IDENTITY THIEF

Sva sreća pa Melissa McCarthy ne zauzima bez razloga najviše prostora u ovom filmu

Horrible Bosses mi se i nije naročito dopao. Nekako sam ostao sa osećajem da Jason Bateman i reditelj mu Seth Gordon nisu odlučili da li žele da se glupiraju ili da ispadnu pametni. Nešto što Todd Phillips uglavnom ume da sakrije kad nije siguran. Identity Thief deluje kao da su rekli- idemo do kraja. I nisu. Iako mu je cenzura očekivano zalepila "R" oznaku, film prečesto posrće u prezaslađenu limunadu kojom nam poslednjih godina muči želudac "ona iz Grey's Anatomy" i sve češće Adam Sandler. Na stranu podrazumevanje da je neko ko je debeo osuđen da odrasta i živi bez prijatelja. Čak i ako je duhovit, spontan i zabavan kao Melissa McCarthy tj Diana "the thief". 

I sama premisa na kojoj je izgrađen zaplet nema baš mnogo logike- Diana koja se bavi krađom "identiteta" drugih ljudi i potom zloupotrebom njihovih kreditnih kartica na "dobar dan, zovem iz banke..." foru krade podatke od korporativnog uposlenika Sandy-ja (Bateman) koji baš u tom trenutku napušta jednu firmu i prelazi u novu, gde mu sav onaj kreditni kurcšlus koji mu Diana zloupotrebom njegovog identiteta priređuje nikako ne treba. Zato on odlučuje da ode na Floridu, pronađe Dianu i dovede je kod svog šefa i skine ljagu sa svog imena, pardon- identiteta. 

Batemen je od početka, manje više na auto-pilotu i baš kao što i nove epizode Arrested Development pokazuju- možda smo se prevarili u pogledu njegovih kapaciteta. Ili, barem, ambicija. Za razliku od njega Melissa McCarthy oseća da je njeno vreme došlo i da publika dolazi u bioskope da gleda šta će ona uraditi. U nekoliko navrata deluje da se trudi i više nego što treba, ali u najvećem delu filma ona je razlog zašto pratimo radnju. Ona uživa da se glupira, nema ništa protiv da se sprda na svoj račun, ima odličan osećaj za komično i, uprkos anđeoskom licu, voljna je da do pojasa uroni i u najogavnije šale.

Seth Gordon pomenutu premisu ostavlja ubrzo po strani i onda u duhu genijalnog Due Date sve pretvara u avanturu-na-putu iz koje Sandy i Diana od ne-prijatelja postaju očekivani akteri buddy-buddy komedije koji u skoro dva sata predugom filmu imaju vremena i za posve idiotski podzaplet koji se bave uterivačima koji jure Dianu. Deluje da scenaristi nisu imali strpljenja da razviju odnos kroz par logičnih epizoda nego su trpali šta stignu i potom junake terali da se bave time, ogrešujući se o sve zakone logike, uverljivosti ili dobrog ukusa. Paradoksalno u toj kupusijadi dešavanja krije se neki šarm ovog filma, jer nosi istu dozu nepredvidivosti kao i glavna junakinja. Kada deluje da su se te dve stvari usklađene uživate i žao vam je što na taj način nije "sinhronizovan" ceo film.

SELEKTAH: 5/ 10