Ova recenzija nije namenjena fanovima Star Wars ili onima koji su i inače smarači. Ali bi trebalo da je pročitaju. I pređu na dark side...
Očekivao sam da mi se ovaj film neće naročito dopasti, ali nisam očekivao da će biti baš ovolika drešina.
I zicer.
I totalno non-iconic.
Abramsov nastavak Lucasove zvezdane monarhije u kojoj je Leia sada generalica, a ne princeza (i izgleda kao neka tetka iz Selo gori, umesto da čejnsmokuje Marlboro, što Carrie Fisher daleko više naslućuje), izgleda apsolutno neupečatljivo. Od izanđalog bliskoistočnog izgleda planete Jaku preko Forma Ideale enterijera svemirskih brodova u kojima nema nijednog zanimljivog detalja uključujući i apsolutno nakrivo ikonični most na kome (nadam se!) strada Han Solo. Još je gore u drugom delu filma, u kome imamo lordoftheringsovski CGI nekakvog džina Voldemorta, zatim zimski šumski pejzaž u kome se šibaju Kylo i Rey, koji samo za trunčicu izgleda prljavije od adekvatnih setinga u Twilight sagi. A kad čitav taj svet počne da eksplodira i puca radije ćete zažmuriti pred neinventivnim i bednim CGI-em.
Možda će vam se tada javiti, kao i meni, pomisao koliko je Guardians Of The Galaxy superiorniji naslednik ne samo duha, već i inovativne estetike originalnog Star Wars.
Drugo, o čemu je The Force Awakens?! Sva dešavanja u ovom filmu deluju kao prerazvučena ekspozicija neke ozbiljnije priče. Daleko je tragičnije što svi ključni momenti za naše nove junake (Finna, Rey i Kyloa) bivaju izvedeni na dramski nemarkantne načine. Finn odustaje od toga da bude stormtruper u vrlo pamfletnoj replici američkih intervencija na Bliskom ili bilokom Istoku. Rey naslućuje da je od istog DNK-a kao i Luke u staromodno realizovanoj montažnoj sekvenci flešbekova koju inicira Lukeov mač. Ipak, najtraljavije prolazi Kylo, čiji porodični bekgraund, kao uber-Frojdovski momenat nove trilogije, biva lansiran kroz rutinski razgovor njegovih roditelja. Bez ikakvog senzacionalizma koji žanr nameće, ali ni bez ikakvog anti-senzacionalizma koji ovaj film pokušava da nametne. Nasuprot tome završna scena sa pompeznim kružnim farom iz ptičije perspektive aludira upravo na visoku dramsku patetiku koja je Kylu bila uskraćena.
Dakle, kad nas Abramsovič upozna sa novim junacima, ono što ostaje jeste napad na neku planetu koji vesternovski biva razrešen opasačem od dinamita. Nažalost, ovo poslednje rečeno ne nosi ni trunku od potencijalne igre sa ikoničnim momentom vesterna.
Da je Abramsov film uradak reditelja prestrašenog onim što mu je povereno govori i to da, po mojoj slobodnoj proceni, 30 do 40% ovog filma provodi vreme u Star Wars-ima iz 1977. s obzirom na broj kadrova u kojima su samo Han Solo i Chewie, plus Leia, plus Luke (na samom kraju). Nažalost, na sve ovo ne mogu da gledam kao na fanovsku posvećenost i želju da se uspostavi jača veza sa originalnom trilogijom, već kao demonstraciju nesigurnosti reditelja koji se uplašio da njegovi junaci neće imati snagu i potencijal originalnih.
Što je donekle tačno, ali samo zato što serijal Star Wars (naročito ne ovaj koji ustrašivo (prema neustrašivo) gradi sebi put) nikada više neće biti ikoničan i bitan kao originalna trilogija. Svet se promenio, gledalačka iskustva su prepuna, gledaoci su prezasićeni sličnim i post-Star Wars sadržajima i za prevazilaženje svega toga potrebno je nešto drugačije. Kao Guardians Of the Galaxy, recimo. Moguće da je i Disney svestan toga, pa gleda da dok može hrani i zloupotrebljava samo milionski fanbejs.
S druge strane, novi Abramsovi junaci nisu posve loši. Fejk Keira Knightley koja igra Fey postavljena je kao tombojovska varijanta princeze Leie, ali svakako sa više samopouzdanja da se nosi sa seksizmom svojih partnera. John Boyega, kao kasting danak društvenim trendovima (jer ako nije, što onda svi glavni junaci nisu afro-amerikanci, ako već ne vidimo boje?), je verovatno najuspešnije isprofilisao svog Finna kao hrabrog momka koji nosi nešto od pragmatike geta. Oscar Isaac nije dobio prostora da zaživi kao "novi Han Solo", a najviše neiskorištenih mogućnosti demonstrirao je Adam Driver kao Kylo Ren. Ne znam da li je do idiotske, musketirske frizure, ali Driver nije uspeo da nam prenese dilemu tj "mračni izazov" kojem je, kao Anakin Skywalker, izložen. Možda je i plan da on bude mlakonja, lišen zlog seksipila Darth Wadera, ali u kombinaciji sa deka Voldemortom mračna strana deluje strašno koliko i neosvetljena šupa.
Abramsov film ni po čemu nije Abramsov. Ovaj čovek iza sebe ima, po meni, najbolji i najmračniji deo Mission Impossible, njegov Star Trek (eto još jedne franšize prema kojoj sam slično impotentan) je solidno razdrmao ustajalu sci-fi baru i napravio rokenrol akciju, zahvaljujući hrabroj reinvenciji ključnih junaka. Čak je i neuspeli Spielbergovski pastiš Super 8 imao jasnu nostalgičnu referencu i pokušaj da se ona nadogradi sopstvenim dečaštvom. The Force Awakens je, ipak, samo prosečno realizovana sci-fi akcija, koja nit posebno smrdi, nit posebno miriše, a najviše od svega bode oči svojom realizacijom da ničim posebno nikome ne bode oči, kao uostalom i sve ono "najgore od Disney-a".
Na kraju moram da kažem nešto što sigurno neće doprineti akumulaciji simpatija spram ovog teksta i MMG-a, a to je da u poređenju sa The Force Awakens, obično napljuvani Lucasov kambek sa The Phantom Menace, izgleda, ako ništa, kao smeliji pokušaj da se uradi nešto novo i drugačije. O želji da se dostupni CGI maksimalno iskoristi, da i ne govorim. Pored toga, The Phantom Menace je, za razliku od The Force Awakens, pokušao da stvori novi univerzum za novu publiku, za razliku od Abramsovog koji pre izgleda kao da pokušava da restaurira stari svet za staru publiku, nadajući se da će set stvari koji je pre skoro četrdeset godina razvalio srca tinejdžera širom sveta učiniti to sada i sa njihovom decom.
Bojim se da neće.
Ovaj film će verovatno, sa reklamom koju je imao samo ptičiji grip pre par godina, zaraditi milijardu, dve, ali teško da će ostati u ičijim srcima kao nešto po čemu će pamtiti 2015 godinu. A sopstveno detinjstvo da i ne govorim.
SELEKTAH: 4minus/ 10
Daleko bolji naslovi za ovaj nastavak bili bi:
Star Wars: Who's Your Daddy?
Star Wars: Looking For Luke
Star Wars: The Force Awakens and Goes Back To Sleep
Star Wars: The New Shaved Star Wars
Star Wars: Even More Daddy Issues
Star Wars: The Old vs The New Old
Očekivao sam da mi se ovaj film neće naročito dopasti, ali nisam očekivao da će biti baš ovolika drešina.
I zicer.
I totalno non-iconic.
Abramsov nastavak Lucasove zvezdane monarhije u kojoj je Leia sada generalica, a ne princeza (i izgleda kao neka tetka iz Selo gori, umesto da čejnsmokuje Marlboro, što Carrie Fisher daleko više naslućuje), izgleda apsolutno neupečatljivo. Od izanđalog bliskoistočnog izgleda planete Jaku preko Forma Ideale enterijera svemirskih brodova u kojima nema nijednog zanimljivog detalja uključujući i apsolutno nakrivo ikonični most na kome (nadam se!) strada Han Solo. Još je gore u drugom delu filma, u kome imamo lordoftheringsovski CGI nekakvog džina Voldemorta, zatim zimski šumski pejzaž u kome se šibaju Kylo i Rey, koji samo za trunčicu izgleda prljavije od adekvatnih setinga u Twilight sagi. A kad čitav taj svet počne da eksplodira i puca radije ćete zažmuriti pred neinventivnim i bednim CGI-em.
Možda će vam se tada javiti, kao i meni, pomisao koliko je Guardians Of The Galaxy superiorniji naslednik ne samo duha, već i inovativne estetike originalnog Star Wars.
Drugo, o čemu je The Force Awakens?! Sva dešavanja u ovom filmu deluju kao prerazvučena ekspozicija neke ozbiljnije priče. Daleko je tragičnije što svi ključni momenti za naše nove junake (Finna, Rey i Kyloa) bivaju izvedeni na dramski nemarkantne načine. Finn odustaje od toga da bude stormtruper u vrlo pamfletnoj replici američkih intervencija na Bliskom ili bilokom Istoku. Rey naslućuje da je od istog DNK-a kao i Luke u staromodno realizovanoj montažnoj sekvenci flešbekova koju inicira Lukeov mač. Ipak, najtraljavije prolazi Kylo, čiji porodični bekgraund, kao uber-Frojdovski momenat nove trilogije, biva lansiran kroz rutinski razgovor njegovih roditelja. Bez ikakvog senzacionalizma koji žanr nameće, ali ni bez ikakvog anti-senzacionalizma koji ovaj film pokušava da nametne. Nasuprot tome završna scena sa pompeznim kružnim farom iz ptičije perspektive aludira upravo na visoku dramsku patetiku koja je Kylu bila uskraćena.
Dakle, kad nas Abramsovič upozna sa novim junacima, ono što ostaje jeste napad na neku planetu koji vesternovski biva razrešen opasačem od dinamita. Nažalost, ovo poslednje rečeno ne nosi ni trunku od potencijalne igre sa ikoničnim momentom vesterna.
Da je Abramsov film uradak reditelja prestrašenog onim što mu je povereno govori i to da, po mojoj slobodnoj proceni, 30 do 40% ovog filma provodi vreme u Star Wars-ima iz 1977. s obzirom na broj kadrova u kojima su samo Han Solo i Chewie, plus Leia, plus Luke (na samom kraju). Nažalost, na sve ovo ne mogu da gledam kao na fanovsku posvećenost i želju da se uspostavi jača veza sa originalnom trilogijom, već kao demonstraciju nesigurnosti reditelja koji se uplašio da njegovi junaci neće imati snagu i potencijal originalnih.
Što je donekle tačno, ali samo zato što serijal Star Wars (naročito ne ovaj koji ustrašivo (prema neustrašivo) gradi sebi put) nikada više neće biti ikoničan i bitan kao originalna trilogija. Svet se promenio, gledalačka iskustva su prepuna, gledaoci su prezasićeni sličnim i post-Star Wars sadržajima i za prevazilaženje svega toga potrebno je nešto drugačije. Kao Guardians Of the Galaxy, recimo. Moguće da je i Disney svestan toga, pa gleda da dok može hrani i zloupotrebljava samo milionski fanbejs.
S druge strane, novi Abramsovi junaci nisu posve loši. Fejk Keira Knightley koja igra Fey postavljena je kao tombojovska varijanta princeze Leie, ali svakako sa više samopouzdanja da se nosi sa seksizmom svojih partnera. John Boyega, kao kasting danak društvenim trendovima (jer ako nije, što onda svi glavni junaci nisu afro-amerikanci, ako već ne vidimo boje?), je verovatno najuspešnije isprofilisao svog Finna kao hrabrog momka koji nosi nešto od pragmatike geta. Oscar Isaac nije dobio prostora da zaživi kao "novi Han Solo", a najviše neiskorištenih mogućnosti demonstrirao je Adam Driver kao Kylo Ren. Ne znam da li je do idiotske, musketirske frizure, ali Driver nije uspeo da nam prenese dilemu tj "mračni izazov" kojem je, kao Anakin Skywalker, izložen. Možda je i plan da on bude mlakonja, lišen zlog seksipila Darth Wadera, ali u kombinaciji sa deka Voldemortom mračna strana deluje strašno koliko i neosvetljena šupa.
Abramsov film ni po čemu nije Abramsov. Ovaj čovek iza sebe ima, po meni, najbolji i najmračniji deo Mission Impossible, njegov Star Trek (eto još jedne franšize prema kojoj sam slično impotentan) je solidno razdrmao ustajalu sci-fi baru i napravio rokenrol akciju, zahvaljujući hrabroj reinvenciji ključnih junaka. Čak je i neuspeli Spielbergovski pastiš Super 8 imao jasnu nostalgičnu referencu i pokušaj da se ona nadogradi sopstvenim dečaštvom. The Force Awakens je, ipak, samo prosečno realizovana sci-fi akcija, koja nit posebno smrdi, nit posebno miriše, a najviše od svega bode oči svojom realizacijom da ničim posebno nikome ne bode oči, kao uostalom i sve ono "najgore od Disney-a".
Na kraju moram da kažem nešto što sigurno neće doprineti akumulaciji simpatija spram ovog teksta i MMG-a, a to je da u poređenju sa The Force Awakens, obično napljuvani Lucasov kambek sa The Phantom Menace, izgleda, ako ništa, kao smeliji pokušaj da se uradi nešto novo i drugačije. O želji da se dostupni CGI maksimalno iskoristi, da i ne govorim. Pored toga, The Phantom Menace je, za razliku od The Force Awakens, pokušao da stvori novi univerzum za novu publiku, za razliku od Abramsovog koji pre izgleda kao da pokušava da restaurira stari svet za staru publiku, nadajući se da će set stvari koji je pre skoro četrdeset godina razvalio srca tinejdžera širom sveta učiniti to sada i sa njihovom decom.
Bojim se da neće.
Ovaj film će verovatno, sa reklamom koju je imao samo ptičiji grip pre par godina, zaraditi milijardu, dve, ali teško da će ostati u ičijim srcima kao nešto po čemu će pamtiti 2015 godinu. A sopstveno detinjstvo da i ne govorim.
SELEKTAH: 4minus/ 10
Daleko bolji naslovi za ovaj nastavak bili bi:
Star Wars: Who's Your Daddy?
Star Wars: Looking For Luke
Star Wars: The Force Awakens and Goes Back To Sleep
Star Wars: The New Shaved Star Wars
Star Wars: Even More Daddy Issues
Star Wars: The Old vs The New Old
Star Wars: The Harry Potter Wars
Star Wars: Return of The Jedi 2
Star Wars: Or Hunger Games?
nisam gledao (jos)
ReplyDeleteinteresantan mi je odnos studio-reditelj. ako JJ nije uspeo da izgura neku svoju viziju (recimo da je imao uopste) sta reci za r.dzonsona ili g.edvardsa koji rade drugi deo i spin-off. ovo je toliko studijski film da ni lukas sam ne bi mogao da se izbori sa monstrumom. mozda je spilberg potpuno u pravu sto ne zeli da indijana bude deo buduce fransize (u stilu ako treba da se usere sam cu!)