Iako počinje jednom od njenih najboljih pesama IKADA!, Aim* cilja niže nego što smo navikli
Možda ovo i nije teorija.
Ali ime ovog albuma pored toga što znači "cilj", predstavlja i ime njene autorke ispisano unazad. Ako tome dodate da M.I.A. na sva usta priča kako će joj ovo biti i poslednji album, neko bi mogao da ga sebi objasni kao njen osvrt (pogled unazad) na sopstvenu karijeru, na neku vrstu (greatest hits?) rezimea, kada su u pitanju stilovi, zvukovi i teme koje su je definisali kao autorku i izvođačicu.
Jer posle četiri albuma različitih kvaliteta, ovaj peti samo na jednom jedinom planu donosi nešto novo- a to je kvalitet produkcije i ono što se time htelo postići.
Po prvi put do sada M.I.A. želi da postane mejnstrim zvezda i sve ono što ume i može umiva u svoju najpitkiju produkciju ikada, skoro kao da po poslednji put pokušava, iz sve snage, da se dopadne milionima miliona i istera svoju karijeru iz jarka hipster heroine sa impresivnim akademskim ugledom i mahom anemičnim komercijalnim dometima.
I da je uspeo u tome, ovaj album bi bio među najboljima ne samo u njenoj karijeri, već i ove i prethodnih godina. Jer M.I.A., da ima pravde na ovom svetu, bi i trebalo da bude prototip pop zvezde.
Ona je mlada, lepa, pametna, brbljiva, duhovita i raspoložena da bude politički angažovana. Dakle, nešto kao šrilančanska Biljana Srbljanović pop muzike.
Zašto onda AIM nije uspeo?
Zato što se ne može uspeti ako ti je uspeh jedini cilj. Naročito u umetnosti.
AIM je previše kalkulantski. Koliko god mi singl Freedun sa Zaynom (ex-One Direction) zvučao kao postmilenijumska verzija Duran Duran jaht-popa, ne mogu, a da u toj saradnji ne začepim nos na smrduckanje obostranog interesa. I taj obostrani interes, kao apstraktno smetalo, sprečava ovu pesmu da bude ultimativni hit 2016.
Pored toga, M.I.A. je ozbiljno snizila kriterijume za producentske doprinose u radu na svojim idejama. Pre svega na sopstvenim doprinosima. Kao potpisnik najodvratnije pesme ovde, Foreign Friend (sa Dexta Dapsom), stoji ona sama, a pesma zvuči kao povratnički singl Duran Duran u pokušaju da ponovo budu hip na način na koji su to "mladi ovih dana".
Angažovani Skrillex, srećom samo u dve pesme, bio je pogrešan izbor. On bi trebalo da bude od one vrste "umetnika" kojima se M.I.A. ruga, a ne sa kojima sarađuje. Ako na Go Off zažmurimo, za A.M.P. (All My People) i Talk moramo da kažemo da zvuče kao da je neko uradio remiks M.I.A. zvuka "u svom fazonu", pre nego da mu je ponudio nešto svoje (čime samo dolivam ulje na vatru za onu uvodnu teoriju o re-grejtesthitsizaciji). Duboko u sebi verujem da je M.I.A. na to pristala svesna toga.
Ako gledam po pesmama koje su mi se najviše dopale (Borders, Bird Song (u obe verzije), Finally i Visa) čini mi se da bi daleko bolje bilo da je M.I.A. više šanse dala starom saradniku Blaqstarru i novajlijama ADP-u i MC Reneeu).
Ipak, najviše od svega kao mana se nameće odsustvo same Maye Arulpragasam. Ova devojka koja se prihvatila toga da bude "dežurni" glasnogovornik za imigrante (sa "Istoka"), rasizam i ženska prava, ovde, kada i primetite da se nečim od toga bavi, zvuči kao istrošeni srpski NGO sektor (da ne pominjem ponovo Biljanu). Veliki je problem kada se problemi ne reše, a o njima treba ponovo govoriti sa istim entuzijazmom posle toliko vremena. Šta god da osoba u tom trenutku uradi, publika zasićena tim temama, nju će kriviti što se ne oseća "angažovanim" ili što problem više ne deluje vredan bavljenja njime. Ili ultra-duboka introspekcija ili još žešći radikalizam nameću se kao dva jedina i logična puta. Maya nije krenula nijednim od njih, kontra-produktivno odlučivši da je i za taj aspekt svoje karijere i za nju samu najbolje da jednostavno postane još slavnija i popularnija.
U suštini, AIM nije rđavo audio iskustvo. Ako sa deluks izdanja isprofilterišete par stvari, sa ostatkom se da živeti, naročito ako niste emotivno vezani za lik i delo M.I.A. Ali reći tako nešto za album M.I.A. mi se čini kao dosta porazan rezultat.
SELEKTAH: 6/ 10
*40 EUR sa poštarinom za Deluxe Vinyl izdanje. Još uvek nisam odlučio.
Možda ovo i nije teorija.
Ali ime ovog albuma pored toga što znači "cilj", predstavlja i ime njene autorke ispisano unazad. Ako tome dodate da M.I.A. na sva usta priča kako će joj ovo biti i poslednji album, neko bi mogao da ga sebi objasni kao njen osvrt (pogled unazad) na sopstvenu karijeru, na neku vrstu (greatest hits?) rezimea, kada su u pitanju stilovi, zvukovi i teme koje su je definisali kao autorku i izvođačicu.
Jer posle četiri albuma različitih kvaliteta, ovaj peti samo na jednom jedinom planu donosi nešto novo- a to je kvalitet produkcije i ono što se time htelo postići.
Po prvi put do sada M.I.A. želi da postane mejnstrim zvezda i sve ono što ume i može umiva u svoju najpitkiju produkciju ikada, skoro kao da po poslednji put pokušava, iz sve snage, da se dopadne milionima miliona i istera svoju karijeru iz jarka hipster heroine sa impresivnim akademskim ugledom i mahom anemičnim komercijalnim dometima.
I da je uspeo u tome, ovaj album bi bio među najboljima ne samo u njenoj karijeri, već i ove i prethodnih godina. Jer M.I.A., da ima pravde na ovom svetu, bi i trebalo da bude prototip pop zvezde.
Ona je mlada, lepa, pametna, brbljiva, duhovita i raspoložena da bude politički angažovana. Dakle, nešto kao šrilančanska Biljana Srbljanović pop muzike.
Zašto onda AIM nije uspeo?
Zato što se ne može uspeti ako ti je uspeh jedini cilj. Naročito u umetnosti.
AIM je previše kalkulantski. Koliko god mi singl Freedun sa Zaynom (ex-One Direction) zvučao kao postmilenijumska verzija Duran Duran jaht-popa, ne mogu, a da u toj saradnji ne začepim nos na smrduckanje obostranog interesa. I taj obostrani interes, kao apstraktno smetalo, sprečava ovu pesmu da bude ultimativni hit 2016.
Pored toga, M.I.A. je ozbiljno snizila kriterijume za producentske doprinose u radu na svojim idejama. Pre svega na sopstvenim doprinosima. Kao potpisnik najodvratnije pesme ovde, Foreign Friend (sa Dexta Dapsom), stoji ona sama, a pesma zvuči kao povratnički singl Duran Duran u pokušaju da ponovo budu hip na način na koji su to "mladi ovih dana".
Angažovani Skrillex, srećom samo u dve pesme, bio je pogrešan izbor. On bi trebalo da bude od one vrste "umetnika" kojima se M.I.A. ruga, a ne sa kojima sarađuje. Ako na Go Off zažmurimo, za A.M.P. (All My People) i Talk moramo da kažemo da zvuče kao da je neko uradio remiks M.I.A. zvuka "u svom fazonu", pre nego da mu je ponudio nešto svoje (čime samo dolivam ulje na vatru za onu uvodnu teoriju o re-grejtesthitsizaciji). Duboko u sebi verujem da je M.I.A. na to pristala svesna toga.
Ako gledam po pesmama koje su mi se najviše dopale (Borders, Bird Song (u obe verzije), Finally i Visa) čini mi se da bi daleko bolje bilo da je M.I.A. više šanse dala starom saradniku Blaqstarru i novajlijama ADP-u i MC Reneeu).
Ipak, najviše od svega kao mana se nameće odsustvo same Maye Arulpragasam. Ova devojka koja se prihvatila toga da bude "dežurni" glasnogovornik za imigrante (sa "Istoka"), rasizam i ženska prava, ovde, kada i primetite da se nečim od toga bavi, zvuči kao istrošeni srpski NGO sektor (da ne pominjem ponovo Biljanu). Veliki je problem kada se problemi ne reše, a o njima treba ponovo govoriti sa istim entuzijazmom posle toliko vremena. Šta god da osoba u tom trenutku uradi, publika zasićena tim temama, nju će kriviti što se ne oseća "angažovanim" ili što problem više ne deluje vredan bavljenja njime. Ili ultra-duboka introspekcija ili još žešći radikalizam nameću se kao dva jedina i logična puta. Maya nije krenula nijednim od njih, kontra-produktivno odlučivši da je i za taj aspekt svoje karijere i za nju samu najbolje da jednostavno postane još slavnija i popularnija.
U suštini, AIM nije rđavo audio iskustvo. Ako sa deluks izdanja isprofilterišete par stvari, sa ostatkom se da živeti, naročito ako niste emotivno vezani za lik i delo M.I.A. Ali reći tako nešto za album M.I.A. mi se čini kao dosta porazan rezultat.
SELEKTAH: 6/ 10
*40 EUR sa poštarinom za Deluxe Vinyl izdanje. Još uvek nisam odlučio.
No comments:
Post a Comment