Odlučio sam da pogledam i propišem o nekim svežim filmovima koji imaju hvalospevnije kritike.
Metacritic: 71/100
The Guardian: ***/*****
Searching spada u onu vrstu filmova koja se izborom svog formata kocka sa našom radoznalošću i strpljenjem, u isto vreme pokušavajući i da nas zabavi, ali i da opravda tako radikalan izbor. Ovaj film se, baš kao i hororčić Unfriended od pre četiri godine, odvija isključivo i samo na kompjuterskom ekranu. Film je režirao debitant Aneesh Chaganty, a kao jedan od producenata pojavljuje se proslavljeni ruski režiser Timur Bekmambetov (Noćna straža...), čiji novi film, Profile, izgleda priča svoju priču na vrlo sličan način.
John Cho igra Davida Kima, udovca (eto, spojlera!), čija ćerka Margot nestaje nakon što je navodno otišla kod drugarice da uči biologiju. To da je Kim udovac, šta Margot sve radi u životu, saznajemo kroz vrlo orkestriran kolaž porodičnog "prelaska" sa Windowsa na IOS platformu, instaliranje prvog pasvorda, čuvanja prvih slika, videa, njihovog prebacivanja, aploudovanja itd... Chaganty maksimalno koristi sve sitne forice u korišćenju računara da nam kaže još nešto o životu korisnika i jedna od najdirljivijih je kad se Kim uloguje na profil svoje pokojne supruge, a notifikacija o broju dana koliko Norton anti-virus nije apdejtovan nas u isto vreme obavesti i koliko je otprilike prošlo od kako se supruga upokojila.
Kao i u svim filmovima ovog tipa (od The Blair Witch Project na ovamo) uvek je problem kako priči prilagoditi tehnologiju, a ne obrnuto. Pa tako i ovde na uštrb ostajanja vernosti odabranom metodu (tehnologiji) pričanja, povremeno žrtvujemo uverljivost priče (recimo kad nas somnabulni live-feed odvede na komemoraciju Kimove kćeri samo da bi videli...).
Iako je formatom triler, Searching pokušava da nam prikaže koliko našeg života se (skoro u potpunosti) odvija "na kompjuteru", do te mere da i jednu tako strašnu stvar kao što je nečiji nestanak, možemo da pratimo i rešavamo koristeći Internet. Život i smrt odavno više nisu samo u realnosti. Zapravo, to ni za koga više nije nova vest. Možda će vas Searching, "ovako na gomili", samo impresionirati u kojoj meri je to tako. Ili ni to.
Sama premisa i njeno razrešenje su relativno "tanki" (naročito s obzirom na broj samih aktera) i Chaganty u dostupnim okvirima žanra koristi sve stranputice da svoju priču učini zanimljivijom. I ne radi to loše.
Međutim, ima jedan trenutak u filmu, kada se utvrdi da je Margot mrtva, kada mi se učinilo da će Searching da pobegne iz žanra i postane neka vrsta egzistencijalnog meta-trilera kome je žanr samo poslužio da prikaže koliko smo sami, duboko sami, sasvim sami, i na kraju- sami. U tom stravičnom nehepiendu video sam osvežavajući i snažan opasuljavajući momenat, ali film očigledno nije planirao ništa slično. Haneke bi.
SELEKTAH: 6plusplus/10
Metacritic: 71/100
The Guardian: ***/*****
Searching spada u onu vrstu filmova koja se izborom svog formata kocka sa našom radoznalošću i strpljenjem, u isto vreme pokušavajući i da nas zabavi, ali i da opravda tako radikalan izbor. Ovaj film se, baš kao i hororčić Unfriended od pre četiri godine, odvija isključivo i samo na kompjuterskom ekranu. Film je režirao debitant Aneesh Chaganty, a kao jedan od producenata pojavljuje se proslavljeni ruski režiser Timur Bekmambetov (Noćna straža...), čiji novi film, Profile, izgleda priča svoju priču na vrlo sličan način.
John Cho igra Davida Kima, udovca (eto, spojlera!), čija ćerka Margot nestaje nakon što je navodno otišla kod drugarice da uči biologiju. To da je Kim udovac, šta Margot sve radi u životu, saznajemo kroz vrlo orkestriran kolaž porodičnog "prelaska" sa Windowsa na IOS platformu, instaliranje prvog pasvorda, čuvanja prvih slika, videa, njihovog prebacivanja, aploudovanja itd... Chaganty maksimalno koristi sve sitne forice u korišćenju računara da nam kaže još nešto o životu korisnika i jedna od najdirljivijih je kad se Kim uloguje na profil svoje pokojne supruge, a notifikacija o broju dana koliko Norton anti-virus nije apdejtovan nas u isto vreme obavesti i koliko je otprilike prošlo od kako se supruga upokojila.
Kao i u svim filmovima ovog tipa (od The Blair Witch Project na ovamo) uvek je problem kako priči prilagoditi tehnologiju, a ne obrnuto. Pa tako i ovde na uštrb ostajanja vernosti odabranom metodu (tehnologiji) pričanja, povremeno žrtvujemo uverljivost priče (recimo kad nas somnabulni live-feed odvede na komemoraciju Kimove kćeri samo da bi videli...).
Iako je formatom triler, Searching pokušava da nam prikaže koliko našeg života se (skoro u potpunosti) odvija "na kompjuteru", do te mere da i jednu tako strašnu stvar kao što je nečiji nestanak, možemo da pratimo i rešavamo koristeći Internet. Život i smrt odavno više nisu samo u realnosti. Zapravo, to ni za koga više nije nova vest. Možda će vas Searching, "ovako na gomili", samo impresionirati u kojoj meri je to tako. Ili ni to.
Sama premisa i njeno razrešenje su relativno "tanki" (naročito s obzirom na broj samih aktera) i Chaganty u dostupnim okvirima žanra koristi sve stranputice da svoju priču učini zanimljivijom. I ne radi to loše.
Međutim, ima jedan trenutak u filmu, kada se utvrdi da je Margot mrtva, kada mi se učinilo da će Searching da pobegne iz žanra i postane neka vrsta egzistencijalnog meta-trilera kome je žanr samo poslužio da prikaže koliko smo sami, duboko sami, sasvim sami, i na kraju- sami. U tom stravičnom nehepiendu video sam osvežavajući i snažan opasuljavajući momenat, ali film očigledno nije planirao ništa slično. Haneke bi.
SELEKTAH: 6plusplus/10
No comments:
Post a Comment