Miss Bala je, kao i većina oskarovskih kandidata koji se vozdignu u uži izbor, socijalno angažovana priča koja kod američkog gledaoca (u konkretnom slučaju- člana Akademije) gledanjem ili glasanjem za isti stvara osećaj koji svi mi imamo kada koristimo biorazgradive kese- osećaj da smo uradili nešto dobro. Ako ima onih koji ne znaju da u Meksiku maltene postoje dve zemlje, jedna pod vlašću narko-kartela i druga pod vlašću onih koji bi da dobiju rat protiv njih, ovaj film će na njih delovati "poput hladnog tuša na vrelom meksičkom suncu". Sijestu je odavno prekrio sumrak.
U filmu meni nepoznatog Gerarda Naranjoa dvadesetrogodišnja Laura Guerrero zajedno sa svojom prijateljicom pokušava da se prijavi na takmičenje za Miss Baja (oblast Meksika koja se graniči sa Kalifornijom- pišem kako mi se čini, a ne kako znam). Međutim, veče pre audicije njih dve se nalaze na pogrešnom mestu- policijskom balu koji napada narko-kartel izvesnog Linoa, i odatle sve kreće nizbrdo za našu junakinju. Njeni snovi se ostvaraju, ali po cenu koju sigurno nije bila voljna da plati (da je imala izbora). Nažalost, Naranji nije bilo dovoljno da ostane na nivou ove možda banalne, ali jasne metafore, već je morao da produži kraj i pokaže da sudbina naše Laure može da bude protkana sa još više gorke ironije. Tako da to na kraju ispada i smešno, iako nije za smejanje.
Laura je lepa, ali ovaj film je naivan. O meksičkim kartelima informisan čovek mogao je da pročita samo sve najgore, pa čak i to da im lokalni muzičari komponuju po narudžbi pesme u kojima veličaju njihove zločine. Međutim, ovaj Lino, ispada najemotivniji i najblaži od njih, iako duše crna kao zemlja. I dok amaterizam oko organizovanja izbora za Miss možemo da prihvatimo kao podsmeh lokalnom entuzijazmu, dočaravanje rada narko-kartela deluje nedopustivo naivno. Lino, koga na vestima optužuju da je maltene meksički Bin Laden, na terenu operiše sa 2-3 džipa, a već sitan gubitak mobilnog telefona dovodi do tektonskih poremećaja u njegovoj "firmi. Ali najneverovatniji je njegov odnos prema samoj Lauri.
Od njihovog fatalnog susreta tokom opsade policijskog bala, preko njegovog neočekivanog nastanjivanja u njenom domu tokom bekstva, preko njenog "angažovanja" u smutnim poslovima bande... sve je to prožeto Linovim nejasnim odnosom prema njoj. Da li on želi da je kresne (reditelj pravi dosta smutne aluzije na njegovu potentnost ili seksualne namere), da li je to bila ljubav na prvi pogled? Kako film odmiče ispostavlja se da je Laura zapravo zloupotrebljena za jednu znatno veću i isto toliko neverovatnu akciju ... Konačno, njena "sloboda" na kraju možda je kraj, a možda tek novi početak njenih (ljubavnih) muka. Kako dobar deo filma služi definisanju ovog odnosa koji na kraju ostaje nejasan, ali i nezanimljiv, gledaocu se čini da ovaj film ima jedno pedesetak minuta više nego što je trebalo.
Možda, ipak, bolje Miss Congeniality.
SELEKTAH: 3/ 10
No comments:
Post a Comment