Mi prozivamo Šotru, a čovek bi mogao i do Oskara da stigne
Ne razumem, majke mi, ne razumem.
Brooklyn je u najboljem slučaju film za tetke, po mogućstvu one koje su živele, radile i gledale filmove krajem šezdesetih, ili osamdesetih, u svakom slučaju nikako ovih dana. Ova "brontasta" (od sestre Bronte) priča o mladoj Irkinji koja emigrira u Ameriku, da bi je život potom tragičnim povodom vratio u domovinu i potom (ponovo) objasnio zašto je Amerika obećana zemlja je toliko čedna: da mi se povraća, da sam pola filma proveo priželjkujući da će se barem jedan od junaka pretvoriti u zombija (bilo je nešto u očima par junaka na momente), da je najkontroverzniji i najzanimljiviji liku u filmu sedmogodišnji brat glavnog junaka.
Scenarista Nick Hornby (a prema romanu Colma Toibina), sa blagim izuzetkom An Education, uglavnom piše za starce, tj starice, tj ljude koji nemaju preteranu potrebu za neprijatnim, do te mere da i neprijatnim vole da se bave na prijatan način. Takav je i ovaj film.
Surove ekonomske okolnosti i razlozi za emigraciju, prilagođavanje po nacionalnostima podeljenoj Americi, uz neverovatnu ulogu katoličke crkve u celom procesu, "viktorijanske" norme ponašanja i pristojnosti, aseksualnost muško-ženskih odnosa, suzdržanost, a potom i gorka spoznaja pogubnosti male sredine i njenih štetnih i neobjašnjivih interesa, sve je to u ovom film prikazano sa svilenom ešarpom prebačenom preko svega. Brooklyn je film koji cela porodica, od prababe do petogodišnjeg deteta, može da gleda zajedno, uz propratna pedagoška objašnjenja za mlađe naraštaje.
Ne znam čime je Saoirse Ronan impresionirala raznorazne žirije, ali prevaziđenost njene glume zaista savršeno izgleda u prevaziđenosti svih elemenata u ovom filmu. John Crowley dosledno sprovodi svoju rediteljsku estetiku, ali Brooklyn nije listanje albuma s početka XX veka, on je gledanje dokumentarne TV emisije o albumima i vremenima s početka XX veka.
Konačno, imamo problem i sa dramom koje sve do druge polovine filma nema, nego smo prepušteni čednim prizorima iz života mladih emigranta koji u Bruklinu pokušavaju što pre da se upare sa nekim, "jer u tome je spas". Glavna junakinja, po povratku u Irsku (slede spojleri!!!) relativno lako će zaboraviti svog muža iz Bruklina i prepustiti se flertu sa lokalnim šarmerom, i što je najgore, setiće ga se tek kada je lokalne okolnosti podsete na šta "u paketu sa njim" pristaje, ako ostane u Irskoj, tj na kakvu sebe pristaje. Problematičnost tog momenta dosta je ležerno preskočena, i naša curica, kad donese pravu odluku, biva nagrađena nastavkom svog života "kao da se ništa nije desilo". A mi smo prinuđeni na još jednu turu prizora koji idealizuju Ameriku. A Bruklin te i takve Amerike je toliko besprekoran u pružanju dobrodošlice (ok, jednom kad prođete carinu) da će onima manje sklonim idolizaciji Amerike proraditi čir. Primera radi, Brooklyn se dešava u manje-više isto vreme kada i The Knick, a u više navrata fokusiran je na probleme emigranata, ali kada ih uporedite deluje da je The Knick smešten u američki mračni srednji vek.
Nepodnošljivo.
SELEKTAH: 2/ 10
Ne razumem, majke mi, ne razumem.
Brooklyn je u najboljem slučaju film za tetke, po mogućstvu one koje su živele, radile i gledale filmove krajem šezdesetih, ili osamdesetih, u svakom slučaju nikako ovih dana. Ova "brontasta" (od sestre Bronte) priča o mladoj Irkinji koja emigrira u Ameriku, da bi je život potom tragičnim povodom vratio u domovinu i potom (ponovo) objasnio zašto je Amerika obećana zemlja je toliko čedna: da mi se povraća, da sam pola filma proveo priželjkujući da će se barem jedan od junaka pretvoriti u zombija (bilo je nešto u očima par junaka na momente), da je najkontroverzniji i najzanimljiviji liku u filmu sedmogodišnji brat glavnog junaka.
Scenarista Nick Hornby (a prema romanu Colma Toibina), sa blagim izuzetkom An Education, uglavnom piše za starce, tj starice, tj ljude koji nemaju preteranu potrebu za neprijatnim, do te mere da i neprijatnim vole da se bave na prijatan način. Takav je i ovaj film.
Surove ekonomske okolnosti i razlozi za emigraciju, prilagođavanje po nacionalnostima podeljenoj Americi, uz neverovatnu ulogu katoličke crkve u celom procesu, "viktorijanske" norme ponašanja i pristojnosti, aseksualnost muško-ženskih odnosa, suzdržanost, a potom i gorka spoznaja pogubnosti male sredine i njenih štetnih i neobjašnjivih interesa, sve je to u ovom film prikazano sa svilenom ešarpom prebačenom preko svega. Brooklyn je film koji cela porodica, od prababe do petogodišnjeg deteta, može da gleda zajedno, uz propratna pedagoška objašnjenja za mlađe naraštaje.
Ne znam čime je Saoirse Ronan impresionirala raznorazne žirije, ali prevaziđenost njene glume zaista savršeno izgleda u prevaziđenosti svih elemenata u ovom filmu. John Crowley dosledno sprovodi svoju rediteljsku estetiku, ali Brooklyn nije listanje albuma s početka XX veka, on je gledanje dokumentarne TV emisije o albumima i vremenima s početka XX veka.
Konačno, imamo problem i sa dramom koje sve do druge polovine filma nema, nego smo prepušteni čednim prizorima iz života mladih emigranta koji u Bruklinu pokušavaju što pre da se upare sa nekim, "jer u tome je spas". Glavna junakinja, po povratku u Irsku (slede spojleri!!!) relativno lako će zaboraviti svog muža iz Bruklina i prepustiti se flertu sa lokalnim šarmerom, i što je najgore, setiće ga se tek kada je lokalne okolnosti podsete na šta "u paketu sa njim" pristaje, ako ostane u Irskoj, tj na kakvu sebe pristaje. Problematičnost tog momenta dosta je ležerno preskočena, i naša curica, kad donese pravu odluku, biva nagrađena nastavkom svog života "kao da se ništa nije desilo". A mi smo prinuđeni na još jednu turu prizora koji idealizuju Ameriku. A Bruklin te i takve Amerike je toliko besprekoran u pružanju dobrodošlice (ok, jednom kad prođete carinu) da će onima manje sklonim idolizaciji Amerike proraditi čir. Primera radi, Brooklyn se dešava u manje-više isto vreme kada i The Knick, a u više navrata fokusiran je na probleme emigranata, ali kada ih uporedite deluje da je The Knick smešten u američki mračni srednji vek.
Nepodnošljivo.
SELEKTAH: 2/ 10
No comments:
Post a Comment