mi je poslednjih par dana na ripitu ovaj Surreal super mu je matrica: https://www.youtube.com/watch?v=uVEx2k-9Lic

    Pozzz

    ReplyDelete
    Replies
    1. danilo,
      ne uči me da pecam. daj mi ribu! via mislitemojomglavom@gmail.com
      i hvala!

      Delete
  2. Како зашто је битно то што је у Паризу, зар не иде онај стих (ако је то њен): Ја те волим чак и кад си у Паризу? (Било где да одеш, био би ми близу; ја те волим чак и кад си у Лондону, јер и у Лондону, у мом си фазону? То је та љубав фатална, због ње више нисам ни ја нормална.) Цеца и старлета су тако лаке мете, нисам очекивао од тебе

    ReplyDelete
    Replies
    1. vi, ljudi, imate prevelika očekivanja. od sebe, pa i od drugih...

      Delete
    2. p. s. sigurno znaš da si već u četrdesettrećoj; kad napuniš 43, bićeš u četrdesetčetvrtoj...
      p. p. s. ovo ti je možda najlajkovaniji txt! (Inače ne bih pročitao.)

      Delete
    3. sigurno znaš da me zabole. ali cenim kad mi neko kaže.
      a još sigurnije znam da ti nisi siguran na koju sam ja onda četrdesettreću mislio- ovu koja je u toku i ima još tri meseca fore ili onu za koju si mislio da sam pogrešio... a, krstev? a? er znaš, jer ako ne znaš... ili nisi siguran...

      što se lajkova tiče...

      Delete