Teško da ima većeg horora od Keanuove glume
Knock, Knock je "home-invasion" horor (više triler) koji Roth bez ustručavanja koristi za satirično guranje prsta u naše oko.
Keanu Reeves igra oca, arhitektu (i bivšeg DJ-a, kao da ovo prvonapisano nije dovoljno neverovatno) koji živi shutter-stock život sa ženom, umetnicom, i dvoje skandinavski idilične dece. Na svoj rođendan, umesto da ode sa porodicom na plažu, on ostaje da završi neki projekat. A onda mu na vrata, u kišnoj noći, zakuc-kucaju dve devojke... i naprave mu haos od života.
Film završava kao da je Keanu dobio ono što je tražio, ali, kao što se sam bezuspešno trudi da nam objasni, pre će biti da je popustio nečemu čemu nije trebalo. Pre iz razloga nepraktičnosti, nego moralnih. Ali stvar je tako postavljena da Roth, zajedno sa devojčicama, insistira na nekom praistorijskom moralu za koji demonstirana kazna ne deluje samo "neadekvatno", nego i "prevaziđeno".
U tom smislu, ja varijantu Knock, Knock u kojoj Keanu biva (ne)zasluženo kažnjen za svoje ponašanje ostavljam kao verovatno neverovatnu, jer je toliko arhaična.
Drugi pristup filmu jeste uzimanje uljezica kao primer za "današnje generacije" i njihovo zaposedanje tog, arhaičnog moralnog mača kao oruđa od koga bi, da on stvarno treba da seče nekog, prvo one same trebalo da stradaju. Dakle, ja sam najskloniji da poverujem da Roth ovde proziva te bahate, narcisoidne, sjebane "klinke" koje se hvataju tuđeg morala da opravdaju odsustvo svakog morala sa svoje strane. Da, u ovom filmu žanrovski nam je saopšteno da je jedna od devojaka bila žrtva incestuoznog zlostavljanja od strane svog oca, ali to mi pre deluje kao Rothova smela sprdnja sa sličnim klišeima, nego kao opravdanje za ono što ona radi. A pri tome, nit je Keanu njen otac, nit je ona više maloletna devojčica.
Rothov film gubi polemičku snagu svojim neujednačenim rasporedom "krivice". Keanu je previše bezgrešan i prevaren, a devojke su previše psihopatizovane, tako da zapravo "moralna igra" koju one igraju sa slučajnim muškarcima gubi svoju poentu, ako je odabrani muškarac praktično priteran na "greh", a potom nepotrebno brutalno kažnjen za isti.
Dodajte ovoj kiseloj polemici i činjenicu da u 99% slučajeva nije jasno da li Keanu persiflira ili očajnički pokušava da glumi. A možda je njegova gluma samo podmukao potez u sveopštoj persiflaži situacije. Voleo bih da je tako, ali nisam bio naročito uveren u to.
SELEKTAH: 4plus/ 10
Knock, Knock je "home-invasion" horor (više triler) koji Roth bez ustručavanja koristi za satirično guranje prsta u naše oko.
Keanu Reeves igra oca, arhitektu (i bivšeg DJ-a, kao da ovo prvonapisano nije dovoljno neverovatno) koji živi shutter-stock život sa ženom, umetnicom, i dvoje skandinavski idilične dece. Na svoj rođendan, umesto da ode sa porodicom na plažu, on ostaje da završi neki projekat. A onda mu na vrata, u kišnoj noći, zakuc-kucaju dve devojke... i naprave mu haos od života.
Film završava kao da je Keanu dobio ono što je tražio, ali, kao što se sam bezuspešno trudi da nam objasni, pre će biti da je popustio nečemu čemu nije trebalo. Pre iz razloga nepraktičnosti, nego moralnih. Ali stvar je tako postavljena da Roth, zajedno sa devojčicama, insistira na nekom praistorijskom moralu za koji demonstirana kazna ne deluje samo "neadekvatno", nego i "prevaziđeno".
U tom smislu, ja varijantu Knock, Knock u kojoj Keanu biva (ne)zasluženo kažnjen za svoje ponašanje ostavljam kao verovatno neverovatnu, jer je toliko arhaična.
Drugi pristup filmu jeste uzimanje uljezica kao primer za "današnje generacije" i njihovo zaposedanje tog, arhaičnog moralnog mača kao oruđa od koga bi, da on stvarno treba da seče nekog, prvo one same trebalo da stradaju. Dakle, ja sam najskloniji da poverujem da Roth ovde proziva te bahate, narcisoidne, sjebane "klinke" koje se hvataju tuđeg morala da opravdaju odsustvo svakog morala sa svoje strane. Da, u ovom filmu žanrovski nam je saopšteno da je jedna od devojaka bila žrtva incestuoznog zlostavljanja od strane svog oca, ali to mi pre deluje kao Rothova smela sprdnja sa sličnim klišeima, nego kao opravdanje za ono što ona radi. A pri tome, nit je Keanu njen otac, nit je ona više maloletna devojčica.
Rothov film gubi polemičku snagu svojim neujednačenim rasporedom "krivice". Keanu je previše bezgrešan i prevaren, a devojke su previše psihopatizovane, tako da zapravo "moralna igra" koju one igraju sa slučajnim muškarcima gubi svoju poentu, ako je odabrani muškarac praktično priteran na "greh", a potom nepotrebno brutalno kažnjen za isti.
Dodajte ovoj kiseloj polemici i činjenicu da u 99% slučajeva nije jasno da li Keanu persiflira ili očajnički pokušava da glumi. A možda je njegova gluma samo podmukao potez u sveopštoj persiflaži situacije. Voleo bih da je tako, ali nisam bio naročito uveren u to.
SELEKTAH: 4plus/ 10
Mogao bi da uradiš jednu listu 25 naj horora ever, baš me zanima kako bi to izgledalo, jer uopšte uzev malo je dobrih horora.
ReplyDeletemogao bih, ali ne znam po kom kriterijumu. nešto što mi je nekad bilo strašno, sada mi je smešno. manje je primera za obrnuto. a da se pozivam na objektivno i ovde ređam filmove samo zbog njihove istorijske vrednosti, ne bi baš ličilo na mene, niti bih znao.
Deletevideću da jednom skrojim neki spisak horora koje bi svako (po mom mišljenju) trebalo da pogleda. pa da vidimo...