REBEL STAR - Reka (Pop Depression Bandcamp)

Predugo smo sedeli pored reke i čekali da leševi naših neprijatelja zaplove pored nas. Ima reka i druge svrhe.

Da nije bilo ove pesme ne bi bilo ni ove recenzije. Ni mog interesovanja za Rebel Star i njihov novi album. Ta pesma jedna je od najboljih srpskih rok pesama u ovom milenijumu. Možda i najbolja. Svuda gde sam stigao pričao sam o tome koliko sam bio iznenađen da je srpski rok bend u stanju da bude relevantan, da iz sebe izbaci ono što mi vidimo i osećamo o životu oko nas. Šta da kažem deci sad? / Mi smo uvek stremili visinama... (pa onda u refrenu) I nek mi gori kuća, nek mi tone grad, i neka nema nikog da nas dočeka/ Jata belih ptica pokrala su nas, u tamnoj noći jednom sam im poklonio glas... Kebra je jednom umeo tako dobro da rezimira srpsku stvarnost. Ali ne sa ovim osećajem melanholije, prepuštanja, predaje... Nema bolje pesme da opiše Srbiju od Petog oktobra na ovamo. Hvala Rebel Staru, hvala pičkama iz Demokratske stranke.
Ali, dosta o toj pesmi i toj prošlosti koja nikako da ostane u prošlosti.

Rebel Star imaju novi album. Ne znam ništa o Rebel Star. Pre Ptica sam mislio da je to onaj bend koji je karijeru počeo, nastavio i (što se mene tiče) završio obradama Beatlesa. Da li je to taj bend ili sam ga pomešao sa nekim drugim? Nemam pojma.
Idem da saznam ko su Rebel Star. Jer toliko im dugujem.

Imaju sajt, a i Wikipedia stranicu. I tamo piše da je bend 2006. osnovao Milan Glavaški, nekadašnji član Eve Braun i Popcycle, a sa muzičarima iz Srbije i Mađarske (lep dokaz da nam zid ne može ništa). Piše da sviraju alternativni/ kantri rok (i ne lažu). Imaju tri albuma i nekoliko singlova (priznajem, meni skoro potpuno nepoznata).
Šta vas još zanima?
Ne znam da li je to do osobe koja apdejtuje Wiki stranicu, ali nema referenci na stvari nakon 2011. Što lepo govori da kao kulturna javnost nemamo ni kučeta, ni mačeta, ni radija, ni novine. Ni Popboksa. Gde bi se moglo naći nešto sveže o ovom bendu.
Osećam deo krivice.

Novi album zove se Reka. U teoriji književnosti "reka" se obično tumači kao "život". Tihi Don i "roman reka". Pretpostavljam zbog toga što proticanje vode nosi neku neminovnost. Tok se može menjati, pregrađivati, cepati, ali reka uvek teče od izvora do ušća. Lepo ju je posmatrati. I u tome nekim ljudima može da prođe ceo život. Reku, takođe, radije asociram sa vojvođanskom ravnicom nego klisurama i kanjonima centralne Srbije. Jer lagano i široko.

Reka je, baš kao što bend sam tvrdi, jedna kantri-rok ploča. Amerikana, ali na srpski, vojvođanski, severnjački način. I ako volite ovaj zvuk više od mene, lako moguće da ćete je doživeti kao masterpis.

Uticaji se odašiljaju sami od sebe i bez mnogo napora da budu prikriveni. Naprotiv. Bob Dylan, Rolling Stones, Buffalo Springfield, Lucinda Williams, Zvonko Bogdan, srpski šlager pop izvođači šezdesetih (Dragan Stojnić, Đuza), Film, Vlada Divljan. I Eva Braun.

Reka je staromodan album na način na koji su to nekoliko poslednjih Dylanovih ili većina Lucindinih. Rebel Star, baš kao i pomenuti izvođači, ne mare za retro. Njima takav stil i zvuk dolazi prirodno, uz teme i emocije kojima se bave. Baš kao i jeziku na kome to čine. To najviše cenim i to mi je najviše prijalo. Glavaški ne "prevodi" ni misli, ni emocije, ni zvuk. Možda nije ni pre (već sam priznao da ne znam mnogo o tome), ali ovde sve deluje kao da je došlo na svoje mesto. Spontano, lako, neodoljivo.

Rebel Star na Reci imaju pesme. Koje nose klasično rešeni aranžmani, a sve deluje kao da je snimljeno odjednom u nekom pabu sa odličnom akustikom. Glas Glavaškog je u prvom planu, slično kao i kod Eve Braun i svih tih vojvođanskih pop bendova, ali deluje opuštenije, kao da je u harmoniji sa onim što je ostvario i nije ostvario u životu. Vidi se da uživa. Kvalitet dolazi od toga da to želi i ume da podeli sa drugima.

Većina pesama je u nekom mid-tempu sa prelivom od melanholije, debljim ili tanjim, slađim ili gorčim, ali poletnost ne prestaje. Poletnost koja nam fali na 4837598658962055021 mesta u životu u Srbiji, ovde se može naći. Ne želim da pogrešim i da elan koji stiže sa Reke proglasim "pop depresijom". "Pop depresija" je ono kako smo bili, do sada. Sad moramo nešto jače, manje samosažaljivo, manje (samo)ironično. Da srpski rok mejnstrim nije umro Petog oktobra kada i većina stvari u našim javnim životima, ovo je mogao da bude saundtrak tih prvih meseci i godina, ali za naše kretanje u pravom smeru. Rebel Star zvuče iskreno, umereno optimistično i znaju šta rade. Neka se prvi baci kamenom onaj koji misli da smo i od "onih" tražili više. Ili od sebe.

Draga, pesma koja završava album, je moj prvi favorit sa albuma. Možda zato što je više bluz, nego pop. Možda zato što mi je teško da se odmah prešaltujem na elan i optimizam. Možda zato što je tako očigledno ljubavna. Nežna. Letnja. Bez napora. I, ovo nije naročito bitno, mogu da zamislim da je Dylan izvodi i da ponosno gleda Glavaškog dok to čini. Drugi san mi je druga najomiljenija i da postoji radio i muzička industrija u ovoj zemlji ovo bi trebalo da bude singl, da bi postao hit. Ovo je toliko elegantno, šarmantno, "klasično". Strah me je da vam priznam da će i onima što se oko Nove godine okupe oko Đoleta Balaševića mnogo da se dopadne. Iako bih i ostale pesme prigrlio kao Gordan Paunović izbeglice iz Sirije, ipak moram da, kao treći favorit, istaknem Ti i ja, koja zvuči kao Kalifornija koja se u njoj pominje- sunčano, s vetrom u kosi, jedva punoletno. Dođe mi da dreknem "Wake up, Boo!" od sreće.

Po ko zna koji put do sada Srbi su morali da odu u Mađarsku da bi ostavili traga u našoj istoriji. Možda je to jedini cinizam koji sebi smemo da dopustimo prilikom konzumacije pesama sa ovog albuma.

SELEKTAH: 9/ 10

PS Rebel Star i Ana Ćurčin nastupaju zajedno u Miksalištu (Mostarska 5, Savamala) u četvrtak, 6. avgusta 2015, u 21h. Cena karte u pretprodaji: 500 dindži.