Kao da čekićem udarate po jastuku
Jazzmind traje jedva dvadeset minuta. Kratki albumi su vrlo retko sranje i skoro uvek super.
Ramones
I'm New Here
Days In The Wake
Histoire De Melodie Nelson
A Hard Day's Night
Requiem For An Almost Lady
Is This It
Prva pesma, Sermon, zvuči kao da je neko od Birthday Party napravio bazuku i počeo da raznosi sve unaokolo. Uključujući i članove velškog benda Mclusky (RIP).
Ed Schrader's su duo koji na raspolaganju ima jedan bas sa efektima i kantu za đubre.
Druga pesma, Gem Asylem, zvuči kao da je neko uzeo Nick Cavea i stavio ga into your arms da uspavate sve unaokolo. Uključujući i članove velškog benda Mclusky (RIP).
Ed Schrader's su duo koji na raspolaganju ima jedan bas sa efektima i kantu za đubre.
Simpatije prema ovom albumu su kao dijagnoza manične depresije koja nikada nije stigla do vas. Nemoguće je da ste normalni i da volite da vas neko tumba na ovaj način. Da polaže cveće na vaše depresije i strahove, da bih vas odmah zatim pesničio kao beživotni leš kao u onom filmu (er znate na koji film mislim?).
Atmosfera je gotska i dovoljno prostrana da Eldritch može da parkira svoj mercedes u nju. Nešto kao White Stripes početkom osamdesetih u Njujorku. Sad kad sam već to rekao trebalo bi da spomenem i MARS, James Chancea (ipak se ovaj album zove Jazzmind), Swans (Swans! Swans! Swans!), baš kao i Sonic Youth. I Jesus Lizard. I Gallon Drunk. Šteta što Ed nije primio još jednog gitaristu pa da Nojz barka bude kompletna.
Mclusky Do Dallas su im najbliži rod.
My mind is broken by the sound but it gets me around peva Ed kao da je Ian Curtis u My Mind Is Broken By The Sound.
Ne polazi mi za rukom da izvučem pasus misli. Radije bih da sebi izbijam slova iz mozga uz ovu muziku.
Napolju pada kiša. Život je težak i kad su dani sunčani.
Čekić za jastuk.
Imam.
SELEKTAH: 9/10
Jazzmind traje jedva dvadeset minuta. Kratki albumi su vrlo retko sranje i skoro uvek super.
Ramones
I'm New Here
Days In The Wake
Histoire De Melodie Nelson
A Hard Day's Night
Requiem For An Almost Lady
Is This It
Prva pesma, Sermon, zvuči kao da je neko od Birthday Party napravio bazuku i počeo da raznosi sve unaokolo. Uključujući i članove velškog benda Mclusky (RIP).
Ed Schrader's su duo koji na raspolaganju ima jedan bas sa efektima i kantu za đubre.
Druga pesma, Gem Asylem, zvuči kao da je neko uzeo Nick Cavea i stavio ga into your arms da uspavate sve unaokolo. Uključujući i članove velškog benda Mclusky (RIP).
Ed Schrader's su duo koji na raspolaganju ima jedan bas sa efektima i kantu za đubre.
Simpatije prema ovom albumu su kao dijagnoza manične depresije koja nikada nije stigla do vas. Nemoguće je da ste normalni i da volite da vas neko tumba na ovaj način. Da polaže cveće na vaše depresije i strahove, da bih vas odmah zatim pesničio kao beživotni leš kao u onom filmu (er znate na koji film mislim?).
Atmosfera je gotska i dovoljno prostrana da Eldritch može da parkira svoj mercedes u nju. Nešto kao White Stripes početkom osamdesetih u Njujorku. Sad kad sam već to rekao trebalo bi da spomenem i MARS, James Chancea (ipak se ovaj album zove Jazzmind), Swans (Swans! Swans! Swans!), baš kao i Sonic Youth. I Jesus Lizard. I Gallon Drunk. Šteta što Ed nije primio još jednog gitaristu pa da Nojz barka bude kompletna.
Mclusky Do Dallas su im najbliži rod.
My mind is broken by the sound but it gets me around peva Ed kao da je Ian Curtis u My Mind Is Broken By The Sound.
Ne polazi mi za rukom da izvučem pasus misli. Radije bih da sebi izbijam slova iz mozga uz ovu muziku.
Napolju pada kiša. Život je težak i kad su dani sunčani.
Čekić za jastuk.
Imam.
SELEKTAH: 9/10
No comments:
Post a Comment