Premijere: G.I. JOE – USPON KOBRE

U odnosu na ovaj film Transformers 2- Uspon poraženog deluje kao da je za njega scenario pisao Aaron Sorkin

G.I. JOE- USPON KOBRE/ G.I. Joe – The Rise Of The Cobra

r. Stephen Sommers

selektah: pre bih poljubio leproznu osobu u usta, nego gledao ovaj film ponovo/ 10

Nakon odlična prva dva nastavka Mummy-je i nepravedno potcenjenog Van Helsing-a, Sommers se posle pet godina pauze vraća sa filmom koji, u izvesnom smislu, predstavlja prekretnicu u načinu na koji će ubuduće nastajati “holivudski blokbasteri”.

Bay je sa Tr2 pokazao da je scenario irelevantna premisa u nastanku filma, ali Sommers je otišao korak dalje. On je pokazao da ni glumci nisu potrebni, baš kao ni režija, a sve što nam/vam treba jeste dobar tim kompjuteraša spreman da da oduška svojim naj(ne)maštovitijim gejmerskim porivima. Koliko su stvari u tako kreiranom sistemu (o)lako našle sopstvenu logiku govori i činjenica da u jednoj sceni imamo supermoderni avion koji reaguje samo na audio-komande, ali na (fakin!) keltskom! Što je za G.I.Joeove bilo lako za pogoditi, jer je njegov tvorac potomak stare škotske porodice.

U ovom filmu glume Joseph Gordon-Levitt i Sienna Miller, ali to će vam malo značiti s obzirom da ovaj prvi nakon minut i po pojavljivanja u prvom delu filma celu drugu polovinu provodi pod maskama različitog tipa. Za razliku od njega, Sienna samo u flešbekovima zrači svojim blondi seksipilom, dok kroz čitav film paradira u crnim kožnim kostimima, kamuflirana crnom perikom i naočarima zbog kojih izgleda kao horny sekretarica iz najjeftinijeg mogućeg pornića (not sexy, verujte mi!). Da glumci nisu bitni potvrđuje i to što jednu od dve glavne uloge tumači Marlon Wayans koji je zajedno sa svojim bratom holivudsku R-ated komediju srozao na nivo Čalićevih straight-to-video komendija. Smislenom replikom i vremenom na ekranu nisu se proslavili ni veterani, Dennis Quaid (vođa džiajdžoovaca) i Jonathan Pryce (američki predsednik), baš kao ni stari Sommersovi znanci, Brandon Fraser (cameo G.I. trenera) i Arnold Vosloo (fićukajuća zloća).

Čitav Uspon kobre (ne terajte me samo da vam prepričavam smehotvorinu kako i zašto baš “kobra”) zapravo je supersonična kompjuterska demonstracija nekoliko hipotetičkih (futurističkih?) vojnih akcija pripremljenih za slučaj da neki pomahnitali proizvođač oružja krene da divlja svetom, naravno, vođen željom da njime zavlada. Kad nismo u nekom vojnom sajber-bunkeru u kome na jednom nivou treniraju podmornice, a već na sledećem karatisti srljaju mačetama na metke, onda smo na ulicama (Pariza) na kojima se u džejmsbondovskom maniru iz scene u scenu promovišu najraznolikija tajna oružja, čas skrivena u ajronemenastim uniformama Džoovaca, čas u zemaljskim i vazdušnim vozilima kojima zli momci beže. Ironično je da će od svih čuda koja lete i/ili plove na vas najveći utisak ostaviti jedan obični crni hamer, koji jednostavno nije želeo da umre.

Overdoziran efektima Sommersov film već posle dvadeset minuta skapava pod teretom sopstvenog koncepta, a mučeni gledalac oseća se kao klinac kome njegov sebični drugar ne da da proba novu igricu, već mora da se zadovolji time da pokunjeno i smoreno gleda kako ovaj igra.