U SUSRET L’OREAL CINEMANIJI: THE OTHER MAN

Ako ste ostavljeni muškarac koji u ovom filmu, u sudbini drugog ostavljenog muškarca, traži razumevanje i saosećanje za sopstvenu situaciju možda bi vam pre bilo bolje da gurnete dve užarene šipke u oči (a treću u srce, ako za tim ima potrebe) nego da gledate ovo đubre

Čovek bi od šezdesetšestogodišnjeg reditelja (i ko-autora scenarija za ovaj film), Richarda Eyrea, očekivao autentičniji uvid u to kako je muškarcu koji nakon smrti svoje žene sazna da je ona imala dvanaest godina dugu aferu sa drugim muškarcem. A sasvim sigurno od njega ne bi očekivao da od ove „muške melodrame“ pravi kvazi-trilerozni saspens na stvaranju utiska da je „sporna“ žena živa i zdrava, samo pobegla negde, a ona ovamo capnula od opake bolesti (znamo koje). To krivo navođenje stvara nadu da će u filmu tek da se desi nešto zanimljivo, pre svega kroz odnos koji muž, krijući svoj identitet, gradi sa njenim ljubavnikom koga je locirao u Milanu. A onda, pravo niotkuda, dok čekamo da se osveta posluži ladna, dolazi mini-reportaža o svim fazama umiranja dotične. Međutim, ta rekapitulacija je toliko zbrzana da čovek sem elementarne empatije prema oboleloj, ne uspeva da ostvari nikakvu drugu razmenu sa dramskim tokom. Zbog svega toga, finale, u kome se dva ljubavnika mire za istim stolom za kojim odaju počast pokojnici, nije ništa drugo do isprazni i patetični pokušaj proslavljanja čuvene „life goes on“ fraze.

Od stvari vrednih spominjanja imamo samo Ralpha (Antonio Banderas), kao bajnog španskog ljubavnika koji je zapravo domar u jednoj zgradi i čija je najveća strast igranje šaha u lokalnoj kafani. Međutim, sve sićušniji Banderas (naročito u odnosnu na kršnog Liama Neesona) poput miša uspeva da vam se do kraja filma podvuče pod kožu, a njegov bedni život tj laž u kojoj je živeo pronalazi opravdanje u tome da je on sve žrtvovao zarad ljubavi. Čime, paradoksalno, njegov „slučaj“ budi više simpatije nego prevarenog i ostavljenog Petera (Neeson).

Sve u svemu, zanimljiva premisa od koje je mogao da se napravi veličanstven omaž jednoj ženi koja živi u srcima dva muškarca, ovde je spucana na par ofucanih simbola (muškarci igraju šah), besmislene dramske etape (konspirativno lociranje Ralpha, izabranik Peterove ćerke koga ovaj ne voli) ili na neprekidni slajdšou fotografija koje ilustruju vezu između Ralpha i Lise (koju btw igra Laura Linney koja je meni toliko jeziva da bih bez problema mogao da zamislim da igra Jigsaw-a u serijalu Saw).

Eyre, jednostavno, nije imao muda da bude malo arogantniji i prikaže stvari onakvim kakvim jesu- muškarci su veličanstveni i poput dece, veličanstveno razmaženi, kada pate.

selektah: 2 / 10