LYMELIFE

Čak i ako niste gledali Ice Storm, ovo će vam biti vrlo bleda zabava

piše: Željko Jovanović (preuzeto sa vebsajta Dobre Vibracije)

Lajamska bolest, kako sam se priinformisao kod našeg kućne doktorke, je vrlo zahebana stvar koju izazivaju krpelji. Ukoliko se ne leči antibioticima u prvim mesecima po dobijanju može da izazove ozbiljne poremećaje u radu srca, pluća, bubrega… Žao mi je što se posle ovoga hipohondri više nikada neće radovati igrama na travi, ali bitno je da znate da biste razumeli metaforu filma.

Tinejdžera Scotta ( Rory Culkin, jedina svetla tačka) na početku filma ujede krpelj. Iako ga na vreme odstrane, to je simbolično početak njegovih muka koje će ga iz bezbrižnosti detinjstva inicirati u komplikovani svet odraslih. Debitant Derick Martini, nažalost, ne čini ništa da ovu hiljadu puta viđenu matricu u sličnim nezavisnofilnim filmovima unapredi zanimljivim ili, barem, nepredvidljivim, detaljima.

Prepoznatljivo i znakovito političko okruženje je tu (spominje se Folklandska kriza u kojoj Scottov brat participira kao vojnik), direktan link sa današnjim vremenom je tu (Scottov otac je razvojni nekretninar), bračni problemi su tu (nečiji tata hebe nečiju mamu), shebani lik koji služi kao metafora za “vremena u kojima se živi” je tu (tata Scottove cure možžžda ima “lajamsku bolest”) i konačno- prva ljubav i prvo seksualno iskustvo je tu (pa i nije baš neki spojler da će to biti između Scotta i njegove simpatije Adrianne). Film teče pravolinijski, ne postoji ništa nalik zapletu, predvidljivi su sukobi, još predvidljiviji njihovi povodi, a najpredvidljiviji su njihovi raspleti. Sa izuzetkom Scotta, svi ostali likovi su nekako predaleko od nas, uvijeni u maglovite klišee svojih sudbina, i ne uspevamo da uspostavimo emocionalni odnos sa njima, zbog čega smo i indiferentni prema njihovim sudbinama. Ili nam (uglavnom) idu na živce.

Ne znam da li je Martini imao tremu ili je izabrao da se “pravi pametan”, ali Lymelife je film koji se toliko grčevito držao recepta da na kraju ništa ne možete da kažete o kuvaru. Jeste, sve je tu- liči na supu, ima ukus kao supa, bićete siti kad je pojedete… Da li ćete je pamtiti? Možda, samo po ljudima sa kojima ste je jeli…

selektah: 2 /10