The one where almost all the parents die
Skoro da nema razloga koji idu u prilog gledanja ovog filma. Emmerichov povratak na mesto zločina 20 godina kasnije priredio nam je generičnu reprizu zabavnog prvenca koja sa sobom donosi previše loših znakova vremena u kojima živimo.
Iako ne bih osporio bilo kakve tematsko-stilske novine koje diktira surovi kapitalizam (ima li drugih vrsta?) samo zbog toga, bojim se da su ovde sve intervencije tržišta išle na štetu dobijenog filma.
Prvo, da se slučajno niko ne zabuni, radnja je potpuno ista kao u prvom delu. Jedino nabudženija. Nabudženiji vanzemaljci vraćaju se sa novim nabudženijim tehnologijama da napadnu našu Zemlju koja je, u međuvremenu, osvojila sopstvene nabudženije tehnologije na bazi onih koje su ostale za vanzemaljcima pre dvadeset godina.
I onda nas napadnu, i napad bi strašan, i onda se mi branimo, prvo uzaludno, pa domišljatije, pa nađemo foru, pa čoveka koji će da se žrtvuje, pa on uradi istu foru kao u prvom delu, pa mali tvist, čisto da sve ne bude baš isto.
Pa slede salve patriotizma, koji više nije samo američki, nego sveamerički, jer, u međuvremenu, ceo svet se ujedinio oko odbrane planete, ali i dalje glavnu reč vode Ameri.
Drugo, Emmerich, poznat po tome što je život na Zemlji uništio više puta nego svi pesticidi sveta zajedno, kurcoboljivo prikriva sve izvesnosti svog filma CGI megabudževinama, gde sada imamo vanzemaljske brodove koji su kao pokretne Vojvodine i zarivaju se u planetu kao sidra i imaju svoju gravitaciju i bukvalno dižu gradove uvis i sve je to jalovo kao Supermen vs Batman vs Dosada.
Treće, i najbitnije, junaci su klonirani. Kako sada kinesko tržište igra drugu glavnu ulogu u svetskom uspehu filma, Will Smithov sin, iako jeste, više ne može biti glavni junak filma. Jer u Kini ne jedu crnce. O tome se ne priča, ali se u Holivudu zna. Otuda je mladić koji čini najdirektniji link sa prvim filmom, i svakako najemocionalnij, sveden na lepuškastog pilota koji u ovoj priči ne uspeva da bude bitan ni upola koliko, recimo, Val Kilmerov junak u Top Gun. Umesto njega, imamo njegovog, neposlušnog, talentovanog i belog klišea, pardon, drugara, koga igra mlađi brat Hemsworth. Koji će bez većih problema privući svu pažnju na sebe i svoj torzo.
A imamo i lepuškastu kinesku pilotkinju koja će u Kini izmamiti simpatije, kao i stotine miliona dolara.
Goldblum, Pullman, Spiner i Hirsch repriziraju svoje uloge, ali nije teško staviti ruku na srce i priznati koliko smo bez svih njih mogli. Sem Pullmana, čije ponašanje i postupci, rezonuju nekom logikom (iako u osnovi idiotski), svi ovi ostali isključivo podmiruju dramaturške potrebe za paralelnim radnjama u nečemu što bi, inače, bio polusatni, linerani, prodirući napada vanzemaljaca i kraj filma.
Četvrto i ne tako nebitno, jeste elementarni smisao nove postavke. Ako i poverujemo u premisu da od celog kosmosa, vanzemaljci koji inače zlostavljaju sve moguće civilizacije, baš moraju da se vrate kod nas da bi se snabdeli neophodnim sirovinama za dalja ratovanja, ono što se dešava na zemlji nema nikakve logike.
Recimo, sve do početka napada, a da vas podsetim prošlo je 20 godina od prošlog, Goldblum i njegov tim (niti bilo koji drugi nadrkani vojni Amer) nisu uspeli da dođu do jedinog sačuvanog vanzemaljskog broda (kilometar u prečniku), koji leži negde u Africi, jer, božemoj, tamo je vladao zli warlord. Pa tek sada, kad je na vlast došao njegov umereniji sin, to se može. Kad kažem umereniji, mislim da i ovaj vitla nepobedivim sabljama i mačetama. Ništa nove tehnologije.
Jedino je, izgleda, bilo bitno da je Emmerich i Afriku uključio u svet budućnosti. Na najgluplji mogući način- ceo svet stigao do meseca, samo u Africi warlordovi i dalje kolju (mačetama!). Mislim da osnova za rasizam na filmu ima.
U Africi nas sačekuje i Charlotte Gainsbourg koja kao psihijatrica istražuje fenomen "crnog kruga sa crtom" (zovimo ga tako) koji neki pacijenti širom planete crtaju, sanjaju, priviđaju... Pod kraj filma, shvatamo da tolike godine istraživanja vode mnogo promoćurnijim nagađanjima nekog ko je upravo ustao iz kome.
Peto i poslednje, Emmerich, kao gej i holivudski zastupnik gej prava, pod kraj filma priređuje jednu gerijatrijsku gej romansu, ali strogi kineski cenzori poručuju "no kissing, no kissing!", tako da se zategnuta strela pred ispaljivanje relativno brzo vraća natrag u torbu. Da nije bila zategnuta, ne bi ni nervirala.
Ako se i provučete kroz sve ove dramaturške/ moralne/ političke prepreke odgledaćete film, koji stavljen pored prvog dela, apsolutno nema niti jedan jedini razlog da postoji, niti bilo šta od onoga što je prvi film uradio radi bolje, zabavnije i impresivnije.
SELEKTAH: 1/ 10
Skoro da nema razloga koji idu u prilog gledanja ovog filma. Emmerichov povratak na mesto zločina 20 godina kasnije priredio nam je generičnu reprizu zabavnog prvenca koja sa sobom donosi previše loših znakova vremena u kojima živimo.
Iako ne bih osporio bilo kakve tematsko-stilske novine koje diktira surovi kapitalizam (ima li drugih vrsta?) samo zbog toga, bojim se da su ovde sve intervencije tržišta išle na štetu dobijenog filma.
Prvo, da se slučajno niko ne zabuni, radnja je potpuno ista kao u prvom delu. Jedino nabudženija. Nabudženiji vanzemaljci vraćaju se sa novim nabudženijim tehnologijama da napadnu našu Zemlju koja je, u međuvremenu, osvojila sopstvene nabudženije tehnologije na bazi onih koje su ostale za vanzemaljcima pre dvadeset godina.
I onda nas napadnu, i napad bi strašan, i onda se mi branimo, prvo uzaludno, pa domišljatije, pa nađemo foru, pa čoveka koji će da se žrtvuje, pa on uradi istu foru kao u prvom delu, pa mali tvist, čisto da sve ne bude baš isto.
Pa slede salve patriotizma, koji više nije samo američki, nego sveamerički, jer, u međuvremenu, ceo svet se ujedinio oko odbrane planete, ali i dalje glavnu reč vode Ameri.
Drugo, Emmerich, poznat po tome što je život na Zemlji uništio više puta nego svi pesticidi sveta zajedno, kurcoboljivo prikriva sve izvesnosti svog filma CGI megabudževinama, gde sada imamo vanzemaljske brodove koji su kao pokretne Vojvodine i zarivaju se u planetu kao sidra i imaju svoju gravitaciju i bukvalno dižu gradove uvis i sve je to jalovo kao Supermen vs Batman vs Dosada.
Treće, i najbitnije, junaci su klonirani. Kako sada kinesko tržište igra drugu glavnu ulogu u svetskom uspehu filma, Will Smithov sin, iako jeste, više ne može biti glavni junak filma. Jer u Kini ne jedu crnce. O tome se ne priča, ali se u Holivudu zna. Otuda je mladić koji čini najdirektniji link sa prvim filmom, i svakako najemocionalnij, sveden na lepuškastog pilota koji u ovoj priči ne uspeva da bude bitan ni upola koliko, recimo, Val Kilmerov junak u Top Gun. Umesto njega, imamo njegovog, neposlušnog, talentovanog i belog klišea, pardon, drugara, koga igra mlađi brat Hemsworth. Koji će bez većih problema privući svu pažnju na sebe i svoj torzo.
A imamo i lepuškastu kinesku pilotkinju koja će u Kini izmamiti simpatije, kao i stotine miliona dolara.
Goldblum, Pullman, Spiner i Hirsch repriziraju svoje uloge, ali nije teško staviti ruku na srce i priznati koliko smo bez svih njih mogli. Sem Pullmana, čije ponašanje i postupci, rezonuju nekom logikom (iako u osnovi idiotski), svi ovi ostali isključivo podmiruju dramaturške potrebe za paralelnim radnjama u nečemu što bi, inače, bio polusatni, linerani, prodirući napada vanzemaljaca i kraj filma.
Četvrto i ne tako nebitno, jeste elementarni smisao nove postavke. Ako i poverujemo u premisu da od celog kosmosa, vanzemaljci koji inače zlostavljaju sve moguće civilizacije, baš moraju da se vrate kod nas da bi se snabdeli neophodnim sirovinama za dalja ratovanja, ono što se dešava na zemlji nema nikakve logike.
Recimo, sve do početka napada, a da vas podsetim prošlo je 20 godina od prošlog, Goldblum i njegov tim (niti bilo koji drugi nadrkani vojni Amer) nisu uspeli da dođu do jedinog sačuvanog vanzemaljskog broda (kilometar u prečniku), koji leži negde u Africi, jer, božemoj, tamo je vladao zli warlord. Pa tek sada, kad je na vlast došao njegov umereniji sin, to se može. Kad kažem umereniji, mislim da i ovaj vitla nepobedivim sabljama i mačetama. Ništa nove tehnologije.
Jedino je, izgleda, bilo bitno da je Emmerich i Afriku uključio u svet budućnosti. Na najgluplji mogući način- ceo svet stigao do meseca, samo u Africi warlordovi i dalje kolju (mačetama!). Mislim da osnova za rasizam na filmu ima.
U Africi nas sačekuje i Charlotte Gainsbourg koja kao psihijatrica istražuje fenomen "crnog kruga sa crtom" (zovimo ga tako) koji neki pacijenti širom planete crtaju, sanjaju, priviđaju... Pod kraj filma, shvatamo da tolike godine istraživanja vode mnogo promoćurnijim nagađanjima nekog ko je upravo ustao iz kome.
Peto i poslednje, Emmerich, kao gej i holivudski zastupnik gej prava, pod kraj filma priređuje jednu gerijatrijsku gej romansu, ali strogi kineski cenzori poručuju "no kissing, no kissing!", tako da se zategnuta strela pred ispaljivanje relativno brzo vraća natrag u torbu. Da nije bila zategnuta, ne bi ni nervirala.
Ako se i provučete kroz sve ove dramaturške/ moralne/ političke prepreke odgledaćete film, koji stavljen pored prvog dela, apsolutno nema niti jedan jedini razlog da postoji, niti bilo šta od onoga što je prvi film uradio radi bolje, zabavnije i impresivnije.
SELEKTAH: 1/ 10
No comments:
Post a Comment