Van Morrison za nas mlade
Ovako treba da izgleda "album".
Sturgill je tri godine mlađi od mene.
Ovako treba da zvuči moderni klasik.
Ovo je ono kad kažu starovremensko, a misle evergrin.
Van Morrison ovo čuje u ogledalu.
Ovoliko treba da traje "album".
Ovako zvuči zrelo doba, ali da mu srce i dalje lupa kao u dečaka.
Ovo je album koji bi Jack Nicholson ubacio u plejer automobila kao muziku za putovanje u nastavku As Good As It Gets.
Ovo je album kome se jebe za You Tube, Snapchat, Soundcloud, Instagram, #hashtag, broj vjuova i lajkova.
Ovo bi moglo da se čuje u kafani kod Horacea i Petea.
Tri godine mlađi od mene!
Porede ga sa Waylonom Jenningsom. Ne znam, nisam slušao Waylona.
Sturgilla sam zavoleo sa prethodnim albumom, Metamodern Sounds in Country Music. Jer skoro nisam čuo da je neko uspeo da rastopi toliko LSD-ija u kantri muzici. Plus, nazvati tako album u toliko konzervativnom žanrovskom okruženju graniči se sa ludilom. Srećom, Sturgill je na sve to i mega talentovan. Kompozitor, muzičar, aranžer, producent.
Njegov prvi album, High Top Mountain, još uvek nisam čuo. Što, od sramote, priznajem tek sada, prvi put.
A Sailor's Guide To Earth je album od oca sinu. Sturgill je postao otac pre godinu i po dana i veliki deo tog vremena proveo je na turneji, daleko od sina, što mu nije baš lako palo. U toj nostalgiji za kućom i željom da provodi vreme sa sinom rodila se ideja da sinu ispriča gde je bio, šta je radio i da album postane neka vrsta iskupljenja za propušteno.
Ne znam da li bih to osetio slušajući muziku. Ima ovde nežnih momenata, ali daleko od toga da je pred nama devet uspavanki.
Sturgillov sin ovde dobija lekciju iz života.
Najlakše mi je da počnem od najlepše pesme. I to je ovde balada Oh Sarah. Ne znam ko je Sarah i ne zanima me, ali i ja bih plakao za njom. Violine gude i najlakše mi je da zamislim kako se pismo samo piše. U refrenu, Sturgillu kao da glas klecne, nekom nadom. Ovo je suva esencija svih kantri žalopojki. Elegantna, kao vatra. It's the love that I feel in your arms/ It's the glow you wear around you like a charm/ It's the tender in your eyes/ That keeps me safe and warm at night/ From this life. Ajde, budi čovek i ne smrzni se. I ne pomisli na svoju dragu.
Iako počinje elegično sa Welcome To Earth (Pollywog) i pastoralnom Breakers Roar (o kakvima Bill Callahan sanja) utisak mi je da ostatkom materijala dominira Van Mo u kafani. Rasviran, raspevan i (iako je Sturgill kao lečeni alkoholičar trezan već godinama) raspoložen za još jednu času viskija. Ništa ne deluje retro, seljački, namerno, neprirodno, neiskreno. Sturgill je džentlmen i tako i muzicira.
Ja, možda za razliku od vas, ne mislim toliko da je obradi Nirvane (In Bloom) ovde bilo mesto. Ne zato što je ona loša, naprotiv, već zato što nepotrebno skreće pažnju na sebe, iako se fino uklapa u atmosferu. Sturgill je Kurtov pop bes pretočio u lejdbek amerikanu, Van Morrisonovskih vapajnih uvijanja glasom. U sličnom raspoloženju i daleko mi je draža All Around You koja, sve sa trubačima, plovi rekom haveItoldyoulatelythatIloveyou i ta reka je široka kao Nil i vi ne želite da putovanje ikada prestane.
Ovo je album kome treba poveriti one trenutke koje, inače, ne delite sa mnogima.
SELEKTAH: 9minus/ 10
Ovako treba da izgleda "album".
Sturgill je tri godine mlađi od mene.
Ovako treba da zvuči moderni klasik.
Ovo je ono kad kažu starovremensko, a misle evergrin.
Van Morrison ovo čuje u ogledalu.
Ovoliko treba da traje "album".
Ovako zvuči zrelo doba, ali da mu srce i dalje lupa kao u dečaka.
Ovo je album koji bi Jack Nicholson ubacio u plejer automobila kao muziku za putovanje u nastavku As Good As It Gets.
Ovo je album kome se jebe za You Tube, Snapchat, Soundcloud, Instagram, #hashtag, broj vjuova i lajkova.
Ovo bi moglo da se čuje u kafani kod Horacea i Petea.
Tri godine mlađi od mene!
Porede ga sa Waylonom Jenningsom. Ne znam, nisam slušao Waylona.
Sturgilla sam zavoleo sa prethodnim albumom, Metamodern Sounds in Country Music. Jer skoro nisam čuo da je neko uspeo da rastopi toliko LSD-ija u kantri muzici. Plus, nazvati tako album u toliko konzervativnom žanrovskom okruženju graniči se sa ludilom. Srećom, Sturgill je na sve to i mega talentovan. Kompozitor, muzičar, aranžer, producent.
Njegov prvi album, High Top Mountain, još uvek nisam čuo. Što, od sramote, priznajem tek sada, prvi put.
A Sailor's Guide To Earth je album od oca sinu. Sturgill je postao otac pre godinu i po dana i veliki deo tog vremena proveo je na turneji, daleko od sina, što mu nije baš lako palo. U toj nostalgiji za kućom i željom da provodi vreme sa sinom rodila se ideja da sinu ispriča gde je bio, šta je radio i da album postane neka vrsta iskupljenja za propušteno.
Ne znam da li bih to osetio slušajući muziku. Ima ovde nežnih momenata, ali daleko od toga da je pred nama devet uspavanki.
Sturgillov sin ovde dobija lekciju iz života.
Najlakše mi je da počnem od najlepše pesme. I to je ovde balada Oh Sarah. Ne znam ko je Sarah i ne zanima me, ali i ja bih plakao za njom. Violine gude i najlakše mi je da zamislim kako se pismo samo piše. U refrenu, Sturgillu kao da glas klecne, nekom nadom. Ovo je suva esencija svih kantri žalopojki. Elegantna, kao vatra. It's the love that I feel in your arms/ It's the glow you wear around you like a charm/ It's the tender in your eyes/ That keeps me safe and warm at night/ From this life. Ajde, budi čovek i ne smrzni se. I ne pomisli na svoju dragu.
Iako počinje elegično sa Welcome To Earth (Pollywog) i pastoralnom Breakers Roar (o kakvima Bill Callahan sanja) utisak mi je da ostatkom materijala dominira Van Mo u kafani. Rasviran, raspevan i (iako je Sturgill kao lečeni alkoholičar trezan već godinama) raspoložen za još jednu času viskija. Ništa ne deluje retro, seljački, namerno, neprirodno, neiskreno. Sturgill je džentlmen i tako i muzicira.
Ja, možda za razliku od vas, ne mislim toliko da je obradi Nirvane (In Bloom) ovde bilo mesto. Ne zato što je ona loša, naprotiv, već zato što nepotrebno skreće pažnju na sebe, iako se fino uklapa u atmosferu. Sturgill je Kurtov pop bes pretočio u lejdbek amerikanu, Van Morrisonovskih vapajnih uvijanja glasom. U sličnom raspoloženju i daleko mi je draža All Around You koja, sve sa trubačima, plovi rekom haveItoldyoulatelythatIloveyou i ta reka je široka kao Nil i vi ne želite da putovanje ikada prestane.
Ovo je album kome treba poveriti one trenutke koje, inače, ne delite sa mnogima.
SELEKTAH: 9minus/ 10
Nisam siguran zasto sve vreme poredis Van Morisona, pitam vise retoricki, da li su bliski idejno jer muzicki..... Prvi njegov album je vrlo cist zvuk kantrija i to mnogo blize tzv.bejkersfild zvuku nego nesvilu, da ne govorim da mu je glas bas u waylonovom fazonu. Sturgill razbija, mnogo je spremniji da seta kroz zanrove od pola tzv.alt kantri scene. Ne boji se da se odalji od kantri zvuka mozda je zato zaobidjen na CMA kad je sve pokupio (podjednako sjajni) Chris Stapleton. U svakom slucaju pozdravljam tvoj izlazak iz standardnog okvira!
ReplyDelete