BIG LOVE (TREĆA SEZONA)

Verovatno deset najboljih epizoda od bilo koje serije koju ste ove godine imali priliku da gledate

Big Love nije lako pisati. Pretpostavljam. Egzotičan seting (poligamijska mormonska porodica u srcu urbane Jute) mami da se posrne u eksploataciju svih drugačijosti ove komune. Međutim, kreatori serije, Mark V. Olsen i Will Scheffer, znaju da bi takav odnos prema sadržaju kojim se bave postao dosadan brže nego što biste rekli „hirouz“. S druge strane, relativno skromne produkcijske mogućnosti (zbog kojih povremeno imamo utisak da gledamo sitkom) traže da se događaji ne udaljuju previše od likova, a ni likovi od svojih domova. Upravo zato, pomenuti autori fokusirali su se na najzahtevniji, najnezahvalniji i najzahvalniji, aspekt ove serije- likove tj ljude tj njihove duše.

Treća sezona je najturbulentnija do sada. Ali ne (samo) zato što i spoljašnjih događaja ima najviše, već zato što su okolnosti života koji su Bill i njegove tri žene odabrali zategnute do nivoa pucanja. Bill razmišlja o četvrtoj ženi (u epizodnoj ulozi pojavljuje se naša Branka Katić) i tome kako da razvije novi biznis. Svaka od njegovih žena okolnostima je navedena da preispituje svoju ulogu i unutar i izvan porodice. Njihova deca počinju da se susreću sa prvim manama (mukama) života u ovakvoj zajednici. A na sve to iz komune koje su potekli, kojom vlada samozvani „profet“ Roman Grant, samo šibaju problemi- ovaj put porodica biva razapeta na različite načine između toga da pomenutom Romanu konačno stane na put, ali i činjenice da to izaziva vrlo neprijatne reakcije kod nekih od njenih članova. Dešavaju se i ubistva, banda Greenovih i fenomenalna Selma Green, ponovo su tu; prevara, prevrata i preleta je isto koliko i u jednoj sezoni latinoameričke sapunice, ali sve to ostaje kao šum, u pozadini onoga čime se ova sezona najviše bavi- posrnulim duhovnim bićem ove komune.

Bill (Bill Henrickson) je naravno u epicentru uzburkanosti. Pritisnut raznim problemima sa svih strana on tokom cele sezone pokušava da pronađe odgovarajuću ulogu duhovnog lidera koja mu pripada kao ocu porodice. Nažalost, sve ga samo odvraća od te misije, a jedna od najlepših epizoda je ona kada porodica karavanski krene na hodočašće ka mestu odakle je njihov prorok „pokrenuo čitavu stvar“... Sve puca po šavovima, a Billu nikada nije bilo bitnije da se ohrabri osećajem da je „na pravom putu“.

Barb (izvrsna Jeanne Tripplehorne), najstarija žena, takođe prolazi kroz paklena iskušenja. Nicky (maestralna Chloe Sevigny), srednja žena, svojim pragmatizmom dovodi porodicu na ivicu raspada. Margie (neodoljiva Ginnifer Goodwin), najmlađa žena, svojim nesebičnim optimizmom i entuzijazmom, večito u drugom planu, pokazuje kakva vrsta vere drži ljude na okopu. Više nego ikada uživaćete u svim vrlinama i manama poligamije, spremni da je prihvatite kao, zapravo, vrlo funkcionalnu zajednicu (barem ja), ali u isto vreme uverićete se koliko ovakav odnos multiplicira sva žrtvovanja, dileme, strahove... običnog braka. O broju dece da i ne govorim.

Iz epizode u epizodu vrlo se pažljivo prelivaju osećanja, vrlo se delikatno razvijaju okolnosti koje će postati preduslov za „neočekivane“ obrte, vrlo se dugo i duboko razvlače posledice nečijih postupaka. Sa psihološkog aspekta ovo je jedna od „najuverljivijih“ sezona koje sam gledao u životu. Ništa nije iznenađujuće, a opet sve je „prijatno iznenađenje“.

Treba spomenuti i galeriju zaista pažljivo postavljenih, razrađenih i vođenih epizodnih likova čiji postupci ponekad nisu u vezi sa glavnim tokovima radnje, ali njihove emocije i razmišljanja stoje kao vrlo mudro aranžiran kontrapnukt sudbinama glavnih likova. Prvo, čitava mormonska komuna svojim frizurama stvara utisak kao da smo u James Deanovom muzeju, zbog čega sve deluje nekako... karikaturalno?! Alby Grant, sin Romanov, je onaj koji u ovoj sezoni aktivnije vuče konce i komplikuje stvari. Matt Ross koji ga igra je neprekidno na granici između tupana i spletkaroša koji zna šta radi. Billova snaja Wanda (odlična Melora Walters) takođe hoda po tankoj liniji, ali razuma i ludila. Daveigh Chase, kao Romanova maloletna ženica Rhonda, je (kojisadkomplimentdadam?) skoro zastrašujuće „fatalna“, s obzirom na godine. Kad smo kod dece i Billova ćerka, Sarah, u interpretaciji buduće dive, Amande Seyfried, ima svojih odličnih pet minuta kao dete pometeno ubrzanim odrastanjem. Konačno, treba reći i da je Branka Katić, kao Anna, bila vrlo, vrlo simpatična.

I dok promiču slike, biće dovoljno vremena da razmišljate zašto je vaša/naša društvena i duhovna klaustrofobija bolja ili gora od njihove, kao i zašto nam je ono „nedokučivo“ svima isto.

Jack Bauer je fan.