Mnogo mraka ni oko čega
Da, slažem se, mogao bih da prestanem sa izvitoperivanjem ove Shakespearove izreke i pređem na nešto drugo.
Jer obrazovanje.
Lights Out je još jedan horor koji je mogao biti sjajan da se James Wan kojim slučajem prihvatio režije, a ne produkcije. Doduše, ko zna kakva bi ovo drešina bila da njega nije uopšte bilo.
U Lights Out dešava se ono što svi najviše volimo (u hororima)- mrak je strašan. Jer u tom mraku živi nešto što ne sme na svetlo (dakle, imamo gde da pobegnemo), ali što će raditi na tome da uveća mrak i obruši se na nas.
David F. Sandberg, kome je ovo prvi dugometražni film i koji će se izgleda prihvatiti nastavka jednog od Wanovih čeda, Annabelle, nije loše situirao svoj film. Rasturena porodica mnogo je bolji izbor od srećne, naročito ako deluje da mama pati od nekakve paranoidne (šizofrenične) depresije, pa neko vreme deluje da "ona dolazi iz mraka". Iako se posle ispostavi da "mrak dolazi od nje". I to nije spojler. Videćete.
Lights Out ume da zastraši, iako njegovo "strašilo" nije naročito originalno i u poređenju sa, recimo, lejdi Sadako (iz Ringu) izgleda kao diletant.
Najveći problem ovog filma je najveći problem svih horora- potreba da nam objasni i nacrta- odakle zlo, njegovu genezu, da ga demistifikuje i na kraju svede na neku vrstu "fizičke opasnosti" sa kojom se borimo skoro kao protiv siledžije, ili virusa. Onog trenutka kad saznamo "ko je" mrak, Lights Out gubi i ostatak svojih skromnih čari i pretvara se u filmove slične Ouija.
Njegovi najautentičniji momenti sadržani su u poprilično razrađenim porodičnim odnosima, uverljivim junacima koji nisu toliko skloni klišeiziranoj odbrani od strahova. Ali baš to ih je, kasnije, učinilo nepodobnim za borbu sa zlom i sredstvom za sjajan horor. Jer su sve učinili ravnopravnim rivalstvom.
SELEKTAH: 4minus/ 10
Da, slažem se, mogao bih da prestanem sa izvitoperivanjem ove Shakespearove izreke i pređem na nešto drugo.
Jer obrazovanje.
Lights Out je još jedan horor koji je mogao biti sjajan da se James Wan kojim slučajem prihvatio režije, a ne produkcije. Doduše, ko zna kakva bi ovo drešina bila da njega nije uopšte bilo.
U Lights Out dešava se ono što svi najviše volimo (u hororima)- mrak je strašan. Jer u tom mraku živi nešto što ne sme na svetlo (dakle, imamo gde da pobegnemo), ali što će raditi na tome da uveća mrak i obruši se na nas.
David F. Sandberg, kome je ovo prvi dugometražni film i koji će se izgleda prihvatiti nastavka jednog od Wanovih čeda, Annabelle, nije loše situirao svoj film. Rasturena porodica mnogo je bolji izbor od srećne, naročito ako deluje da mama pati od nekakve paranoidne (šizofrenične) depresije, pa neko vreme deluje da "ona dolazi iz mraka". Iako se posle ispostavi da "mrak dolazi od nje". I to nije spojler. Videćete.
Lights Out ume da zastraši, iako njegovo "strašilo" nije naročito originalno i u poređenju sa, recimo, lejdi Sadako (iz Ringu) izgleda kao diletant.
Najveći problem ovog filma je najveći problem svih horora- potreba da nam objasni i nacrta- odakle zlo, njegovu genezu, da ga demistifikuje i na kraju svede na neku vrstu "fizičke opasnosti" sa kojom se borimo skoro kao protiv siledžije, ili virusa. Onog trenutka kad saznamo "ko je" mrak, Lights Out gubi i ostatak svojih skromnih čari i pretvara se u filmove slične Ouija.
Njegovi najautentičniji momenti sadržani su u poprilično razrađenim porodičnim odnosima, uverljivim junacima koji nisu toliko skloni klišeiziranoj odbrani od strahova. Ali baš to ih je, kasnije, učinilo nepodobnim za borbu sa zlom i sredstvom za sjajan horor. Jer su sve učinili ravnopravnim rivalstvom.
SELEKTAH: 4minus/ 10
No comments:
Post a Comment