Pa, ovo je režirao Bowiejev sin!!!
Gledam sad opus Duncana Jonesa, reditelja ovog filma, i siguran sam da sam gledao njegov Moon, a deluje mi da sam gledao i Source Code. Jedno je sigurno- svakako nisam očekivao da on režira Warcraft!
Znam da više nije kul od mene da se borim s Alchajmerom u prvom pasusu svake pete recenzije (ili treće, zaboravih), ali verujte mi na reč da se ovde radi samo o što većem poštovanju spontanosti nastanka ove recenzije.
Šta ja znam o "Warcraftu"? Da je wickEd_girl svojevremeno organizovala svoj život, naša druženja i telefoniranja, četvrtkom i nedeljom, u zavisnosti od toga da li stupa u svoj internacionalni "klan" i koliko neće biti dostupna u nevirtualnom svetu.
I to je otprilike to.
Do početka filma nisam imao pojma o čemu se radi, da neki Šrekovi rođaci igraju glavnu ulogu, kao ni da je film režirao Bowiejev sin.
Žozefini se veoma dopao. Meni većma ne.
Nije mi se dopao CGI overdoz, činjenica da gledam mešavinu Lord of the Rings i Narnia (koji su izgleda postavili dugoročan standard za ovu vrstu filmske stilizacije), nije mi se dopao očigledan napor da se radnja i junaci "umiju" za najširi mogući krug publike, pre svega uzrasni. Mislim da je priča toliko ravna i banalna da sasvim odgovara nečijoj predstavi da filmovi o superherojima i oni "po igricama" moraju da budu samo što veća gomila glupe zabave. Sa čim nemam ništa protiv, ali mislim da Warcraft nema nekog naročitog duha (tj da ispojlerišem, deluje mi da su svi koji su ga u filmu imali neočekivano i prerano ubijeni).
Nije mi se dopalo što su šibanja samo šibanja tokom kojih imate flešbek hiljade Hulkovih predaka koji divljaju naokolo.
Nije mi se dopalo što su onoj "meleskinji" tako urađeni orkasti zubi kao da je stavila one vašarske "Drakuline zube", koji samo što joj ne ispadnu iz usta. Što je naročito smešno u kontekstu toga da su njoj poverene neke od najozbiljnijih i najemotivnijih deonica filma.
Nije mi se dopalo što sam nakon sat i deset minuta imao osećaj dva odgledana "Peter Jacksona".
Nije mi se dopalo što je stvar tako očigledno pravljena za tinejdžere i sve koji se tako osećaju toliko "nezajebantska". Naročito na svoj račun.
Dopao mi se početak, jer Jones dosta raskošno i maštovito gradi domovine Oraca i ljudi.
Dopalo mi se što svi ljudski junaci, a naročito čarobnjaci, deluju kao da su lečeni narkomani. Ta podbulost kreirala je (barem u mojoj glavi) osećaj nekakve "unutrašnje apokaliptičnosti" sa kojom se ljudska vrsta sreće, kojoj su Orci samo prizvana materijalizacija.
Dopali su mi se dramski tvistovi na kraju, i prava je šteta što junaci nisu imali još malo prilike da se prodube, kako bi impakt njihovih odluka bio još jači.
Dopalo mi se što glavni zlikovac ima moć diskutabilne snage, tj što nije klišeizirano superioran u odnosu na vrstu koju predstavlja. I bilo mi je žao što ta vrsta kompleksnosti nije bila utkana i u druge ključne igrače.
Ostale delove gledaću, s decom, o Novim godinama u sklopu kućnog bioskopa.
SELEKTAH: 5minus/ 10
Gledam sad opus Duncana Jonesa, reditelja ovog filma, i siguran sam da sam gledao njegov Moon, a deluje mi da sam gledao i Source Code. Jedno je sigurno- svakako nisam očekivao da on režira Warcraft!
Znam da više nije kul od mene da se borim s Alchajmerom u prvom pasusu svake pete recenzije (ili treće, zaboravih), ali verujte mi na reč da se ovde radi samo o što većem poštovanju spontanosti nastanka ove recenzije.
Šta ja znam o "Warcraftu"? Da je wickEd_girl svojevremeno organizovala svoj život, naša druženja i telefoniranja, četvrtkom i nedeljom, u zavisnosti od toga da li stupa u svoj internacionalni "klan" i koliko neće biti dostupna u nevirtualnom svetu.
I to je otprilike to.
Do početka filma nisam imao pojma o čemu se radi, da neki Šrekovi rođaci igraju glavnu ulogu, kao ni da je film režirao Bowiejev sin.
Žozefini se veoma dopao. Meni većma ne.
Nije mi se dopao CGI overdoz, činjenica da gledam mešavinu Lord of the Rings i Narnia (koji su izgleda postavili dugoročan standard za ovu vrstu filmske stilizacije), nije mi se dopao očigledan napor da se radnja i junaci "umiju" za najširi mogući krug publike, pre svega uzrasni. Mislim da je priča toliko ravna i banalna da sasvim odgovara nečijoj predstavi da filmovi o superherojima i oni "po igricama" moraju da budu samo što veća gomila glupe zabave. Sa čim nemam ništa protiv, ali mislim da Warcraft nema nekog naročitog duha (tj da ispojlerišem, deluje mi da su svi koji su ga u filmu imali neočekivano i prerano ubijeni).
Nije mi se dopalo što su šibanja samo šibanja tokom kojih imate flešbek hiljade Hulkovih predaka koji divljaju naokolo.
Nije mi se dopalo što su onoj "meleskinji" tako urađeni orkasti zubi kao da je stavila one vašarske "Drakuline zube", koji samo što joj ne ispadnu iz usta. Što je naročito smešno u kontekstu toga da su njoj poverene neke od najozbiljnijih i najemotivnijih deonica filma.
Nije mi se dopalo što sam nakon sat i deset minuta imao osećaj dva odgledana "Peter Jacksona".
Nije mi se dopalo što je stvar tako očigledno pravljena za tinejdžere i sve koji se tako osećaju toliko "nezajebantska". Naročito na svoj račun.
Dopao mi se početak, jer Jones dosta raskošno i maštovito gradi domovine Oraca i ljudi.
Dopalo mi se što svi ljudski junaci, a naročito čarobnjaci, deluju kao da su lečeni narkomani. Ta podbulost kreirala je (barem u mojoj glavi) osećaj nekakve "unutrašnje apokaliptičnosti" sa kojom se ljudska vrsta sreće, kojoj su Orci samo prizvana materijalizacija.
Dopali su mi se dramski tvistovi na kraju, i prava je šteta što junaci nisu imali još malo prilike da se prodube, kako bi impakt njihovih odluka bio još jači.
Dopalo mi se što glavni zlikovac ima moć diskutabilne snage, tj što nije klišeizirano superioran u odnosu na vrstu koju predstavlja. I bilo mi je žao što ta vrsta kompleksnosti nije bila utkana i u druge ključne igrače.
Ostale delove gledaću, s decom, o Novim godinama u sklopu kućnog bioskopa.
SELEKTAH: 5minus/ 10
Množina od "Ork" su "Orci" a ne "Orke" (to su kitovi). Izvini što serem ali Tolkin jbga.
ReplyDeleteispravio. valjda kako treba. thankS!
DeleteNazalost, ti si ocigledan primer onoga cega sam se plasila kada je WC film u pitanju: da je nuzna znatna kolicina dramske ironije kako bi sve finese filma "legle". Ovo je posebno znacajno kada su u pitanju oni aspekti koje si ti percipirao kao klisee, a sto se sa poznavanjem sveta igrice - u kontekstu buducnosti u odnosu na film, a vec relativno davne proslosti u odnosu na trenutno sadasnje vreme igrice - cita prilicno drugacije.
ReplyDeletesa jednim moram da se slozim, citava poetika jeste umivena, ali mislim da je to posledica pre zelje da se obe strane pokazu kao ambivalentne, a ne kao nuzno kao "good VS bad guys". U igrici je ta ambivalencija mnogo zaostrenija, posto ima mesta da se dublje upozna mnogo siri spektar likova.
na kraju: ova konkretna prica je vrlo mali deo istorije i WC sveta, vazan ali i dalje manji; recimo da bi poredjenje bilo kao da ti je Walter White predocen samo kroz prvu scenu u ucionici sa djacima.
ili Tony Soprano sa patkama.
Mislim da tu manu filma nisu mogli da izbegnu, odnosno da jesu, film bi bio remek delo fantastike.
WG-
Eh da, u vezi sa "sibanjima": to je apsolutno nod igracima, posto su za nas to scene koje formiraju ogroman deo igrice, bilo da je u pitanju PvE (ti se boris protiv AI bossova) bilo da je PvP (ti se sibas sa drugim igracima), a u odnosu na film, to je ono sto prepoznajemo kao preslikan deo onoga u cemu i sami ucestvujemo - i "heroji" se sibaju potpuno isto kao mi.
ReplyDeletemislim ultimately nebitno za tvoju recenziju, ali eto, da podelim shvatanja sa druge strane sale :)