Pokušaj da se "novi grčki val" reformatira, a njegov radikalizam isporuči kroz znatno konzervativnije ispričanu priču
Na površini (mora), Chevalier je priča o grupi prijatelja i poznanika koji provode par dana na jahti jednog od njih, negde potkraj jeseni ili ranim prolećem, u priobalju oko Atine. Ako zaronite malo, videćete da se radi o "tipičnom muškom" uzajamnom natkurčivanju. Ako zaronite na dah, susrešćete se sa još jednom, tipično "novo grčko valovskom" premisom- ovaj put to je dogovoreno takmičenje između ovih ljudi u tome "ko je najbolji u svemu", a koje će pobedniku doneti prsten "viteza" (ševalijea) kojim će vladati do sledećeg susreta. Spojler: autorka nam na kraju filma ne otkrije ko je pobedio. Ni ne sakrije naročito, ali ni ne otkrije. Ali, ako zaronite sa bocom, Chevalier je vrlo sporan, seksistički pogled na ostatke pećinskog, da tako kažem, u muškarcima i njihovim uzajamnim odnosima.
O svemu rečenome možemo se sporiti, dakako.
Za razliku od najpoznatijih filmova "novog grčkog vala" ovde začudna premisa ne stiže poput metka u čelo. Naprotiv, razvija se, naoko nevino. Iz jedne improvizovane igre "pogađanja ličnosti" predlažu se propozicije nove igre koja će utvrditi koji je od prisutnih muškaraca "najbolji u svemu". Svaki pojedinac ocenjivaće sve ostale po svim mogućim kriterijumima (od higijene zuba, preko dužine tukija do kulinarskih talenata), a i grupa će ocenjivati pojedinca (već na početku svi gledaju i analiziraju koliko "savršeno" jedan od njih spava). Očekivano ova vrsta nadmetanja i razvijanja konkurentnosti sopstvenog proizvoda rezultiraće povremenim koškanjima, sumanutim kriterijumima za ocenjivanje, kao i novim hladnim i toplim odnosima između starih i novih prijatelja.
Koji je najveći i jedini problem Chevalier? Stvar nije naročito filmična, a nema ni neku naročitiju dramsku strukturu. Isprva biva zanimljivo, jer likovi su dobro izabrani i autentični. Ali potom, film većma biva kruženje od jedne do druge grupe muškaraca i posmatranje na koji način oni sprovode takmičenje. Gde Athina Rachel Tsangari mahom drži istu, blago ironičnu distancu, nikad previše ne akcentujući demonstrirane testeronske budalaštine. Ali, posle prvih par, sve ostalo mahom su serije repriza. Athina od svoje premise ne pravi dramu i ne razvija zaplet u nešto novo, već se zadovoljava praćenjem takmičenja. Seting jahte i pratećih aktivnosti (pecanja, vožnje skuterom, ronjenja, spremanja ribljih specijaliteta) dodaje na egzotici i možda koketira sa idejom "preživelih brodolomnika", ali ja nisam našao neku posebnu radost u njihovim dogodovštinama. Naročito, kada su isti blago eruptirali u dobro znane sukobe koje su izazvale dugo skrivane tajne ili potisnuta mišljenja.
Ali, vratimo se na svet u kome živimo, svet u kome i kućni ljubimci imaju pravo na to da ih niko ne vređa zbog njihovih seksualnih orijentacija ili trans-zicija. U tom svetu, Chevalier, jel da?!, deluje malo sporno zbog svog dosta konervativnog i stereotipnog pogleda na svet muškaraca, u kome je onaj najslabiji lako moguće i najrazumniji, pristojniji deluju kao devijacije "Nivea For Men", a skoro svi su raspoloženi za raspirivanje svojih pećinskih gena i mlaćenje kitom. Mislim, iako se radi o satiri, ali i o grupi intelektualaca, krajnji rezultat nekako važi za sve muškarce. Jer Athina lukavo ne otkriva pobednika sugerišući nam da je sva poenta u "učestvovanju". Ovo nije film o nekom "muškom tripu", ovo je film o "tripu koji je karakterističan za muškarce". Bez obzira što se i osećam "delom tog tipa" i što verovatno nemam nikakve veze sa njima, ako sve ovo ostavimo po strani, lepše bih se proveo da je ovaj film upadljivije bio o jednom bizarnom takmičenju, bez ikakvih pretenzija da na kraju bude "generalniji sud". Drugim rečima, bilo bi bolje da nam je otkrila pobednika i pokazala kako i on i drugi to podnose.
SELEKTAH: 5plus/ 10
Na površini (mora), Chevalier je priča o grupi prijatelja i poznanika koji provode par dana na jahti jednog od njih, negde potkraj jeseni ili ranim prolećem, u priobalju oko Atine. Ako zaronite malo, videćete da se radi o "tipičnom muškom" uzajamnom natkurčivanju. Ako zaronite na dah, susrešćete se sa još jednom, tipično "novo grčko valovskom" premisom- ovaj put to je dogovoreno takmičenje između ovih ljudi u tome "ko je najbolji u svemu", a koje će pobedniku doneti prsten "viteza" (ševalijea) kojim će vladati do sledećeg susreta. Spojler: autorka nam na kraju filma ne otkrije ko je pobedio. Ni ne sakrije naročito, ali ni ne otkrije. Ali, ako zaronite sa bocom, Chevalier je vrlo sporan, seksistički pogled na ostatke pećinskog, da tako kažem, u muškarcima i njihovim uzajamnim odnosima.
O svemu rečenome možemo se sporiti, dakako.
Za razliku od najpoznatijih filmova "novog grčkog vala" ovde začudna premisa ne stiže poput metka u čelo. Naprotiv, razvija se, naoko nevino. Iz jedne improvizovane igre "pogađanja ličnosti" predlažu se propozicije nove igre koja će utvrditi koji je od prisutnih muškaraca "najbolji u svemu". Svaki pojedinac ocenjivaće sve ostale po svim mogućim kriterijumima (od higijene zuba, preko dužine tukija do kulinarskih talenata), a i grupa će ocenjivati pojedinca (već na početku svi gledaju i analiziraju koliko "savršeno" jedan od njih spava). Očekivano ova vrsta nadmetanja i razvijanja konkurentnosti sopstvenog proizvoda rezultiraće povremenim koškanjima, sumanutim kriterijumima za ocenjivanje, kao i novim hladnim i toplim odnosima između starih i novih prijatelja.
Koji je najveći i jedini problem Chevalier? Stvar nije naročito filmična, a nema ni neku naročitiju dramsku strukturu. Isprva biva zanimljivo, jer likovi su dobro izabrani i autentični. Ali potom, film većma biva kruženje od jedne do druge grupe muškaraca i posmatranje na koji način oni sprovode takmičenje. Gde Athina Rachel Tsangari mahom drži istu, blago ironičnu distancu, nikad previše ne akcentujući demonstrirane testeronske budalaštine. Ali, posle prvih par, sve ostalo mahom su serije repriza. Athina od svoje premise ne pravi dramu i ne razvija zaplet u nešto novo, već se zadovoljava praćenjem takmičenja. Seting jahte i pratećih aktivnosti (pecanja, vožnje skuterom, ronjenja, spremanja ribljih specijaliteta) dodaje na egzotici i možda koketira sa idejom "preživelih brodolomnika", ali ja nisam našao neku posebnu radost u njihovim dogodovštinama. Naročito, kada su isti blago eruptirali u dobro znane sukobe koje su izazvale dugo skrivane tajne ili potisnuta mišljenja.
Ali, vratimo se na svet u kome živimo, svet u kome i kućni ljubimci imaju pravo na to da ih niko ne vređa zbog njihovih seksualnih orijentacija ili trans-zicija. U tom svetu, Chevalier, jel da?!, deluje malo sporno zbog svog dosta konervativnog i stereotipnog pogleda na svet muškaraca, u kome je onaj najslabiji lako moguće i najrazumniji, pristojniji deluju kao devijacije "Nivea For Men", a skoro svi su raspoloženi za raspirivanje svojih pećinskih gena i mlaćenje kitom. Mislim, iako se radi o satiri, ali i o grupi intelektualaca, krajnji rezultat nekako važi za sve muškarce. Jer Athina lukavo ne otkriva pobednika sugerišući nam da je sva poenta u "učestvovanju". Ovo nije film o nekom "muškom tripu", ovo je film o "tripu koji je karakterističan za muškarce". Bez obzira što se i osećam "delom tog tipa" i što verovatno nemam nikakve veze sa njima, ako sve ovo ostavimo po strani, lepše bih se proveo da je ovaj film upadljivije bio o jednom bizarnom takmičenju, bez ikakvih pretenzija da na kraju bude "generalniji sud". Drugim rečima, bilo bi bolje da nam je otkrila pobednika i pokazala kako i on i drugi to podnose.
SELEKTAH: 5plus/ 10
No comments:
Post a Comment