Tako je mrmljao Mark E. Smith
Pretpostavljam da bolji i adekvatniji dokumentarac o The Fall i njihovom frontomenu od ovoga ne može. Tri danska fana investirala su pare i živce i tokom trinaest godina (ovog milenijuma) snimala materijal od koga je nastao ovaj film. Kako su sadržaj filma diktirali budžet i Markovo raspoloženje većina snimljenih sekvenci realizovana je u Danskoj (ili obližnjoj Evropi), a tokom namenskih intervjua sa Markom ima pozamašan broj "nemih" kadrova tokom kojih on zuri u kameru, gradi saspens i deluje kao da očekuje da neko drugi odgovori na to što su njega pitali.
Sam film je kombinacija: snimaka živih nastupa Fall (čini mi se dva različita nastupa u Danskoj), njegovih solo ("spoken word" ahahahahahhahaha) performansa, intervjua sa njim, bivšim i sadašnjim (u tom trenutku) članovima grupe, saradnicima, "običnim" i selebriti fanovima (Henry Rollins, David Gedge, John Peel, Thurston Moore, Stephen Malkmus (u odjavnoj špici potpisan kao Steven, a to vam napominjem samo da ilustrujem loufajnes ostvarenja)).
Ovi koji su neposredno radili sa njim sa dosta napora priznaju mu "genij" i ne zvuče kao da bi rado sve to ponovili. "Poštovaoci" uglavnom ponavljaju hvalospeve koji su, verovatno, većinu nas i privukli ovom bendu. Peel je, opet, najrečitiji, a njegov savet da kada ga neko pita od kojih albuma The Fall treba početi upoznavanje sa njim daje odgovor - od svih, treba uzeti zdravo za gotovo. Oni koji imaju "najbolje albume The Fall" verovatno nisu najbolje razumeli bend. Kaže Peel.
Naravno, najzanimljiviji je Mark. Pre svega zbog svoje urođene antipatičnosti, dodatno iškolovane da služi kao oružje za provokaciju, on je prototip anti-sagovornika. Ali, čak i u tako škrtim i nevoljnim odgovorima, a očigledno realizovanim u "prijateljskoj atmosferi", on uspeva da zainteresovanim da neke smerničice kako nastaju pesme i zvuk The Fall. Naslov ovog filma je jedna od tih izjava.
I to je to.
Sumnjam da je i teorijski moguće više, bliže, temeljnije, interesantnije. Sa Markovom participacijom.
SELEKTAH: 7plus/ 10
Pretpostavljam da bolji i adekvatniji dokumentarac o The Fall i njihovom frontomenu od ovoga ne može. Tri danska fana investirala su pare i živce i tokom trinaest godina (ovog milenijuma) snimala materijal od koga je nastao ovaj film. Kako su sadržaj filma diktirali budžet i Markovo raspoloženje većina snimljenih sekvenci realizovana je u Danskoj (ili obližnjoj Evropi), a tokom namenskih intervjua sa Markom ima pozamašan broj "nemih" kadrova tokom kojih on zuri u kameru, gradi saspens i deluje kao da očekuje da neko drugi odgovori na to što su njega pitali.
Sam film je kombinacija: snimaka živih nastupa Fall (čini mi se dva različita nastupa u Danskoj), njegovih solo ("spoken word" ahahahahahhahaha) performansa, intervjua sa njim, bivšim i sadašnjim (u tom trenutku) članovima grupe, saradnicima, "običnim" i selebriti fanovima (Henry Rollins, David Gedge, John Peel, Thurston Moore, Stephen Malkmus (u odjavnoj špici potpisan kao Steven, a to vam napominjem samo da ilustrujem loufajnes ostvarenja)).
Ovi koji su neposredno radili sa njim sa dosta napora priznaju mu "genij" i ne zvuče kao da bi rado sve to ponovili. "Poštovaoci" uglavnom ponavljaju hvalospeve koji su, verovatno, većinu nas i privukli ovom bendu. Peel je, opet, najrečitiji, a njegov savet da kada ga neko pita od kojih albuma The Fall treba početi upoznavanje sa njim daje odgovor - od svih, treba uzeti zdravo za gotovo. Oni koji imaju "najbolje albume The Fall" verovatno nisu najbolje razumeli bend. Kaže Peel.
Naravno, najzanimljiviji je Mark. Pre svega zbog svoje urođene antipatičnosti, dodatno iškolovane da služi kao oružje za provokaciju, on je prototip anti-sagovornika. Ali, čak i u tako škrtim i nevoljnim odgovorima, a očigledno realizovanim u "prijateljskoj atmosferi", on uspeva da zainteresovanim da neke smerničice kako nastaju pesme i zvuk The Fall. Naslov ovog filma je jedna od tih izjava.
I to je to.
Sumnjam da je i teorijski moguće više, bliže, temeljnije, interesantnije. Sa Markovom participacijom.
SELEKTAH: 7plus/ 10
Bitno da se po pravilu u dokumentarcima pozivaju Henri i Tursten. Postali su jako dosadni
ReplyDeleteMlogo će još Beograda na vodi da proteče dok neko ne skonta da su henri, trstn i mark e. od iste fele...
DeleteIma negde torrent?
ReplyDeletepošalji mi mejl
Deletehocu i ja torrent cikaiga@gmail.com
Delete