U SUSRET L’OREAL CINEMANIJI: PUSH

Lolita u matriksu

Šta da mislite o filmu koji počinje tako što tata i sin, očigledno bežeći od nečega, uleću u neku hotelsku sobu i tata kaže sinu sledeće: Jednoga dana, neka devojka će ti pokloniti cvet. Ti ćeš morati da joj pomogneš. Znam da sve zvuči besmisleno sada… Ma, idi! (to ne kaže tata, već ja). Međutim, par minuta kasnije, u sledećoj sceni, ušetava Roman-Polanski-approved Dakota Fanning obučena kao Julia Roberts u prvih pola sata Pretty Woman i odjednom mi sve izgleda kao da bi, ipak, moglo da se pogleda…

I da budem iskren, Push nije kazna kakvu sam očekivao. Iako za to najveću zaslugu, naravno, ima Dakotin… šarm.

U suštini Push je samo tako rip-off Heroes i ideje da su neki ljudi specijalniji od drugih, kao i da su neki drugi ljudi zainteresovani da njihovu specijalnost iskoriste u stare dobre odbrambene svrhe. Puke ezoterije radi, radnja je smeštena u Hong Kong i to solidno doprinosi nekom blejdraner utisku (ne terajte me da se setim zašto) i ublažava seriju besmislenih radnji sa isto toliko besmislenim ciljem.

Nick (posterboj Chris Evans) je dečkić s početka naše priče, koji je sada porastao i sem pokušaja primene telekineze na ulična klađenja ne radi ništa pametno. Cassie Holmes (Dakota Fanning) je “devojčica sa cvetom”. Njih dvoje zajedno treba da se odbrane od raznih vočera, snifera, šedovera, blidera i ostalih štrebera, da spasu curu (Nickova bivša) i da pobede zlu Diviziju koja eksperimentiše na “specijalcima” u želji da od njih napravi neuništiva oružja (kao da iovako nisu sto puta superiorniji od običnih ljudi). A tu su i, da glume leva smetala, zainteresovani kineski krimosi.

Paul McGuigan (koji je karijeru započeo sa trećerazrednom denibojlštinom Acid House!!!) nije previše forsirao CGI-a, pa sve izgleda manje-više kao prvi Matrix. Možda on to zove “stilizacijom”, ali meni pre deluje da je mašte bilo manje od para. Kako je pobeda dobra nad zlom predvidljivija od DS-ovih partnera u narednoj vladi, gledanje filma uglavnom se svodi na praćenje onoga što Dakota radi. A ona se solidno potrudila da izađe iz klišea “bejbi-dola” i da na terenu koji se obraća starijoj publici od nje same proba da nađe dovoljno načina da svom liku udahne život. Njen napor je hvale vredan i to je, verovatno, jedino što će te pamtiti. Pored kostima…

Push ne pokušava da bude brejnijak, dok atraktivna scenografija prija rutinskom razvoju događaja. Zbog toga, McGuiganu treba priznati da je zanatski solidno obavio svoj posao.

selektah: 5 / 10