"Feelgood film of the year" (i ne tražim više)
John Carney je režirao izvikani Once. Ne dajte da vas to odvrati od gledanja ovog sjajnog filma, iako će on nekima od vas delovati kao holivudizovani rimejk dablinske avanture dvoje ljubavnika.
Begin Again osvaja optimizmom, iako će ovaj povremeno delovati površno i "romantično". Gledajući ovu, duboko žanrovsku, priču o emocionalnom i spiritualnom oporavku dvoje ljudi, nisam mogao da se otmem utisku da su mnogi klišei ovde uspešno zaobiđeni. Pre svega, dvoje aktera se ne smuva iako Carney od početka nesebično priprema tako nešto i čak u jednom trenutku dovede stvar do tačke u kojoj bi to moglo da se desi, a onda nam pokaže da ne gledamo film u kome tako nešto može da se desi. Nešto slično važi i za hepiendove do kojih junaci pojedinačno stignu. Barem jedan od njih opire se nazorima romantične komedije, ako već ne i oba.
Kao i svakoj dobroj romantičnoj komediji, najveći aduti Begin Again su njene glavne zvezde- Mark Ruffalo i Keira Nightley. On igra nekad uspešnog producenta i suvlasnika muzičke kuće koji već više godina ne zna šta će sa sobom, propalim brakom, bednim odnosom sa ćerkom tinejdžerkom i sve agresivnijom zavisnošću od alkohola. Ništa od svega toga nije toliko strašno kao kad vam ja kažem. Ona igra talentovanu muzičarku koja iz Engleske stiže u Njujork sa svojim dečkom (onaj iz Maroon 5) pred kojim je uspešna muzička karijera, kojoj je ona i podrškom i ko-autorski doprinela. Predvidljivo, osunčan slavom, momak je prevari i ostavi. Njen neplanirani nastup u jednom kafiću spojiće ih u radu na pesmama koje će sa sešn muzičarima i Njujorkom kao "aranžerom" snimiti na ulicama i krovovima ovog grada.
Carney će se, baš i kao Once, dotaći mogućnosti povampirenja usahle spontanosti koja je iščezla iz PR-om opsednute muzičke industrije. Povratak emocijama, improvizaciji, duši je ono što dominira Begin Again. U ovom filmu nema negativaca, nema ni loših ljudi. Čak su i najstrašniji konflikti rešivi jednim razgovorom. Ali, unutar te skoro bajkolike plime dobrih vibracija provučene su stvari koje joj izvlače konce i fuljaju njen izgled. Carney opet ukazuje na to koliko su singersongrajteri odn. muzičari u nezahvalnoj poziciji, koliko su sreća i razumevanje na njihovom putu do uspeha (ili publike) super-retke stvari. A onda se ispod svih tih momenata Carney pozabavio malo našim nepravedno zapostavljenim kapacitetom da se samo-iscelimo. Za promenu nije loše videti film koji, čak i zašećereno, insistira na tome da su novi počeci lako mogući, da ljudi generalno ne traže mnogo i da mogu da se uhvate i za malo koje im je ponuđeno.
Najviše od svega Begin Again nikada ne precenjuje sebe. On želi da bude "feelgood" film i to jeste stoprocentno. On je svestan lakoće svog postojanja, idiličnosti mnogih premisa, čak ni fakin Njujork nikada nije bio mesto veće gostoljubivosti. Begin Again se na pravim mestima smeje sebi, šali sa sobom ili svojim junacima, i skoro nikada ne zaboravlja da uprkos činjenici da se odvija u "željenoj stvarnosti" moraju da postoje opušci cinizma koji će priču malo zaprljati i odraditi onaj momenat "stvarnog" u stvarnosti.
Na kraju, scena u kojoj Keira shvati da je momak prevario. Koja traje jedva 30ak sekundi i rešena je samo razmenom pogleda, između nje i njenog momka, i jednom pesmom puštenom sa Ajpoda, ide direktno u filmsku antologiju i potvrđuje ono čega sam se bojao- Keira Knightley je fenomenalna glumica.
SELEKTAH: 9/ 10
John Carney je režirao izvikani Once. Ne dajte da vas to odvrati od gledanja ovog sjajnog filma, iako će on nekima od vas delovati kao holivudizovani rimejk dablinske avanture dvoje ljubavnika.
Begin Again osvaja optimizmom, iako će ovaj povremeno delovati površno i "romantično". Gledajući ovu, duboko žanrovsku, priču o emocionalnom i spiritualnom oporavku dvoje ljudi, nisam mogao da se otmem utisku da su mnogi klišei ovde uspešno zaobiđeni. Pre svega, dvoje aktera se ne smuva iako Carney od početka nesebično priprema tako nešto i čak u jednom trenutku dovede stvar do tačke u kojoj bi to moglo da se desi, a onda nam pokaže da ne gledamo film u kome tako nešto može da se desi. Nešto slično važi i za hepiendove do kojih junaci pojedinačno stignu. Barem jedan od njih opire se nazorima romantične komedije, ako već ne i oba.
Kao i svakoj dobroj romantičnoj komediji, najveći aduti Begin Again su njene glavne zvezde- Mark Ruffalo i Keira Nightley. On igra nekad uspešnog producenta i suvlasnika muzičke kuće koji već više godina ne zna šta će sa sobom, propalim brakom, bednim odnosom sa ćerkom tinejdžerkom i sve agresivnijom zavisnošću od alkohola. Ništa od svega toga nije toliko strašno kao kad vam ja kažem. Ona igra talentovanu muzičarku koja iz Engleske stiže u Njujork sa svojim dečkom (onaj iz Maroon 5) pred kojim je uspešna muzička karijera, kojoj je ona i podrškom i ko-autorski doprinela. Predvidljivo, osunčan slavom, momak je prevari i ostavi. Njen neplanirani nastup u jednom kafiću spojiće ih u radu na pesmama koje će sa sešn muzičarima i Njujorkom kao "aranžerom" snimiti na ulicama i krovovima ovog grada.
Carney će se, baš i kao Once, dotaći mogućnosti povampirenja usahle spontanosti koja je iščezla iz PR-om opsednute muzičke industrije. Povratak emocijama, improvizaciji, duši je ono što dominira Begin Again. U ovom filmu nema negativaca, nema ni loših ljudi. Čak su i najstrašniji konflikti rešivi jednim razgovorom. Ali, unutar te skoro bajkolike plime dobrih vibracija provučene su stvari koje joj izvlače konce i fuljaju njen izgled. Carney opet ukazuje na to koliko su singersongrajteri odn. muzičari u nezahvalnoj poziciji, koliko su sreća i razumevanje na njihovom putu do uspeha (ili publike) super-retke stvari. A onda se ispod svih tih momenata Carney pozabavio malo našim nepravedno zapostavljenim kapacitetom da se samo-iscelimo. Za promenu nije loše videti film koji, čak i zašećereno, insistira na tome da su novi počeci lako mogući, da ljudi generalno ne traže mnogo i da mogu da se uhvate i za malo koje im je ponuđeno.
Najviše od svega Begin Again nikada ne precenjuje sebe. On želi da bude "feelgood" film i to jeste stoprocentno. On je svestan lakoće svog postojanja, idiličnosti mnogih premisa, čak ni fakin Njujork nikada nije bio mesto veće gostoljubivosti. Begin Again se na pravim mestima smeje sebi, šali sa sobom ili svojim junacima, i skoro nikada ne zaboravlja da uprkos činjenici da se odvija u "željenoj stvarnosti" moraju da postoje opušci cinizma koji će priču malo zaprljati i odraditi onaj momenat "stvarnog" u stvarnosti.
Na kraju, scena u kojoj Keira shvati da je momak prevario. Koja traje jedva 30ak sekundi i rešena je samo razmenom pogleda, između nje i njenog momka, i jednom pesmom puštenom sa Ajpoda, ide direktno u filmsku antologiju i potvrđuje ono čega sam se bojao- Keira Knightley je fenomenalna glumica.
SELEKTAH: 9/ 10
Naročito mi je mio omaž Gilenovom Fonogramu utoliko što je Maroon 5 lik nazvan David Kohl. <3
ReplyDeletehttp://www.imdb.com/title/tt3271120/?ref_=nv_sr_1 A ovo mozda?
ReplyDeletePetar