Ovaj film zaradio je više od pola milijarde dolara na azijskom tržištu, a vi možda ne znate za to
Stephen Chow je genije.
I kao što sam vam već negde pisao njegov Kung Fu Hustle promenio mi je život, filmski ukus i pomerio granice u pogledu toga koliko mašte jedan film može da sadrži.
Drugim rečima, George Lucas može da mu srče kurac.
Njegov Shaolin Soccer je, u zavisnosti da li prvo gledate njega ili Hustle, podjednako mozgolomeći.
Njegov omaž Spielbergu, CJ7 bio je manje ubedljiv i možda ne toliko slab, koliko ne na visini nerealnih očekivanja.
O Journey To The West sam juče pisao hvalospeve.
U kontekstu svega rečenog, Mermaid je Chowov povratak tamo gde me oduševljava. Mermaid je fantastična pametna akciona komedija za svu decu od 7 do 77 godina! Ali, bukvalno, majke mi! Već sam ga sa Eli gledao šest puta!
Priča je svojevrstan tvist na Andersenovu Malu Sirenu (ako uopšte ima ikakve veze sa njom!). Shan je "mala sirena" koju su "njeni" (ostala neobična bića koja žive u moru) odabrala da omađija, a potom ubije biznismena Lia, koji je kupio veliki zeleni zaliv i sad planira da tamo napravi neki buržujski rizort koji će još više doprineti izumiranju bića u okeanu. Međutim, umesto da ga ubije, Shan se zaljubi u njega, i on u nju. Tako da se par neplanirano nađe u romeojulijastoj situaciji, zarobljen između njenih i njegovih. I to je to.
Chowov film je neverovatno jednostavan. Ali i isto toliko neverovatno šaren. Inspirisan Chaplinom, Peterom Sellersom, slepstikom, kung-fuom i ko zna čime azijskim o čemu ja nemam pojma (a možda je referentnije). Chow svaku scenu pretvara u mini-urnebes unutar koga ne znate ni od koga ili čega će stvar početi, niti na čemu će završiti. Njegovi glumci deluju kao da fenomenalno šmiraju i u tom smislu ovaj film mogao bi da otvori oči čitavoj plejadi srpskih glumaca kako stvari mogu da se rade, a da na dobar način izgledaju idiotski.
Međutim, ono što je (možda) još bitnije jeste da Chowov film, napravljen tako da i debil može da ga isprati sa zadovoljstvom, dovoljno nesuptilno plasira i poruke koje su daleko važnije. One o tome da će kineska industrija uskoro početi da jede svoju decu, jer već jede svoja priobalja, mora i okeane i dovodi čitav Zemljin eko-sistem u pitanje. Prizori izrešetanih sirena, koje zli plaćenici Lijeve partnerke ubijaju toliko brutalno, izliće vam želudac u krilo. Paralela sa brutalnim ubijanjima delfina, kitova, foka... je više nego ekstremna. Ali, ekstremna koliko je i Chowova romantična komedija, akcioni momenti ili uvek dobrodošle nadrealne sekvence. U Chowovom svetu sve stvari pomeraju granice, a on uspeva da ih u tom pomeranju izbalansira, tako da njegov film, naoko blesav i idiotski, nosi veoma oštre, surove i upozoravajuće poruke. Kakve ne biste našli u tisuću podobnijih Diznijevih produkcija.
Možda će se nekome učiniti da je Chow previše izmanirizovao svoj postupak, ali za film koji košta 60 miliona dolara i treba da bude mejnstrim hit, Mermaid je veličanstven trijumf autorskog filma, koji deluje sasvim u provokativnom/ angažovanom duhu "Zlatnog Holivuda". Možda čak i više nego referentna Spielbergova ostvarenja iz tog vremena.
SELEKTAH: 8plusplus/ 10
Stephen Chow je genije.
I kao što sam vam već negde pisao njegov Kung Fu Hustle promenio mi je život, filmski ukus i pomerio granice u pogledu toga koliko mašte jedan film može da sadrži.
Drugim rečima, George Lucas može da mu srče kurac.
Njegov Shaolin Soccer je, u zavisnosti da li prvo gledate njega ili Hustle, podjednako mozgolomeći.
Njegov omaž Spielbergu, CJ7 bio je manje ubedljiv i možda ne toliko slab, koliko ne na visini nerealnih očekivanja.
O Journey To The West sam juče pisao hvalospeve.
U kontekstu svega rečenog, Mermaid je Chowov povratak tamo gde me oduševljava. Mermaid je fantastična pametna akciona komedija za svu decu od 7 do 77 godina! Ali, bukvalno, majke mi! Već sam ga sa Eli gledao šest puta!
Priča je svojevrstan tvist na Andersenovu Malu Sirenu (ako uopšte ima ikakve veze sa njom!). Shan je "mala sirena" koju su "njeni" (ostala neobična bića koja žive u moru) odabrala da omađija, a potom ubije biznismena Lia, koji je kupio veliki zeleni zaliv i sad planira da tamo napravi neki buržujski rizort koji će još više doprineti izumiranju bića u okeanu. Međutim, umesto da ga ubije, Shan se zaljubi u njega, i on u nju. Tako da se par neplanirano nađe u romeojulijastoj situaciji, zarobljen između njenih i njegovih. I to je to.
Chowov film je neverovatno jednostavan. Ali i isto toliko neverovatno šaren. Inspirisan Chaplinom, Peterom Sellersom, slepstikom, kung-fuom i ko zna čime azijskim o čemu ja nemam pojma (a možda je referentnije). Chow svaku scenu pretvara u mini-urnebes unutar koga ne znate ni od koga ili čega će stvar početi, niti na čemu će završiti. Njegovi glumci deluju kao da fenomenalno šmiraju i u tom smislu ovaj film mogao bi da otvori oči čitavoj plejadi srpskih glumaca kako stvari mogu da se rade, a da na dobar način izgledaju idiotski.
Međutim, ono što je (možda) još bitnije jeste da Chowov film, napravljen tako da i debil može da ga isprati sa zadovoljstvom, dovoljno nesuptilno plasira i poruke koje su daleko važnije. One o tome da će kineska industrija uskoro početi da jede svoju decu, jer već jede svoja priobalja, mora i okeane i dovodi čitav Zemljin eko-sistem u pitanje. Prizori izrešetanih sirena, koje zli plaćenici Lijeve partnerke ubijaju toliko brutalno, izliće vam želudac u krilo. Paralela sa brutalnim ubijanjima delfina, kitova, foka... je više nego ekstremna. Ali, ekstremna koliko je i Chowova romantična komedija, akcioni momenti ili uvek dobrodošle nadrealne sekvence. U Chowovom svetu sve stvari pomeraju granice, a on uspeva da ih u tom pomeranju izbalansira, tako da njegov film, naoko blesav i idiotski, nosi veoma oštre, surove i upozoravajuće poruke. Kakve ne biste našli u tisuću podobnijih Diznijevih produkcija.
Možda će se nekome učiniti da je Chow previše izmanirizovao svoj postupak, ali za film koji košta 60 miliona dolara i treba da bude mejnstrim hit, Mermaid je veličanstven trijumf autorskog filma, koji deluje sasvim u provokativnom/ angažovanom duhu "Zlatnog Holivuda". Možda čak i više nego referentna Spielbergova ostvarenja iz tog vremena.
SELEKTAH: 8plusplus/ 10
Ko uopste ima vremena za filmove sa Dalekog Istoka
ReplyDelete