TOMBOY

Ne mogu da se otmem utisku da je ovde došlo do eksploatacije najgore vrste i to pod okriljem vrlo sumnjive intelektualne radoznalosti

Evo kako Wikipedia definiše šta je to "tomboy". I ovaj film je skoro bukvalna ekranizacija prve rečenice Wikipedijinog teksta. Otuda su granice između njegovog umetničkog i "pedagoškog" karaktera vrlo blede.

AHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH, FUCK!

Ja ovaj film toliko mrzim i gaduru koja ga je režirala bih rado natakao na svog tomboja koji sve češće služi kao kaznena mera, pre svega za pošast zvanu Orion Telekom.

Glavna akterka filma, sirota Zoe Heran, jeste taj "tomboy" kojim se film bavi- pa pogledajte poster! Njena androgena pojava će vas zaista prevariti da li je u pitanju muško ili žensko dete. I ja zaista ne mogu da razumem kako neko može da takvo dete "samo uzme" i stavi u funkciju svoje bijedne ideje koja sav svoj potencijal crpi iz izgleda sirote curice.

Pretpostavljam da sa psihološke strane Laurein transfer u Michaela može da se protumači kao reakcija na još jednu maminu trudnoću (Laure već ima mlađu sestru) ili kao rekacija na selidbu koju porodica trpi, ili na jedno i drugo. Ali prvi kadar kojim nas gadura Celine Sciamma uvodi u priču pokazuje Laure u tatinom krilu kako zajedno sa njim vozi auto po ulici. Bezbednost deteta na stranu, kao i očigledna namera autorke da nas prevari da mislimo da je u pitanju dečak (jer u man's man's worldu dečaci to češće rade na tom uzrastu), ali to znači i da se Laure uvek "osećala" kao dečak, a da je selidba zapravo poslužila samo kao lansirna rampa za realizaciju tog osećanja.

Kao i u svakom pretencioznom i ogavnom indi filmu ni u ovom nema neke naročite dramske radnje sem autorkinog "hirurški preciznog beleženja" života deteta koje pokušava da proturi svoj novi identitet u grupi novih prijatelja. Ona će se prvo združiti sa nekom devojčicom, a potom i sa njenom "bandom" koja se igra ili u lokalnoj šumici ili cepa fudbal. U želji da bude "kao oni", Laure će skinuti majicu poput njenih drugara, ali do problema će doći kada joj se pripiški.

Sciamma pri tome ima još obilje kadrova koji su toliko implicitno najbijeni seksualnošću da verujem da će grejati međunožja gomile pedofila legalno okupljenim na autorskim festivalima još dugo godina. U "truth or dare" igri drugari će testirati Laurinu drugaricu da sa njom razmeni žvaku iz usta, deca su non stop polu-gola u prekratkim pantalonicama i majicama na bretele, u jednoj sceni vidimo Laure i njenu sestru kako se kupaju u kadi, a potom vidimo i zašto Laure nije bata...

I sve to zbog čega? Da bi se mi KAO upoznali sa takvim slučajem?!! Da bi ispratili kako je jedna sirota devojčica nakon ovog filma verovatno još više zbunjenija svojim izgledom? Da bi se zapitali šta bi mi kao budući roditelji uradili na mestu Laurenih roditelja? Da bi ispratili jednu banalnu priču o tome kako je jedan identitet (muški) tek tako, nakon mamine grdnje, postao neki drugi (ženski), i kako je sad sve u redu. Igrala se deca... Da bi zastali nad gorkom činjenicom da nije uvek tako strašno ako nam Bog ne udeli odgovarajuće karte? Ili da bi tek tako voajerisali u jedan svet bez pravog razloga, a pod izgovorom nesputane radoznalosti?

Bedan, predvidljiv i dosadan film.

OGAVNO, NELJUDSKO i EKSPLOATACIJSKO ostvarenje nekoga ko sa nama deli planetu.

SELEKTAH: Sciamma, Orion Telekom ima slobodan dan. Tomboj je samo tvoj!

PS Da, učitao sam se.

PS Da, it takes one to know one. Bloujte mi ga i vi!