Preambiciozno
Australijski reditelj snimio je ovaj film u Gruziji sa francuskom zvezdom i mahom gruzijskim kastom. Na engleskom!
S obzirom da se priča dešava "negde" "nekada" deluje da bi taj splet kultura mogao adekvatno da posluži njenoj univerzalnoj primenljivosti, ali desi se sve suprotno- skoro da svaka stvar počne da figurira za sebe.
Ariel Kleiman, ko-scenarista i reditelj-debitant, mnoge nam stvari nije rekao koje bi pomogle, ako ne boljem, onda preciznijem razumevanju ove priče. Prvo, zašto je njegov film na engleskom, sem iz komercijalnih razloga? Jer ponuđeni dramski seting najteže je prihvatiti kao verovatan na nekoj od anglo-saksonskih teritorija. Na stranu što isti najviše liči na neku Istočnu Evropu, čemu "slovenska fizionomija" glavnog (dečaka) glumca naročito doprinosi. A čak i ne toliko pažljivi gledalac primetiće da sem Vincenta Cassela ostali glumci imaju "šum" prilikom izgovaranja replika na engleskom, kao i da sinhronizacija na trenutke malčice škripi. Tada nije jasno da li je Gregori (koga tumači Cassel) oko sebe okupio žene sa raznih strana sveta i utvrdio engleski jezik kao jezik komune ili na sve to treba da zažmurimo.
Verujte mi, ne zakeram. Asinhronost u stilu glume i izgovaranju replika ozbiljno remeti usvajanje fikcije.
A fikcija nikad zahtevnija.
Kleiman je, naime, zamislio da je Gregori neka vrsta vođe kulta/ komune koji je oko sebe okupio žene sa decom, a koje su (iz neprijatnih razloga) bez muževa. Koje je prethodno vrbovao u samom porodilištu. Iz razloga koji nisu preterano objašnjeni te žene, sve sa bebama u naručju, pristaju da dođu da žive sa njim u komuni koju, pored Gregorija, čine samo druge žene sa decom poput njih. Da, podseća na seriju Big Love ili bilo koju mormonsku komunu, ali pre izgleda kao neka post-apokaliptična naseobina ili kakva Kusturicasta građevinska improvizacija. Kako god, u njoj žive te žene sa svojim muškarcem, a on im obrazuje i podiže decu, i svi se vole, i u posebnim prilikama pevaju karaoke neobičnih goth verzija pop pesama (što samo držim da je učinak budžetu koji nije mogao da podnese plaćanje Whitney Houston etc originala).
Jedino što preseca ovu utopijastu idilu jesu angažmani dece na ubijanju žitelja obližnjeg grada koji funkcionišu na principu plaćenih narudžbi, kojima se finansira cela komuna. I ovde ne momente deluje da su ubistva zapravo osvete muškarcima koji su naudili ženama koje je Gregori prikupio, ali ne bih se kladio da je (samo) tako.
Kada jedan od dečaka počne da se pravi pametan i često ispadne pametniji i obrazovaniji od Gregorija, i kada potom i on i njegova majka preko noći nestanu iz komune, to izaziva seriju neočekivanih ponašanja kod Gregorijevog "prvenca" Alexandra, čijim "usvajanjem" počinje film.
Sem svoje neobične postavke, Partisan malo toga zanimljivog nudi u praksi. Videli smo impresivnije filmove i lidere sličnih kultova, a ovaj Kleimanov najinteresantniji deo svoje postavke (angažman dece kao plaćenih ubica) dosta usputno tretira. Nepotrebno mnogo pažnje dato je Casselovim pokušajima da ostavi utisak na nas, a premalo ženama koje ga okružuju. Simplifikovani zaplet i rasplet, iako u rukama deteta, ne deluje baš naročito interesantno i originalno.
Previše mana, rekao bih.
SELEKTAH: 3/ 10
Australijski reditelj snimio je ovaj film u Gruziji sa francuskom zvezdom i mahom gruzijskim kastom. Na engleskom!
S obzirom da se priča dešava "negde" "nekada" deluje da bi taj splet kultura mogao adekvatno da posluži njenoj univerzalnoj primenljivosti, ali desi se sve suprotno- skoro da svaka stvar počne da figurira za sebe.
Ariel Kleiman, ko-scenarista i reditelj-debitant, mnoge nam stvari nije rekao koje bi pomogle, ako ne boljem, onda preciznijem razumevanju ove priče. Prvo, zašto je njegov film na engleskom, sem iz komercijalnih razloga? Jer ponuđeni dramski seting najteže je prihvatiti kao verovatan na nekoj od anglo-saksonskih teritorija. Na stranu što isti najviše liči na neku Istočnu Evropu, čemu "slovenska fizionomija" glavnog (dečaka) glumca naročito doprinosi. A čak i ne toliko pažljivi gledalac primetiće da sem Vincenta Cassela ostali glumci imaju "šum" prilikom izgovaranja replika na engleskom, kao i da sinhronizacija na trenutke malčice škripi. Tada nije jasno da li je Gregori (koga tumači Cassel) oko sebe okupio žene sa raznih strana sveta i utvrdio engleski jezik kao jezik komune ili na sve to treba da zažmurimo.
Verujte mi, ne zakeram. Asinhronost u stilu glume i izgovaranju replika ozbiljno remeti usvajanje fikcije.
A fikcija nikad zahtevnija.
Kleiman je, naime, zamislio da je Gregori neka vrsta vođe kulta/ komune koji je oko sebe okupio žene sa decom, a koje su (iz neprijatnih razloga) bez muževa. Koje je prethodno vrbovao u samom porodilištu. Iz razloga koji nisu preterano objašnjeni te žene, sve sa bebama u naručju, pristaju da dođu da žive sa njim u komuni koju, pored Gregorija, čine samo druge žene sa decom poput njih. Da, podseća na seriju Big Love ili bilo koju mormonsku komunu, ali pre izgleda kao neka post-apokaliptična naseobina ili kakva Kusturicasta građevinska improvizacija. Kako god, u njoj žive te žene sa svojim muškarcem, a on im obrazuje i podiže decu, i svi se vole, i u posebnim prilikama pevaju karaoke neobičnih goth verzija pop pesama (što samo držim da je učinak budžetu koji nije mogao da podnese plaćanje Whitney Houston etc originala).
Jedino što preseca ovu utopijastu idilu jesu angažmani dece na ubijanju žitelja obližnjeg grada koji funkcionišu na principu plaćenih narudžbi, kojima se finansira cela komuna. I ovde ne momente deluje da su ubistva zapravo osvete muškarcima koji su naudili ženama koje je Gregori prikupio, ali ne bih se kladio da je (samo) tako.
Kada jedan od dečaka počne da se pravi pametan i često ispadne pametniji i obrazovaniji od Gregorija, i kada potom i on i njegova majka preko noći nestanu iz komune, to izaziva seriju neočekivanih ponašanja kod Gregorijevog "prvenca" Alexandra, čijim "usvajanjem" počinje film.
Sem svoje neobične postavke, Partisan malo toga zanimljivog nudi u praksi. Videli smo impresivnije filmove i lidere sličnih kultova, a ovaj Kleimanov najinteresantniji deo svoje postavke (angažman dece kao plaćenih ubica) dosta usputno tretira. Nepotrebno mnogo pažnje dato je Casselovim pokušajima da ostavi utisak na nas, a premalo ženama koje ga okružuju. Simplifikovani zaplet i rasplet, iako u rukama deteta, ne deluje baš naročito interesantno i originalno.
Previše mana, rekao bih.
SELEKTAH: 3/ 10
No comments:
Post a Comment