Dno nezavisno i dno holivudsko
Kevin Smith je reditelj jednog odličnog i jednog vrlo zabavnog filma. Da, kao i vi, mislim na Mallrats i Clerks. Sav ostatak njegove karijere mogao bi se objasniti kao naša, sve neutemeljenija, nada da on opet može da napravi nešto slično. Čak i kada se oprobavao u žanrovima koji su pretendovali da budu ambiciozniji od "niskobudžetne komedije iz kraja", kao u slučaju romantične komedije Jersey Girl, fanovskog buddy-buddy promašaja Cop Out ili svog "najozbiljnijeg" filma, Red State, Smith je bez greške isporučivao polovična, dosadnjikava ostvarenja u kojima nikako nije uspevao da pronađe balans između žanrovskih uslovnosti i onoga što baš on donosi u isti.
Sve rečeno važi i za Tusk. Satiričnu horor komediju o "hororima Kanade" baziranu na jednoj od priča iz Smithovog podkasta. A priča govori o voditelju podkasta (Smith radi sa svojim producentom Scottom Mosierom) koji u neslavnoj potrazi za pričom završava u nekoj vrsti Misery ropstva od strane serijskog ubice. Zapravo u nekoj vrsti Misery-Human Centipede ropstva. A kad već spojlujem ovo sranje- tip od njega (želi da na)pravi morža, repliku životinje koja ga je spasla nakon brodoloma, koju je morao da pojede kad je došlo do toga.
Smith ne ume da ispriča priču. Čak ni da prepriča priču koju je već ispričao u podkastu. Njegov film se raspada u loše kreiranom saspensu, neplaniranim kolapsima ironije i autoironije, neznanju čime se film zapravo bavi, a sve vreme provejava osećaj drske kurcobolje.
SELEKTAH: 1/ 10
Ouija je još jedan od štanc-horora Michael Bay-ove produkcijske kuće Platinum Dunes koja više od decenije pakuje i prepakuje jeftino proizvedene filmove ostvarujući procentualno neverovatne profite. U nizu stvarno nepodnošljivih originala i rimejkova čini mi se da mi je jedino Purge bio zanimljiv.
Ouija je, eto iznenađenja!, baziran na hororu koji donosi čuvena tabla za prizivanje duhova. Nakon što se na početku filma, kako to u hororima obično ide, ženska junakinja rastane od života, na red dolaze njeni drugari radoznali da saznaju šta se njoj stvarno desilo.
Iako je u filmu osmišljena biografija ubitačne uidža table, film praktično funkcioniše kao spinof Final Destination s obzirom da podjednako (ne)vidljiva smrt kreira kreira namerne nesrećne slučajeve pre nego što pred nas dopuže kao bedan CGI umešen oko skeleta Sadako Jamamure.
U najboljoj tradiciji horor kastinga u filmu glume: ona mala s crevom u nosu iz Bates Motel, onaj blentavi stariji sin iz Big Love i onaj šmeker iz The Secret Life of the American Teenager.
SELEKTAH: 1/ 10
Kevin Smith je reditelj jednog odličnog i jednog vrlo zabavnog filma. Da, kao i vi, mislim na Mallrats i Clerks. Sav ostatak njegove karijere mogao bi se objasniti kao naša, sve neutemeljenija, nada da on opet može da napravi nešto slično. Čak i kada se oprobavao u žanrovima koji su pretendovali da budu ambiciozniji od "niskobudžetne komedije iz kraja", kao u slučaju romantične komedije Jersey Girl, fanovskog buddy-buddy promašaja Cop Out ili svog "najozbiljnijeg" filma, Red State, Smith je bez greške isporučivao polovična, dosadnjikava ostvarenja u kojima nikako nije uspevao da pronađe balans između žanrovskih uslovnosti i onoga što baš on donosi u isti.
Sve rečeno važi i za Tusk. Satiričnu horor komediju o "hororima Kanade" baziranu na jednoj od priča iz Smithovog podkasta. A priča govori o voditelju podkasta (Smith radi sa svojim producentom Scottom Mosierom) koji u neslavnoj potrazi za pričom završava u nekoj vrsti Misery ropstva od strane serijskog ubice. Zapravo u nekoj vrsti Misery-Human Centipede ropstva. A kad već spojlujem ovo sranje- tip od njega (želi da na)pravi morža, repliku životinje koja ga je spasla nakon brodoloma, koju je morao da pojede kad je došlo do toga.
Smith ne ume da ispriča priču. Čak ni da prepriča priču koju je već ispričao u podkastu. Njegov film se raspada u loše kreiranom saspensu, neplaniranim kolapsima ironije i autoironije, neznanju čime se film zapravo bavi, a sve vreme provejava osećaj drske kurcobolje.
SELEKTAH: 1/ 10
Ouija je još jedan od štanc-horora Michael Bay-ove produkcijske kuće Platinum Dunes koja više od decenije pakuje i prepakuje jeftino proizvedene filmove ostvarujući procentualno neverovatne profite. U nizu stvarno nepodnošljivih originala i rimejkova čini mi se da mi je jedino Purge bio zanimljiv.
Ouija je, eto iznenađenja!, baziran na hororu koji donosi čuvena tabla za prizivanje duhova. Nakon što se na početku filma, kako to u hororima obično ide, ženska junakinja rastane od života, na red dolaze njeni drugari radoznali da saznaju šta se njoj stvarno desilo.
Iako je u filmu osmišljena biografija ubitačne uidža table, film praktično funkcioniše kao spinof Final Destination s obzirom da podjednako (ne)vidljiva smrt kreira kreira namerne nesrećne slučajeve pre nego što pred nas dopuže kao bedan CGI umešen oko skeleta Sadako Jamamure.
U najboljoj tradiciji horor kastinga u filmu glume: ona mala s crevom u nosu iz Bates Motel, onaj blentavi stariji sin iz Big Love i onaj šmeker iz The Secret Life of the American Teenager.
SELEKTAH: 1/ 10
No comments:
Post a Comment