Pretpostavljam da ste ovo gledali ili ne (ili ćete ili ne) bez obzira šta vam ja ovde napisao. Baš kao što sam i ja uradio.
Naša omiljena stikom-sapunica o "dauntonskoj opatiji" u prvim decenijama ovog veka posejala je dovoljno šarma da kada nam poruči da nas očekuje, mi nemamo druge nego da se odazovemo. Čisto da bi o nečemu imali da tračarimo posle.
I mislim da to i oni znaju.
Od svih reditelja koje je mogao da izabere za filmsko otelotvorenje svoga dela, maestralni Julian Fellowes, odabrao je Michael Englera koji je radio na samo četiri epizode serijala Downton, ali zato u svojoj rediteljskoj filmografiji ima i ostvarenja koja dobacuju "nemož'bit'dalje" od Downtona, poput Unbreakable Kimmy Schmidt, Brooklyn Nine-Nine, 30 Rock, pa čak i epizodu Deadwood, mislim da sva naša očekivanja da će "jedan takav pristup" dati neku neočekivanu ili osveženu verziju "starog osećaja" možemo da zaboravimo. Engler je očigledno izvrstan imitator osnovne postavke, koja god da je, i dobar najamnik-poslušnik.
Dva sata trajanja svakako nisu opravdana, ali cenim da je Fellowes morao nekako da i bukvalno nadmaši trajanja božićnih specijala koji su do sada funkcionisali kao Downton TV filmovi. U skoro svemu ostalom, ovo je božićni specijal koji ćete morati da pogledate u bioskopu. Ili već... znate već.
Sama premisa, poseta kraljevske porodice, je dovoljno posebna i "specijalna" da zaslužuje "film" i da opravda isti, ali možda je i njegov najslabiji momenat zato što praktično služi kao Mekgafin koji pokreće niz nekih sporednih (i nebuloznih) epizoda, dok stvar sama po sebi ostaje na dve-tri ukusno dočarane ceremonije (sve sa plesom) i to je to.
Ono što se dešava jesu očekivana rvanja dauntonovske (patriotske) posluge sa onom koja dolazi sa kraljem, Tom Bransonovo idiotsko, ali proto-bondovsko, sprečavanje atentanta na kralja, kao i par nepotrebnih izlazaka u susret našem dobu bacanjem svetla na napeti "tajni život" ondašnje gej populacije, kao i vispreni feminizam gde god se ukazala prilika za to-a s obzirom na vremena svaka jebena prilika bila je prilika za to.
Neočekivano, sam Earl of Grantham mahom je odstatirao većinu filma, baš kao i njegova izabranica, blažena Cora, dok su neki, inače epizodisti, poput futmena Molesley-a, ili kuvarice-asistentice Daisy dobili nepotrebno mnogo vremena, i to mahom za ispodprosečan humor. Očekivana mešavina pristojnosti, poštovanja, patriotizma, dubioznog levičarenja i feminizma, isprodukovala je film koji se pre šlepa nego vozi na dosadašnjem šarmu, koji ima dramsku eleganaciju i lakoću serijala, ne donosi bogznašta u domenu vizuelne ekspresije s obzirom na transfer "ekrana" i tu Engler, sem rabljenja dronova nad Downtonom, nije nalazio načina da nas impresionira kao Morganovi reditelji u Crown (ili bilo koji od stotinu ranijih filmskih uradaka "kraljevske familije").
Ko je ovo sačekao u kućnom kinu, manje se prevario.
SELEKTAH: 5/10
Bar zbog Megi ipak vredi pogledati, a gdja Patmor mi je bila nice :) Btw preveo sam ga ima greščica, ali bože moj, ako neko żeli poslacu titl.
ReplyDelete