THE MUPPETS

Srce Jasona Segela bez sumnje je bilo na pravom mestu. Za razliku od svega ostalog

Pre nešto manje od pola godine ponovo sam gledao prvi The Muppets film i to je zaista inteligentna i duhovita zabava koja ništa nije izgubila sa vremenom, i koja nezavisno od količine naše nostalgije prema "omiljenom TV šou iz detinjstva" ima dovoljno autohtone magije da uživamo u njoj. Od strane Segela inicirano povampirenje Muppetsa očigledno je imalo namere da bude takvo nekakvo. Najbolje.

The Muppets 2011, nažalost, nije, uprkos solidnom boksofisu, povratak Muppetsa kakav smo ne tako potajno priželjkivali. Segel je tom kambeku prišao iskreno- kritikujući duhovnu klimu u kojoj nam omladina danas odrasta i glasno jodlujući za kvalitetom šou programa koji su Mapeti nudili. Segelova ljubav je tolika prema njima i ovom projektu da on u priču uvodi svog brata, mapetastog lutka Waltera, koji nije ništa drugo do njegov Mapet alter ego. A tako i počinje priča...

Segel, njegova verenica i Walter odlaze u Holivud da vide čuveni Muppet studio, a zatiču ruševinu koju još samo greškom obilaze kineski turisti. Sam kompleks planiran je za rušenje, jer je bogati kupac (i villain- Chris Cooper) tu našao naftu(?!!). Segel u filmu inicira ponovno okupljanje Muppeta ne bi li u toku jednog teletona skupili pare da otkupe natrag svoj studio. Teleton će u isto vreme biti i njihov povratnički šou. I to vam je manje-više cela radnja ovog filma.

Ono zbog čega The Muppets 2011 nije uspeo jeste to što Segel nije našao da blesavim i (ne potcenjujmo ih-) ozbiljno ciničnim Mapetima nađe adekvatno mesto u novom svetu tj Holivudu. Sam njihov šou je najbolji dokaz toga. Radi se o jednom neduhovitom setu skečeva koji su bleda kopija zlatnih dana, kojoj se okupljena publika očigledno smeje na signal reditelja, a ne iz srca. A kad smo kod publike, za mene je bilo užasavajuće da je tu bilo najmanje mlađih od 25 godina. Segel kao da je prevideo te momente, a oni su opet najglasnije progovorili o fundamentalnom problemu. Mapeti u ovom filmu nisu duhoviti. Naporni su i dosadni. Koliko god ih mi voleli. Koliko god ih Segel voleo. Koliko god ovaj film, nezavisno od njih, imao svojih duhovitih momenata i kul celebrity gostiju (ko je, jebote, zvao Whoopi?!!).

Preostalih scenarističkih problema, kojih bi se i Home Alone 4 postideo, sam vas manje više poštedeo. Naslućujem da su oni posledica ozbiljnih natezanja sa Disney-jevim studijom oko toga kome ovaj film treba da bude namenjen. Disney je, naravno, navijao za idiote i decu do 5 godina.

SELEKTAH: 5minus/ 10