Nije bitno šta fali, već iza čega su stali
Moja ljubav prema listama raznog tipa nije tajna. Naročito onim godišnjim. To je uvek zgodan način da vam najbrže bude skrenuta pažnja na to šta ste možda propustili ili da vidite u kakvoj je (dis)harmoniji vaš ukus sa „onim koji se ceni“ (ako je to uopšte nekakav cilj, ali može biti profesionalna deformacija). Ne znam ko je prvi počeo, ali „rangiranje prošlosti“ vremenom se utvrdilo kao regularan (a bezmalo i obavezan) način revalorizovanja istorije popularne muzike, ali, što je još bitnije, ono je postalo neka vrsta promotivnog „ID-ija“ časopisa i veb publikacija kojom se oni nameću kao relevantni arbitri našeg muzičkog ukusa. U tom smislu, Pitchforkovo sumarizovanje (se tako kaže?) dekade zapravo je osvrt na sopstveni doprinos pop kulturi i hvale vredan pokušaj utemeljenja „vlasništva“ nad onim što njima pripada i za šta su oni „licencirani“ promoteri i stručnjaci. Narodski rečeno- Pitchfork je ovom listom stavio šapu na ono što oni misle da njima pripada i što, radovalo to vas ili ne, njih legitimiše kao naredni (aktuelni) „generacijski“ korak u rok kritici. Zato je na tu listu bolje i zanimljivije gledati kao na „Pitchforkov pitchforkovski izbor“ nego na nekakav šatro objektivni prikaz dekade koje za nama.
Evo kako ja to vidim.
20. Interpol Turn on the Bright Lights [Matador; 2002]
Neki albumi zasluženo su dobili ovako visoko mesto. Od svih post-Joy Division bendova Interpol su najuspešnije transcendirali originalni “gloomy look” u post-grandž periodu. “Nositi crno spolja” očigledno nikada neće izaći iz mode.
19. Spoon Kill the Moonlight [Merge; 2002]
Nisam siguran da ova ploča zaslužuje ovako visok plasman. Ali P4K ima pravo i interesa da favorizuje bendove preko kojih ima priliku i da sebe populariše.
18. Kanye West Late Registration [Roc-A-Fella; 2005]
Ovaj ili neki drugi album, svejedno. Kanyeov talenat dominirao je dekadom.
17. LCD Soundsystem Sound of Silver [EMI/DFA; 2007]
Ja ne razumem zašto je ovo tako bitan album. I dalje. Ali mogu da razumem da u P4K panteonu on svetli kao “uspešan pokušaj amerikanizacije tipično engleskog nasleđa”. Možete to nazvati i “P4K-kompleksom”.
16. Sufjan Stevens Illinois [Asthmatic Kitty; 2005]
Kao i u slučaju Spoon, i ovo je još jedan od izvođača koji će zauvek ostati “pitchforkovski” baš koliko i Morrissey “NME-ijevski”.
15. The Knife Silent Shout [Mute/Rabid; 2006]
Jedan od samo pet (ako sam dobro izbrojao) ne-američkih izvođača među prvih 20. The Knife su svakako najbitniji novi bend elektronske pop muzike i kao takvi neizbežni na ovoj listi.
14. Animal Collective Merriweather Post Pavillion [Domino; 2009]
Ovako visokim pozicioniranjem deluje da je već sada jasno koji će biti “najbolji album 2009” po Pitchforku. Isforsirano i neubedljivo. Ja razumem da bi oni voleli da AC budu “američki Radiohead”, ali nisam siguran da će oni ikada biti sposobni da ovladaju mejnstrimom. I šta je kod njih uopšte taj “zeitgeist” momenat koji bi im dao mogućnost za tako nešto?
13. OutKast Stankonia [La Face; 2000]
Kao i u slučaju Kanyea, mogao je to biti ovaj ili bilo koji drugi kasniji album. Outkast su nekompromitujući “koncept” hip hopa i uz vrlo anti-hip hop estetiku napravili crossover karijeru koja ih bez problema stavlja u niz crnih legendi poput Princea, Gerogea Clintona ili Public Enemy.
12. The White Stripes White Blood Cells [Sympathy for the Record Industry; 2001]
Po uticaju koji su izvršili na savremeni rokenrol White Stripes su Nirvana poslednje dekade. Njihova muzika ne mora da vam prija, ali osporavati ih bilo bi više nego smešno.
11. Ghostface Killah Supreme Clientele [Sony; 2000]
Uprkos njihovim naporima, Ghostface se nikako nije primio, ni kod indie ekipe, a još manje kod one koja format albuma doživljava kao “iTunes plejlistu”. Čini mi se da je P4K ekipa odrasla na Wu Tang Clan i da je Ghostface, kao najuporniji, izabran da bude naslednik te priče.
10. The Avalanches Since I Left You [Modular/Interscope; 2000]
Dosta hrabar potez. Mada mislim da ovaj (wannabe-) cult-classic tek treba da zaživi kroz neka druga izdanja da bi opravdao sve hvalospeve koje je dobio.
09. Panda Bear Person Pitch [Paw Tracks; 2007]
Sviranje kurcu.
08. Sigur Rós Ágætis Byrjun [Smekkleysa; 2000]
Teško mi je da poverujem da u P4K-u ima nekog ko ne voli ovaj album. Mislim da je on možda i najintimniji izbor na ovoj listi. On je njihov stvarni “OK Computer”.
07. The Strokes Is This It [RCA; 2001]
The Strokes su možda po vašem mišljenju uopšte nezasluženo na listi, ali u Pitchforkovom (pre-)intelektualiziranom svetu ovo je seksi no-brain zabava u rangu onoga što su za neke druge publikacije bili Ramones.
06. Modest Mouse The Moon & Antarctica [Epic; 2000]
Još jedan od bendova koji je ID samog Pitchforka. Post-Pavementovski slacker-pop restruktuiran kroz elegični Radiohead pristup roku u suštini predstavlja alfu i betu Pitchforkovog bića.
05. Jay-Z The Blueprint [Roc-A-Fella; 2001]
Od svih pobrojanih hip hop izdanja Jay-Zijevi crossover pokušaji možda su bili najizveštačeniji i najmanje uspešni, ali Jay Z je jednostavno odabran kao “mejnstrim kul” na mestu na kome su se isto tako mogli naći i Beyonce ili Justin.
04. Wilco Yankee Hotel Foxtrot [Nonesuch; 2002]
Čekaj, ovi su sami priznali da im je Kid A promenio živote…
03. Daft Punk Discovery [Virgin; 2001]
Uticaj ove ploče višestruko je nadmašio njen kvalitet. Nikada nisam bio fan (naročito ne u odnosu na njihov spektakularni debi i još spektakularniji “live” album), ali Daft Punk su nekako postali parametar na osnovu koga P4K sudi o plesnoj muzici. Alal im!
02. Arcade Fire Funeral [Merge; 2004]
Nekako bi bilo preočigledno da ovo bude na provom mestu, ali uspeh ovog albuma i ovog benda u veeelikoj meri duguje pažnji koju mu je Pitchfork ukazao. Preko njih ova veb publikacija ušla je na velika vrata u muzičku industriju i postala jedno od “go to” mesta kada želite da vidite kakvu ste ploču izbacili na tržište i kako će ona proći.
01. Radiohead Kid A [Capitol; 2000]
Ako me sećanje ne vara, ovaj album je svojevremeno bio prilično popljuvan kao “nedorečen”, “asimetričan”, “bled”, “eksperiment koji nije baš skroz uspeo” itd… Ono što je više nego očigledno jeste da je on čitavim generacijama, pre svega američkih, bendova koji su došli nakon njega poslužio kao osnov ili podstrek za lična eksperimentisanja. Njegova revalorizacija i oslanjanje na bend sa tako vernim i brojnim fanovima, Pitchforku otvara (ili je otvorila) put ka (samo-)etabliranju u najbitniju publikaciju koja se bavi popularnom muzikom, naročito za generacije mladih koje su te 2000. imale od 15 do 30 godina. U isto vreme, sam album sa svojim disko-rok pesmama, Warp-astim instrumentalima, hip hop ritmovima i post-Pink Floyd psihodelijom ugrubo sumira muzički miks kojim se P4K bavi i koji promoviše. Nema albuma koji bi to uspešnije uradio.
lista je žešće sranje...sramota me je umesto njih od tolike nezainteresovanosti da malo bolje prouče svet oko sebe.
ReplyDeletepre neki dan mi je stigao novembarski broj uncut-a u kojem je 150 najboljih albuma 21.veka! zbog novog layout-a magazina mi je trebalo vremena da provalim da je razlog za 150 zato sto je 150-ti broj casopisa :) zasto sam jos uvek pretplacena na ovu publikaciju,a ne na good housekeeping, posebno posto sam pre nekoliko godina po njihovoj preporuci otisla u bioskop da gledam dokumentarac o horu norveskih ribara (i isetala sa istog, kad su zapevali), apsolutno mi nije jasno
ReplyDeletemy few cents:
ReplyDeleterotirati mesta 2 i 7, a onda mestu 7 dodati 1 ispred. izbrisati ovo kid i dodati sufix -mnesiac. u odnosu na zenit sizofrenosti koji yorke dozivljava na doticnom, kid a deluje kao prvoklasni pozeraj. but then again, ja ne volim ni ok computer.
izbaciti mesta 6, 9, 14, 16, 17, 18, 19.
the strokes su definitivno no -brain zabava za no brain populus . pticoubicinmuz
ReplyDeletekerovodjo, ekspliciraj. radoznao sam.
ReplyDeletekursadzijo, ti si 'mislilac mojom glavom meseca'!
pticoubico, razmazena ptico!
ReplyDeletea muz bi trebalo da strokesuje jedan krug.
br.8 i br.15 - toliko od cele liste (ako pričamo o suštinskoj vrednosti, a ne pop trendovima - obzirom da piše "najbolji albumi"). gde je npr royksopp? da ne idem dublje i dalje od toga
ReplyDeletekad neko stavi radiohead na br.1 sve mi je jasno...kome nije mrzi me da mu dalje objašnjavam
za pticoubicu i pticoubicinog muža -
ReplyDeleteljudi, vi ste genijalni!
Ako su Strokes no-braineri, a koji to onda od navedenih albuma širi intelektualne kapacitije i horizonte? Prosto - loš referentni sistem, jer se ne može primeniti čak ni na Sigur Ros uprkos njihovoj uštogljenoj pretencioznosti na polju pomeranja granica pop muzike.
ReplyDeletemoram da se oglasim - ja nikada (NIKADA!) ne bih rekao da su ramones no-braineri (za no-brainere). a kako su mi strokes superbend, ne bih ni za njih, izraz sam iskoristio samo za grubu distinkciju u odnosu na ostale pro/kvazi-intelktualnije bendove, gde sam opet 'intelektualno' koristio za ambiciozno, pretenciozno, anti-basic-r'n'r itd... hebite ga, nisam racuno da cu morati da pravdam svaku recu.
ReplyDeletetexase, tvoj sud o sigur ros govori mi da ne mislis mojom glavom. fair enough.
kerovodjo, mnogo si strog.
i na kraju, rekoh u podnaslovu, ajde da se drzimo onoga sto je uzeto u obzir, a ne onoga sto nije.
hvala na paznji
uzecu u obzir cak i bezobzirno ! :) mene uspava kao jagnje naprimer mogwai, ojos de brujo ( btw kuipila draga mi karte vodimo i tijucka bice to njen prvi gig jupi omatorih idem sa detetom na cert) toll , mars volta - 12 decemebra na leeds univerzitetu idemo brat dominik i ja lalalalalalalaa srece moje , dop(mislim bend) je gotivan , fela kuti ma sharenish meni pasuje ali zasto ja ovo pisem kad rece "njegova glava " da razmotrimo uzeto u obzir . goropadna rec "obzir " pa ne mogu da se povinujem zato i frfljam ovoliko .... srecne snove zelim i budite me za formulu ipak je trka u suzuki _JAPANU najlepsoj zemlji na ovoj jadnoj planeti . pticoubicinmuz
ReplyDeleteelem od uzetog u obzir : jay z ( sucks ) west ( sucks ) strokes ( da se ne ponavljam oni su recimo ljigavo blaze u negativnom smislu te reci,white stripes ( moram biti jedan od onih malobrojnih _ batice ja ih bash bash bash osporavam onako horizontalno vertikalno i dijagonalno) .... pticoubicinmuz
ReplyDelete... i kad ces o veliki "vodjo" da pocnes sa recenzijama knjiga stripova i slicno ???? i ako ?
ReplyDelete@ kerovoditelj:
ReplyDeletezakaj su royksopp bitni?
stokes su keva!
ReplyDeleteOk, nisu ni meni Kanye i Jay-Z po ukusu, više bih vol'o N.E.R.D. i recimo Basement Jaxx... nekako mi bolje za treskanje guzicom! ...al' ajde oni su odabrani... Za Arcade Fire se slažem za promovisanje Pitchfork-a i to 'e to, već na drugom albumu su dokazali da ih je prvi ukenjao, ali već za Modest Mouse, Spoon i Sufjan-a se ne slažem! (čiste vezare na listi!) ...Nego 2 benda me još najžešće iritiraju što su prisutni! A to su impotentni Wilco i The White Stripes... Ne mogu ih osporiti sem da kažem da mi je sve to dooosadno do besvesti!!! Što se tiče LCD-a, trebalo je prvi album da stave i sve bi bilo okej... Beat Connection, Losing My Edge i Yeah su dovoljni razlozi za to!
ReplyDeleteMarko
sestra objasnila!
ReplyDelete