Iako je zapravo žešći zicer, ovo je jedan od retkih novih filmova koji će uneti skoro stoprocentno čist optimizam u vaš život
Ken Loach je kralj „kitchen sink“ drame. Mali ljudi, veliki problemi, sociološke studije, sentimentalne simpatije prema junacima, odbojnost prema svim tehnološkim inovacijama uključujući i poštenu rasvetu, scene nastale improvizacijom, odlično izabrani naturščici i još bolje odabrani glumci... sve to imate i ovde. Jedina razlika je što je jedan od naturščika Eric Cantona.
Steve Evets igra Erica Bishopa, oca dva usvojena sina, koji nakon slučajnog susreta sa svojom prvom ženom i prvom (i jedinom) ljubavi, Lily (koju je zajedno sa bebom napustio pre trideset godina), pada u duboku depresiju. Tokom jednog od umirujućih konzumiranje vutre u njegov svet stiže i njegov idol Eric Cantona. On postaje Bishopov life-coach (prokleti engleski sve preciznije formuliše!) nakon čega Ericov život počinje da se menja iz temelja, uprkos brojnim problemima koji se neočekivano gomilaju.
Kako god da se okomite na ovaj film (ako za tim imate potrebe), Loachov loachovski optimizam neće vas ostaviti ravnodušnim, pa čak i ako ceo film sebi izinterpretirate kao surov podsmeh mogućnosti samo-oporavka podstaknutoj primerom životnih sudbina slavnih i neslavnih. Loach iz Cantone ni jednog trenutka ne crpi njegov „star“ potencijal, sem na početku samog susreta, kada je to neophodno da bi Bishop uopšte „počeo da sluša“. Nakon toga, Eric i Eric (tj on sam sa sobom) postaju prijatelji čije je druženje zasnovano na sličnim životnim problemima i dilemama, samo u različitim situacijama. Kroz sve to Loach podseća na vedru stranu sporta, na pravi smisao navijanja i prijateljstva koje postoji između navijača istog kluba. Finalna scena obračuna dobrih i loših momaka možda jeste previše didaktična, ali bi je svejedno valjalo emitovati pre svakog sportskog bloka u srpskim vestima.
A kakav je Cantona? Odličan. Iako nije imao previše prostora u filmu, Loach je majstorski iskoristio njegov „filozofski duh“, neprekidno insistirajući na tome da Cantona Bishopa zasipa francuskim poslovicama iz kojih se potom filtrira praktičan savet. Cantona nesporno ima harizmu i potpuno je uverljiv kao neko ko želi i ume da svoja iskustva prenese na druge. Plus, njegov lični šarm uspešno se prenosi i na atmosferu samog filma, dajući mu povremeno komične tonove, i to uvek kad nam se učini da će priča da zakovrne u ozbiljniju dramu.
Ajmo sad svi: What a friend we have in Jesus /He’s a saviour from afar/ What a friend we have in Jesus/ And his name is Cantona/ Ooh aah Cantona...
selektah: 7 / 10
kantona je jedan od coveka mog zivota.
ReplyDeletene sprdam se.
au revoir.