MEDUZOT

Ima tih projekata koji ne umeju da sakriju da dolaze iz srca

Meduzot je debitantski film glumice Shire Geffen (i u ovom filmu pojavljuje se na kratko kao recepcionistkinja) i pisca Etgara Kereta, međutim tamo gde bi se sličnom paru autora desio Beli, beli svet ovde je napravljen jedan jednostavan i fenomenalan film koji, istina, krčmi već dobrano znanu formulu.

A formula je miks naoko nepovezanih priča i likova čije sudbine povezuje jedno čvorno, simbolično mesto, poput magnolije. Ili meduze. Imamo jednu konobaricu koja isključivo radi na svadbama, jednu fotografkinju, jednu glumicu, njenu mamu, jednu filipinsku emigrantkinju, jedan tek venčani par, jednu izgubljenu devojčicu, jednu spisateljicu... Međutim nisu svi oni podjednako važni za priču, već samo za neke likove i to je prvi efikasan način da se postigne autentična dinamika u pričanju priče. Jer smo konstantno pozvani da u sebi nagađamo, naslućujemo, "znamo" kako i u kojoj meri će se sudbine nekih likova ispreplesti. A ne biva uvek kako smo mislili. A naročito ne na način na koji smo to zamislili. I to su čari arčenja poznate formule, na dobar način!

Shira i u postavci likova bira situacije koje su taman toliko kliše i taman toliko ukrašene nekim oneobičavajućim detaljom da svi likovi deluju uverljivo i zanimljivo, dve stvari koje jedan lirski realizam retko pretenduje da ima. Njeni junaci nisu neinteresantno zaneseni, oni nisu neduhoviti, oni su emotivni u istim situacijama u kojima bi i mi bili (zapravo ovaj film efektno postiže taj utisak). U ostalom kako teme poput ljubavi, ljubomore, usamljenosti, smrti, detinjstva, odrastanja mogu da zastare, a Shira im je svima našla mesto u svom filmu. Školski, na svoj način, nenametljivo, iskreno.

Meduzot je film o uzimanju onoga što ti život pruža. Danas si sve, a sutra meduza. U moru. Zalepljena za dno broda. Na plaži. Pržena suncem.

Umeju Izraelci ono što bi Paskaljević i Milena. Valjda im je stalo, dagajebem...

SELEKTAH: 9/10