03 November 2009

L’OREAL CINEMANIA: JENNIFER’S BODY

Eksplicitnije feministička verzija Carrie smeštena u O.C. svet zlih emo muškaraca. Ne toliko dobra, ali dovoljno hot







Ah, žene... Ta divna stvorenja.


Jennifer’s Body je toooliko ženski film o ženama sa ženskim mudima da su čak i siroti, feministkinjama obično simpatični emo/indi klinci prikazani kao zli sinovi Satane. Možda je u očima autorke (i egzekjutiv prodjuserke), Diablo Cody, ovoliko preterivanje na račun „female supremacy“ bilo neka vrsta auto-ironije, ali to se slabo naslućuje iz ove kanibalističke, skoro-lezbijske melodrame. Ono što je plus jeste što muškarci nemaju puno razloga da se bune.

Sam zaplet nimalo nije naivan. Sirotu Jennifer (Fox Megan) nakon koncerta kidnapuju indi-rokeri, Low Shoulder, i žrtvuju je Satani zarad uspeha u karijeri. Prvo je Adam Brody (Seth iz O.C.-ija, nikad bolji) iznabada nožem, a onda je bace u đavolje grotlo, iz koga se nikada ništa ne vraća. Sem nje. Gladne za muškim mesom. Drugo lice priče predstavlja njena najbolja drugarica podjebivo nazvana Needy (fenomenalna Amanda Seyfried) koja proživi pravo malo „coming of age“ putešestvije pokušavajući da razume svoju najbolju prijateljicu, baš koliko i svoje hormone.

Megan Fox nije kriva za neuspeh ovog filma. Michael Bay, koji ju je prvi poturio da prodaje neki film, joj je barem nakačio par stotina miliona dolara vrednog CGI-a. Međutim, Foxy se svojski potrudila da prevelikim očekivanjima da, barem, malo realnog pokrića. Prvo kao blesava srednjoškolka, a potom kao još blesavija predatorka, sasvim voljna da se pokori zloupotrebi koja je u toku.

Najveći krivac za to što Jennifer’s Body nije postao neka vrsta društveno-kulturnog fenomena i inicijator postmodernog „ženskog slešera“ jeste sama Diablo Cody koja se uplašila od svega što joj je nakačeno kao „cody-jevsko“ nakon filma Juno, pokušavajući da napravi priču lišenu likova koji su njoj bliski. Nema, dakle, dovitljivih one-linera, dešavanja u srednjoj školi nikada nisu bila anemičnija, a, nažalost, ni akcione horor sekvence ne plene autentičnošću. Jedino gde Jennifer’s Body treperi nekom iskrenom energijom jeste odnos, i to naročito onaj seksualni, između Needy i Jennifer. Cody je pokušala da kroz dve suprotnosti koje se privlače zaokruži jednu „žensku celinu“, ali ta ideja je sabotirana nepotrebnim ustezanjima da sama postavka bude radikalnija. Drugim rečima, jebeš dečake!


Zato melodramsko ljubavno finale ima dva, a ne jedan vrhunac, gde onaj bitniji protiče u nezasluženom anti-klimaksu. Jennifer i Needy su propustile priliku da postanu Thelma i Louise post-Twilight/ True Blood epohe.

selektah: 6plus / 10


No comments:

Post a Comment