Šta ti je smisao za humor?... Reditelj ovog filma, David F. Sandberg, pre njega uradio je samo dva filma, i to oba horora - Anabelle: Creation i Lights Out. A onda je bez problema udahnuo život još jednom superheroju, pa još iz DC tabora. I to oslanjajući se samo na humor, svoj i svojih saboraca.
Shazam! je u suštini avanturistička tinejdžerska komedija osamdesetih, poput Goonies, na koje i zbog obilja sparene dece najviše i liči. U njenom kreiranju ozbiljno su zanemarene navike, htenja i stremljenja modernih tinejdžera i teško da film zbog toga imalo pati tj da će mu neki tinejdžer gledalac zbog toga bilo šta prebaciti. Oni će biti srećni što su u filmu "reprezentovani" duhom, a ne kostimom i rekvizitom, iako je i taj duh ono što, očigledno, radije "nose u sebi", nego što ga pokazuju i dele sa drugima.
Međutim, možda je na delu demonstracija i nečeg sasvim drugog- a to je primena i blaga adaptacija dramaturške i holivudske formule "bioskopskog filma" koja je patentirana u osamdesetim, kada su i rođeni "blokbasteri", koja i četrdesetak godina kasnije, bez problema, kada se pošteno i iskreno realizuje, donosi isti rezultat- dobar i gledan film. Jer Shazam! nije ništa drugo.
To je film koji sebe posmatra sa istog mesta sa koga i njegov "idealni" gledalac, koji ne želi da gubi previše vremena na patetiku, koji želi da diskutuje sa svetom superheroja, a ne da bude samo žrtva njegove sterilnosti i spektakularnosti, to je gledalac koji želi da učestvuje u avanturi, a ne da bude samo njen posmatrač. I zahvaljujući odličnom kastu njemu je ovo poslednje itekako omogućeno.
Shazam! heroja igra Zachary Levi, koji mi je tokom celog filma izgledao kao neko koga prvi put u životu vidim, iako sam ga gledao u dve seonze Marvelous Mrs. Maisel. Ali, više nego u toj seriji, Levi je ovde prisvojio pristup najpotcenjenijeg holivudskog glumca, Brendona Fraisera, koji bi, da je dvadesetak godina mlađi, sigurno bio idealan za poziciju Shazama!, kao što je početkom milenijuma bio zvezda i pokretačko gorivo slično postavljenih filmova. Pored Levija, nikako ne smemo da zanemarimo i doprinos njegovog sajdkika Jacka Dylana Glazera, koji je prototip brbljivog neustrašivog šmoklje filmova osamdesetih i neko ko "kao da je ispao" iz Stranger Things, koji su druga direktna inspiracija za koncepciju Shazama!
Shazam! skoro besprekorno funkcioniše tokom tri četvrtine svog trajanja i tek u finalnom obračunu sa "superzlikovcem" gubi snagu, mahom iscrpljen činjenicom da je borba superheroja i superzlikovca već u prvom susretu suštinski jalovo postavljena i potom se iscrpljivala u sve jalovijim reprizama uprkos variranju konteksta i scenografije.
Shazam!, poput Guardians of the Galaxy i poslednje inkarnacije Spidermana, superiorno vlada humorom, samo-sprdnjom, samo-začikavanjem i dekonstrukcijom superherojskih klišea, i biće zanimljivo videti kako će u sledećem nastavku iz, realtivno lake, "dekonstrukcije starog" izaći u "konstrukciju novog i sopstvenog". Ali, otompotom. Za sada, imamo i superheroja i svet koji je zabavan, blesav, dinamičan, dovoljno drugačiji od svih ostalih, veseo i opipljiv. I trebalo bi da uživamo punim srcem.
SELEKTAH: 8plus/10
No comments:
Post a Comment