YELLOW SEA

Koreanski masakr noževima i sekiricama

U Kini žive samo psi. Jedan Severni Koreanac sa stalnim prebivalištem u toj zemlji zadužen je kod lokalnog krimosa za pare koje je dao svojoj ženi da ekonomski emigrira u Južnu Koreju. Kako od nje nema ni traga ni glasa već šest meseci, on se odao kocki i alkoholu, sada već siguran da ga je žena izdala. Prilika da se izvuče iz finansijskog i duhovnog ponora dolazi u vidu ponude od drugog lokalnog krimosa- on treba da ode u Južnu Koreju i ubije nekoga. Usput može i da se raspita gde mu je žena. Put do "tamo" vodi preko Žutog mora.

Tako počinje triler sa jakim dramskim potencijalom i solidnom socijalnom osnovom.

Međutim, Hong-jin Na (pamtite li ga po Chaser-u?) ga tako ne nastavlja.

Ono što se dešava u nastavku filma bliže je John Woo-ovoj, Michael Bay-ovoj i Burt Raynolds-ovoj (kad je bio Smokey) predstavi o tome kako treba da izgleda film u kome ima dovoljno prostora za jurnjavu jednog čoveka i stotine drugih, peške ili (poželjnije) automobilima. Takeshi Miike im je pozajmio noževe i sekirice da imaju čime da ukrste koplja.

Naslućujete valjda da ne želim sve da vam otkrijem, ali želim da vi to učinite sami. Ubijanje hladnim oružjem ima svojih čari. Traje duže, protivnici su u bliskijem kontaktu, život curi iz čoveka, a krvi ima za sve kante koje prinesete.

Hong-jin je lepo postavio svog junaka kao dobrodušnog, sebičnog i sujetnog supruga koji ne želi ni sebi ni drugima da prizna da pati za suprugom za koju sumnja da ga je (zajedno sa detetom) ostavila zbog drugog. On nije ubica. Ali lakoća sa kojom to postane u samoodbrani otvara pitanje šta sve uključuje humanost. Nepotrebna priča o besnom psu, s početka filma, koja služi kao metafora celog filma o tome kako besnilo izaziva besnilo i koja bi trebalo da objasni koljačinu koja dominira većim delom druge polovine filma, umesto da proširi prostor za tumačenje čini da on biva sužen na dekodiranje te metafore. Već je scena u kojoj suprug dobija ponudu za posao, koja se dešava na pijaci pasa, bila dovoljna da shvatimo "dog eat dog" moždinu života koji naši junaci žive. Osim toga, naš junak jedini nije besan.

Yellow Sea mogao je mogao da bude fenomenalan film barem koliko i Chaser da Hong-jin nepotrebno nije poželeo da u jedan film inkorporira nekoliko različitih ambicija. Za priču o čoveku koji je krenuo "po svoju ženu" fokus priče u nekom trenutku je previše pomeren ka internom sukobu dvojice bosova u Seulu. Zatim, socijalna komponenta koja ide preko emigranata i njihovog maltretmana tokom emigriranja i u novoj sredini, a naslov filma samo u tom kontekstu zrači značenjem, sasvim je nepotrebna za nešto što pretenduje da bude arhetipski triler o čoveku koji se prihvatio posla sa đavolom i koji po isteku angažmana shvata sve što je možda znao i na početku. Konačno, impresivne akcione scene ponekad pre deluju kao masturbatorski akt reditelja nemaju naročitog emotivnog i dramskog opravdanja za ostatak priče.

Ipak, u ovom filmu može se videti dosta stvari koje ne mogu ni u jednom drugom filmu. Ili vašem životu.

SELEKTAH: 7plus/ 10