Goodfellas katoličke crkve
Clergy je svakako odličan film, ali percipiran kao poruka koja stiže iz jedne od religiozno najzatucanijih sredina u Evropi on je moćan kao svi Avengers zajedno. Plus Thanos!
Drugim rečima probajte da zamislite da prvokraljevani Aleksandar Vučić jednog dana odluči da probleme s Kosovom reši tako što će za ono malo spornih srpskih opština Ramušu Haradinaju pokloniti crkvu Svetog Save, koja sada postaje najveća balkanska džamija "Ibrahim Rugova", a sve to proslaviće se na najvelelepnijoj beogradskoj proslavi kod Hajdučke česme uz igru, pesmu i kosovsku poslanicu našeg patrijarha od koga je predlog i potekao.
Naravno da ne možete da zamislite tako nešto.
Ali upravo je toooliko nezamislivo mogla da izgleda mogućnost ovog filma i u njemu prikazanih stvari sa pečatom "napravljeno u Poljskoj" pre nego što su se dvojica Wojciecha (reditelj Smarzowski i scenarista Rzehak) prihvatila zadatka da katoličku crkvu svoje zemlje prikažu u "manje afirmativnom" svetlu nego inače. Čime su kreirali jedan od najkontroverznijih i najgledanijih filmova u Poljskoj svih vremena.
A koliko je ovaj film kontroverzan, paradoksalno, možžžda najbolje govori poruka na posteru kojim je katolička crkva pokušala da se "odbrani" od njega. Oni su, naime, zakupili bilborde širom zemlje, iskopirali plakat za film, s tim što su umesto glumaca stavili slavne popove iz poljske istorije, i sve to uz tekst: "Sveštenstvo: naše blago u borbi protiv nacizma, komunizma, LGBT i islamista".
Clergy počinje druženjem tri odrasla muškarca koja se opijaju preko svake mere i potom blesave jurenjem kroz stan, koškanjem ili pričanjem viceva. Sve deluje kao da je jednom od njih žena "kod njenih", a on se malo opustio s prijateljima. A onda se pojavi dečak da kaže da neka žena umire i jedan od muškaraca, "pijan kao majka", oblači popovsko odelo i odlazi da odradi predsmrtnu pričest or something. Ubrzo potom otkrivamo da su i druga dvojica popovi. Za prvog od njih tek kad pijan stigne do svoje kuće negde u ruralu i usput udari nešto, što je možda zec, možda čovek. A za drugog kad dođe na neko gradilište i počne da napušava radnike uz najvulgarnije povike zbog neplaniranih problema. Tek nakon čega se upušta u smutne pregovore kako stvar može da se sanira mimo zakona.
Tri poznanika ili prijatelja sve do kraja filma više se neće spojiti, čak ni u pokušaju da pomognu jedni drugima, iako će se njihovi problemi samo gomilati i gomilati i gomilati. To je možda najnejasniji, najslabiji ili najznakovitiji trenutak ovog filma. Ljudi u crkvi ne pokušavaju da pomognu jedni drugima kao ljudi, već samo da zataškaju sve probleme i greške, kao popovi.
Reditelj (da sad ne ukucavam ponovo komplikovano prezime) nemilosrdno akumulira grehe sveštenika. Sva trojica kradu pare od crkve za lične potrebe, sva trojica totalno žive u neskladu sa normama koje propisuju pastvi, sva trojica dosta licemerno pristupaju svojim crkvenim obavezama, jedan od njih šuruje s lokalnom mafijom u nameštanju tendera i linija priče koja njega prati kao da je uzeta iz serije Billions po količni marifetluka. Poslednji i najsiromašniji od njih živi u grešnoj vezi sa ženom, koju je na svu muku napumpao, i sad od nje traži da abortira kako zna i ume! Iznad svih njih je glavokomandujući nadbiskup koji isprva deluje kao da ima isključivo časne interese crkve, ali, s obzirom da ga jedan od popova špijunira, otkrivamo i njegovu mračnu stranu.
Clergy od početka do kraja grebucka sliku o popovima i katoličkoj crkvi i gde god da zagrebe ona otkriva slojeve i slojeve zloupotrebe i zlostavljanja, kojima su često upravo žrtve bili i sami popovi pred čijim grehovima sada gubimo dušu. Vertikala greha je nepregledna.
Film u furioznom ritmu promiče od samog početka otkrivajući nam usput u kojoj meri je linija razgraničenja između duhovne i svetovne vlasti u Poljskoj nejasna, koliko je običan narod silom prilika i/ili svojom voljom kolaboracionista, razmere manipulacije... sve do svog "tibetanskog finala" koje impresionira i žestinom svoje poruke, ali, i u čisto tehničkom smislu, onim što je snimljeno i izvedeno.
Možda Poljska i nije toliko zatucana koliko sam ja mislio.
Iako očigledno u nameri da poruči, Clergy ne manjka zanimljivim junacima, odličnim glumcima, pristojnim zapletima, duhovitim scenama i drugim filmskim elementima koji treba da vas zabave, uspevajući da čitavoj priči, ali i svojim junacima pruži relativno izbalansiran tretman, koji i jedne i druge čini živim i interesantnim. On nije samo hrabar, već dobar i zanimljiv, čak i ako u priču ulazite "with no dog in the fight".
SELEKTAH: 8plusplus/10
Clergy je svakako odličan film, ali percipiran kao poruka koja stiže iz jedne od religiozno najzatucanijih sredina u Evropi on je moćan kao svi Avengers zajedno. Plus Thanos!
Drugim rečima probajte da zamislite da prvokraljevani Aleksandar Vučić jednog dana odluči da probleme s Kosovom reši tako što će za ono malo spornih srpskih opština Ramušu Haradinaju pokloniti crkvu Svetog Save, koja sada postaje najveća balkanska džamija "Ibrahim Rugova", a sve to proslaviće se na najvelelepnijoj beogradskoj proslavi kod Hajdučke česme uz igru, pesmu i kosovsku poslanicu našeg patrijarha od koga je predlog i potekao.
Naravno da ne možete da zamislite tako nešto.
Ali upravo je toooliko nezamislivo mogla da izgleda mogućnost ovog filma i u njemu prikazanih stvari sa pečatom "napravljeno u Poljskoj" pre nego što su se dvojica Wojciecha (reditelj Smarzowski i scenarista Rzehak) prihvatila zadatka da katoličku crkvu svoje zemlje prikažu u "manje afirmativnom" svetlu nego inače. Čime su kreirali jedan od najkontroverznijih i najgledanijih filmova u Poljskoj svih vremena.
A koliko je ovaj film kontroverzan, paradoksalno, možžžda najbolje govori poruka na posteru kojim je katolička crkva pokušala da se "odbrani" od njega. Oni su, naime, zakupili bilborde širom zemlje, iskopirali plakat za film, s tim što su umesto glumaca stavili slavne popove iz poljske istorije, i sve to uz tekst: "Sveštenstvo: naše blago u borbi protiv nacizma, komunizma, LGBT i islamista".
Clergy počinje druženjem tri odrasla muškarca koja se opijaju preko svake mere i potom blesave jurenjem kroz stan, koškanjem ili pričanjem viceva. Sve deluje kao da je jednom od njih žena "kod njenih", a on se malo opustio s prijateljima. A onda se pojavi dečak da kaže da neka žena umire i jedan od muškaraca, "pijan kao majka", oblači popovsko odelo i odlazi da odradi predsmrtnu pričest or something. Ubrzo potom otkrivamo da su i druga dvojica popovi. Za prvog od njih tek kad pijan stigne do svoje kuće negde u ruralu i usput udari nešto, što je možda zec, možda čovek. A za drugog kad dođe na neko gradilište i počne da napušava radnike uz najvulgarnije povike zbog neplaniranih problema. Tek nakon čega se upušta u smutne pregovore kako stvar može da se sanira mimo zakona.
Tri poznanika ili prijatelja sve do kraja filma više se neće spojiti, čak ni u pokušaju da pomognu jedni drugima, iako će se njihovi problemi samo gomilati i gomilati i gomilati. To je možda najnejasniji, najslabiji ili najznakovitiji trenutak ovog filma. Ljudi u crkvi ne pokušavaju da pomognu jedni drugima kao ljudi, već samo da zataškaju sve probleme i greške, kao popovi.
Reditelj (da sad ne ukucavam ponovo komplikovano prezime) nemilosrdno akumulira grehe sveštenika. Sva trojica kradu pare od crkve za lične potrebe, sva trojica totalno žive u neskladu sa normama koje propisuju pastvi, sva trojica dosta licemerno pristupaju svojim crkvenim obavezama, jedan od njih šuruje s lokalnom mafijom u nameštanju tendera i linija priče koja njega prati kao da je uzeta iz serije Billions po količni marifetluka. Poslednji i najsiromašniji od njih živi u grešnoj vezi sa ženom, koju je na svu muku napumpao, i sad od nje traži da abortira kako zna i ume! Iznad svih njih je glavokomandujući nadbiskup koji isprva deluje kao da ima isključivo časne interese crkve, ali, s obzirom da ga jedan od popova špijunira, otkrivamo i njegovu mračnu stranu.
Clergy od početka do kraja grebucka sliku o popovima i katoličkoj crkvi i gde god da zagrebe ona otkriva slojeve i slojeve zloupotrebe i zlostavljanja, kojima su često upravo žrtve bili i sami popovi pred čijim grehovima sada gubimo dušu. Vertikala greha je nepregledna.
Film u furioznom ritmu promiče od samog početka otkrivajući nam usput u kojoj meri je linija razgraničenja između duhovne i svetovne vlasti u Poljskoj nejasna, koliko je običan narod silom prilika i/ili svojom voljom kolaboracionista, razmere manipulacije... sve do svog "tibetanskog finala" koje impresionira i žestinom svoje poruke, ali, i u čisto tehničkom smislu, onim što je snimljeno i izvedeno.
Možda Poljska i nije toliko zatucana koliko sam ja mislio.
Iako očigledno u nameri da poruči, Clergy ne manjka zanimljivim junacima, odličnim glumcima, pristojnim zapletima, duhovitim scenama i drugim filmskim elementima koji treba da vas zabave, uspevajući da čitavoj priči, ali i svojim junacima pruži relativno izbalansiran tretman, koji i jedne i druge čini živim i interesantnim. On nije samo hrabar, već dobar i zanimljiv, čak i ako u priču ulazite "with no dog in the fight".
SELEKTAH: 8plusplus/10
Realno, ovo je najbolji predlog za Kosovo koji sam video -- manje zato što bismo dobili srpske opštine, a više jer bismo se rešili hrama!
ReplyDeleteNije kasno da tvituješ ovo prvokraljevanom, on pocepa svoj predlog za ponedeljak, i pročita samo to, a opozicija osnuje još jedan Savez za Gazimestan, i ode tamo.
ne želim da zvučim kao neki dokoni lektor-čitač blogova, ali mislim da bi pre bilo "osnova" nego "osnuje" u ovom tvom pokosovskom lirskom žaru.
Delete