Ljubav je najveći lek protiv bolova... bila je poslednja misao koju je Burroughs uneo u svoj dnevnik pre smrti
Čudno je to kada neko u tvoj život uđe kao starac, a sa sobom vuče sve neke epitete i kvalitete koji su daleko tipičniji za mladost: buntovnik, narkoman, peder, drkadžija, snima album sa Disposable Heroes of Hiphoprisy, ima spot na MTV-iju... Iako sam pročitao nekoliko njegovih knjiga (Queer, Junkie, Naked Lunch, A Book Of Dreams) nikada nisam postao fan. Ono što sam mogao da razumem nije mi se dopalo.
Ali mi je W.S.B. kao ličnost, kao popartefakt bio zanimljiv, intrigantan i inspirativan. Njegova biografija traje bar triput duže od prosečne rokenrol biografije, a kontinuirano sadrži trenutke koji drže pažnju. Bill nije bio mnogo dosadan narkoman. A to je retkost.
Na moju radost WSB: A Man Within ne troši previše vremena na literarne analize Burroughsovog opusa. Isti se uglavnom spominje kolateralno da markira istorijske trenutke, ili ako ga neki od intervjuisanih koristi kao referencu koja je uticala na njegov rad. A među intervjuisanima su: John Waters, Thurston Moore, Laurie Anderson, Iggy Pop, David Cronenberg, Genesis P-Orridge, kao i Billovi nekadašnji ljubavnici, rođaci i prijatelji. Nema baš puno, ako imalo, pisaca.
Yony Leyser, kome je ovo prvi film, konstatuje Burroughsa kao pisca, ali odmah potom prelazi na bavljenje sa nekoliko aspekata njegove ličnosti- činjenicom da je bio gej, da je bio džanki, da je voleo oružje i da je potkraj života dobio titulu dede pank roka. I to vam je, ako ne znate puno o Burroughsu, sve vrlo zanimljivo. On baš nije voleo što je gej, nikada nije prestao da bude džanki, držao je da je oružje njegovo pravo da ubije koga hoće, a bunio se i protiv toga što je nazvan praocem panka, iako se rado družio sa postakterima te scene (Sonic Youth etc). Svi izvikani momenti njegovog života su tu (da je ubio suprugu William Tell metodom), da nije baš bio naročit otac, kao i onaj "nikada dokazani" da je Allen Ginsberg bio najveća ljubav njegovog života (Bill je umro mesec dana nakon njega).
A Man Within je pristojan dokumentarac, bez pretenzija da se sapliće u lažne i samoproklamovane kontraverze, rađen s ljubavlju i poštovanjem za svoju temu tj lik, kako za njegova zlodela, tako i za njegove dobre strane. Veliki broj dokumentarnih snimaka iz Burroughsovog života, naročito "intervjui" koje je sa njim radio Ginsberg, učiniće da vam ovaj najmatoriji od svih džankija izgleda kao jedan običan čičica kome se život neplanirano produžio u zone za koje se baš i nije pripremio. Ako vas Bill zanima počnite ovde.
SELEKTAH: 8minus/10
Čudno je to kada neko u tvoj život uđe kao starac, a sa sobom vuče sve neke epitete i kvalitete koji su daleko tipičniji za mladost: buntovnik, narkoman, peder, drkadžija, snima album sa Disposable Heroes of Hiphoprisy, ima spot na MTV-iju... Iako sam pročitao nekoliko njegovih knjiga (Queer, Junkie, Naked Lunch, A Book Of Dreams) nikada nisam postao fan. Ono što sam mogao da razumem nije mi se dopalo.
Ali mi je W.S.B. kao ličnost, kao popartefakt bio zanimljiv, intrigantan i inspirativan. Njegova biografija traje bar triput duže od prosečne rokenrol biografije, a kontinuirano sadrži trenutke koji drže pažnju. Bill nije bio mnogo dosadan narkoman. A to je retkost.
Na moju radost WSB: A Man Within ne troši previše vremena na literarne analize Burroughsovog opusa. Isti se uglavnom spominje kolateralno da markira istorijske trenutke, ili ako ga neki od intervjuisanih koristi kao referencu koja je uticala na njegov rad. A među intervjuisanima su: John Waters, Thurston Moore, Laurie Anderson, Iggy Pop, David Cronenberg, Genesis P-Orridge, kao i Billovi nekadašnji ljubavnici, rođaci i prijatelji. Nema baš puno, ako imalo, pisaca.
Yony Leyser, kome je ovo prvi film, konstatuje Burroughsa kao pisca, ali odmah potom prelazi na bavljenje sa nekoliko aspekata njegove ličnosti- činjenicom da je bio gej, da je bio džanki, da je voleo oružje i da je potkraj života dobio titulu dede pank roka. I to vam je, ako ne znate puno o Burroughsu, sve vrlo zanimljivo. On baš nije voleo što je gej, nikada nije prestao da bude džanki, držao je da je oružje njegovo pravo da ubije koga hoće, a bunio se i protiv toga što je nazvan praocem panka, iako se rado družio sa postakterima te scene (Sonic Youth etc). Svi izvikani momenti njegovog života su tu (da je ubio suprugu William Tell metodom), da nije baš bio naročit otac, kao i onaj "nikada dokazani" da je Allen Ginsberg bio najveća ljubav njegovog života (Bill je umro mesec dana nakon njega).
A Man Within je pristojan dokumentarac, bez pretenzija da se sapliće u lažne i samoproklamovane kontraverze, rađen s ljubavlju i poštovanjem za svoju temu tj lik, kako za njegova zlodela, tako i za njegove dobre strane. Veliki broj dokumentarnih snimaka iz Burroughsovog života, naročito "intervjui" koje je sa njim radio Ginsberg, učiniće da vam ovaj najmatoriji od svih džankija izgleda kao jedan običan čičica kome se život neplanirano produžio u zone za koje se baš i nije pripremio. Ako vas Bill zanima počnite ovde.
SELEKTAH: 8minus/10
No comments:
Post a Comment