Svi su se veoma potrudili
The Revenant je mnogo bolji u delovima nego u celini.
Impresivni početak koji nas vrlo brzo baca in medias res rata između kolonizatora i nativaca bez problema prolazi kao omažna "pra-verzija" Spielbergovog iskrcavanja u Normandiju u Saving Private Ryan.
Scene slične impresivne brutalnosti nastaviće da se ređaju, kad se Hugh Glass (DiCaprio) bude svađao s medvedom ili kad bude spavao u konju, ili kad bude stajao ispred snolike piramide od bivoljih lobanja... Alejandro Gonzalez Inarritu je maestralno dočarao borbu čoveka s prirodom, ali i borbu onih koji su spremni da žive u skladu sa njenom "prirodom" sa onima koji bi da istu brutalno menjaju u skladu sa svojim interesima.
Ali, to, izgleda, nije tema njegovog filma.
The Revenant je film koji počinje kao epsko-istorijska rekonstrukcija brutalnih kolonizatorskih dejstava i otpora istim, potom se nastavlja kao epopeja o duhovnom i, naročito, fizičkom preživljavanju u surovim uslovima, da bi završio kao film osvete.
Najviše, jer je nekako morao da završi.
The Revenant je film o čoveku (ljudima) i prirodi, i njihovim različitim prirodama. Indijanci, baš kao medved s početka filma, napadaju da bi odbranili svoje mlade i povratili narušenu ravnotežu. Ljudi tj kolonizatori sve rade zarad sopstvenih interesa divlje menjajući postojeću ravnotežu i uspostavljajući novu. Uhvaćen negde između, Glass će biti prinuđen da napusti harmoniju koju je stekao vezom sa indijankom tj imanjem sina indijanca i "vrati se" kolonizatorskoj, "beloj" prirodi koja deluje u skladu sa apstraktnijim, prirodi nepoznatim porivima, kao što je osveta. Na tom putu Glass će biti podsećan kako priroda funkcioniše, ali "ljudsko" u njemu biće nezaustavljivo sve dok ne ostvari svoj cilj i, paradoksalno, baš to, prirodi strano osećanje, omogućiće mu da preživi i istraje u okolnostima u kojima bi se mnogi drugi predali.
Leonardo glumi, ali još više trpi, za sve pare. Ne mogu ni da zamislim kako je bilo valjati se u svim onim ledenim vodama i polugol gristi sirovo meso. Ali, da li mi je Leo nekako posebno dočarao muke Hugha Glassa. Ne. Leo je zaslužio Oskara za trud, ali ne i za ostvarenje.
Otprilike isto važi i za Inarritua. Njegovo insistiranje da je kamera uvek na pola metra od junaka u nekim scenama (borba sa medvedom, jurnjava pre pada u provaliju) učinila je da na neverovatan i prilično neprijatan način budemo uključeni u dešavanja, ali dobar deo Inarritueve vizuelne i konceptualne postavke samo je produbljivanje metafizičkih delatnosti Terrencea Malicka ili "eko"-platforme koju je ponudio Kevin Costner u Dances With The Wolves. Inarritu je mnogo ubedljiviji u svojim impresijama svetom koji je kreirao, nego u dočaravanju drame svojih junaka, ali, kukavički, nije spreman da ovo drugo sasvim potisne.
Zato na kraju imate utisak da ste odgledali jednu relativno banalnu priču o osvetničkoj jurnjavi, gde nijedan od junaka ne uspeva da bude "više od" sopstvenog bednog života, ali ni dovoljno autentičan unutar te bede. A stvarima svakako ne pomaže ni "real time" praćenje te juranjave, model koji skoro uvek veći fokus naše pažnje stavlja na njenu izvedbu, nego na razvijanje ličnosti junaka.
The Revenant je mali, pompezan film.
SELEKTAH: 6plus/ 10
The Revenant je mnogo bolji u delovima nego u celini.
Impresivni početak koji nas vrlo brzo baca in medias res rata između kolonizatora i nativaca bez problema prolazi kao omažna "pra-verzija" Spielbergovog iskrcavanja u Normandiju u Saving Private Ryan.
Scene slične impresivne brutalnosti nastaviće da se ređaju, kad se Hugh Glass (DiCaprio) bude svađao s medvedom ili kad bude spavao u konju, ili kad bude stajao ispred snolike piramide od bivoljih lobanja... Alejandro Gonzalez Inarritu je maestralno dočarao borbu čoveka s prirodom, ali i borbu onih koji su spremni da žive u skladu sa njenom "prirodom" sa onima koji bi da istu brutalno menjaju u skladu sa svojim interesima.
Ali, to, izgleda, nije tema njegovog filma.
The Revenant je film koji počinje kao epsko-istorijska rekonstrukcija brutalnih kolonizatorskih dejstava i otpora istim, potom se nastavlja kao epopeja o duhovnom i, naročito, fizičkom preživljavanju u surovim uslovima, da bi završio kao film osvete.
Najviše, jer je nekako morao da završi.
The Revenant je film o čoveku (ljudima) i prirodi, i njihovim različitim prirodama. Indijanci, baš kao medved s početka filma, napadaju da bi odbranili svoje mlade i povratili narušenu ravnotežu. Ljudi tj kolonizatori sve rade zarad sopstvenih interesa divlje menjajući postojeću ravnotežu i uspostavljajući novu. Uhvaćen negde između, Glass će biti prinuđen da napusti harmoniju koju je stekao vezom sa indijankom tj imanjem sina indijanca i "vrati se" kolonizatorskoj, "beloj" prirodi koja deluje u skladu sa apstraktnijim, prirodi nepoznatim porivima, kao što je osveta. Na tom putu Glass će biti podsećan kako priroda funkcioniše, ali "ljudsko" u njemu biće nezaustavljivo sve dok ne ostvari svoj cilj i, paradoksalno, baš to, prirodi strano osećanje, omogućiće mu da preživi i istraje u okolnostima u kojima bi se mnogi drugi predali.
Leonardo glumi, ali još više trpi, za sve pare. Ne mogu ni da zamislim kako je bilo valjati se u svim onim ledenim vodama i polugol gristi sirovo meso. Ali, da li mi je Leo nekako posebno dočarao muke Hugha Glassa. Ne. Leo je zaslužio Oskara za trud, ali ne i za ostvarenje.
Otprilike isto važi i za Inarritua. Njegovo insistiranje da je kamera uvek na pola metra od junaka u nekim scenama (borba sa medvedom, jurnjava pre pada u provaliju) učinila je da na neverovatan i prilično neprijatan način budemo uključeni u dešavanja, ali dobar deo Inarritueve vizuelne i konceptualne postavke samo je produbljivanje metafizičkih delatnosti Terrencea Malicka ili "eko"-platforme koju je ponudio Kevin Costner u Dances With The Wolves. Inarritu je mnogo ubedljiviji u svojim impresijama svetom koji je kreirao, nego u dočaravanju drame svojih junaka, ali, kukavički, nije spreman da ovo drugo sasvim potisne.
Zato na kraju imate utisak da ste odgledali jednu relativno banalnu priču o osvetničkoj jurnjavi, gde nijedan od junaka ne uspeva da bude "više od" sopstvenog bednog života, ali ni dovoljno autentičan unutar te bede. A stvarima svakako ne pomaže ni "real time" praćenje te juranjave, model koji skoro uvek veći fokus naše pažnje stavlja na njenu izvedbu, nego na razvijanje ličnosti junaka.
The Revenant je mali, pompezan film.
SELEKTAH: 6plus/ 10
Meni je ceo film nekako previse lep. Hiperrealno lep. Previse si zaokupljen estetikom da bi brinuo za aktere filma. Skroz ostavlja ravnodusnim film, iako bas tragedija. ja sam se lepo smejao ceo film.
ReplyDeletesvidja mi se rivju koji sam procitao