Pitchfork još uvek nije recenzirao ovaj album, ali zato Rich The Kida, Boogieja, G Pericoa i DJ Mustarda jeste.
(dok čekam da počne recenzija)
Kopam po MMG, poprilično siguran da sam hvalospevno elaborirao Katein debi Everybody Down na ovim stranicama, ali nema traga o tome. WTF?!!
(VAŽNA PORUKA!!!)
Morate Everybody Down.
Jer to je jedan od najboljih britanskih hip hop albuma ikada.
Jer to je jedan od najboljih ženskih hip hop albuma ikada.
Jer to je jedan od najboljih hip hop albuma ikada.
Jer it has come to this.
(možda neki info pre recenzije?)
Kate Tempest ima 30 godina. Poreklom je iz Južnog Londona. Pesnikinja je pre nego MC majstorka ili reperka. Njen stil je ono o čemu govori, pa tek onda kako o tome govori (repuje).
Kate je nastupala kao predgrupa (pred-pesnikinja) za John Cooper Clarkea, Billy Bragga i Scroobius Pipa. Wikipedia među njene uticaje izlistiva Becketta i Wu Tang Clan, između ostalih. Pomenuti Everybody Down izašao je za Big Dada, sjajnu podružnicu Ninja Tune, koja nam je pre par godina poklonila i sjajnu Speech Debelle.
Slušao sam Kate nekoliko puta kako umesto Gillesa vodi njegov suchagreattrack šou World Wide i njen entuzijazam za muziku i tekstove muzičara koje voli je impresivan, koliko i zarazan.
(recenzija)
Let Them Eat Chaos je još više pesničko izdanje od Everybody Down. Delom i zbog toga što je zamišljen kao umuzičavanje poeme o otuđenom životu jednog jugoističnog londonskog "bloka", sa već "tradicionalnim" britanskim umećem da u realističkom paklu smrada pronađu rajske mirise ljudskih duša.
Za ne poverovati (naročito u Srbalja) je da je BBC2 dao Tempestovoj priliku da u prajmtajmu (kada sav pristojan svet gleda Grandturskeserijezvezdeizvezdice) izvede uživo čitav album uz pratnju orkestra. Koliko mi je poznato Mike Skinner nije imao tu čast.
Kad sam već pomenuo Skinju, da, Kate bi mogla da bude njegova mlađa (i talentovanija) sestra. I, da, radi se o sličnom dočaravanju engleske, radničke svakodnevice "i njene dece", urimovane i otpevane sa sličnim (ja bih rekao) "tipično britanskim" (drugi bi rekli) "spoken word skromnim MC arsenalom". Položenim preko muzičke podloge koja "ne komplikuje" i pomaže efektnom izlaganju poezije.
Sve rečeno važi i za Let Them Eat Chaos i možda je čak i očiglednije nego na Everybody Down.
Mene kod Kate pleni jednostavnost, koju "englezi" nekako češće nude, za razliku od "amera" (OK, Maare, zavisi od obale i grada) koji imaju tendenciju da poruku zakopaju u produkciju i prelokalni sleng. Kate Tempest je kristalno jasna. Razumete o čemu peva, osećate koja emocija progoni rečeno, zamišljate slike, primate poruku. Nema nekog naročitog slenga. Sve što se dešava na Let Them Eat Chaos razumljivo je "mladima" svih meridijana. I, ne, nije dobro da to kapirate kao kompromisni minus materijala. Kate je precizna. Jebeno precizna. Jasna. Oštra. Prgava. Besna.
I muzika koja kotrlja sve ove stihove, pored toga što je fenomenalna i funkcionalna, u isto vreme je i jebeno jednostavna. Ko god da je radio produkciju (mrzi me da tražim) (mrzelo me je da tražim, ali sam tražio i nisam našao!) dao je sve od sebe da muzika ne bude samo pokrivanje, već i nezavisni agitator. Zvuci, dinamika, melodija besprekorno prate ton i emociju Kateinih stihova, ali u isto vreme demonstriraju da slušani nezavisno mogu da pariraju svim aktuelnim para-klupskim britanskim izvođačima od Kingdom etikete preko Hyperduba do Numbers i Diagonal.
Moja omiljena, Ketamine For Breakfast, zvuči kao neka futuristička matrica za Stereo MC's. Ima jak huk, ali je i dovoljno zajebana za ovogodišnju generaciju Skins. Moja druga omiljena, Europe Is Lost, na moćnoj bas liniji, koja podseća na Tricky-jev Christiansands, recimo, vozi slično producirano prebiranje po gitarama. Sirovo i seksi. Whoops ima tako dobar huk da uskoro treba očekivati da Mosca i neki mastan novi reper iz Amerike naprave megahit od ovoga. Ali Tempest ovu zver drži pod kontrolom i besni preko nje malo brže nego inače. M.I.A. bi trebalo ovde da zaviri za slučaj da je zanima šta je i kako radila kad je bila mlada, brbljiva i luda.
Ide zima. Mi nemamo metro. Kate Tempest biće idealna kad se sunce probije između košave. Suva i hladna. S vrelinom u srcu.
SELEKTAH: 9/ 10
(dok čekam da počne recenzija)
Kopam po MMG, poprilično siguran da sam hvalospevno elaborirao Katein debi Everybody Down na ovim stranicama, ali nema traga o tome. WTF?!!
(VAŽNA PORUKA!!!)
Morate Everybody Down.
Jer to je jedan od najboljih britanskih hip hop albuma ikada.
Jer to je jedan od najboljih ženskih hip hop albuma ikada.
Jer to je jedan od najboljih hip hop albuma ikada.
Jer it has come to this.
(možda neki info pre recenzije?)
Kate Tempest ima 30 godina. Poreklom je iz Južnog Londona. Pesnikinja je pre nego MC majstorka ili reperka. Njen stil je ono o čemu govori, pa tek onda kako o tome govori (repuje).
Kate je nastupala kao predgrupa (pred-pesnikinja) za John Cooper Clarkea, Billy Bragga i Scroobius Pipa. Wikipedia među njene uticaje izlistiva Becketta i Wu Tang Clan, između ostalih. Pomenuti Everybody Down izašao je za Big Dada, sjajnu podružnicu Ninja Tune, koja nam je pre par godina poklonila i sjajnu Speech Debelle.
Slušao sam Kate nekoliko puta kako umesto Gillesa vodi njegov suchagreattrack šou World Wide i njen entuzijazam za muziku i tekstove muzičara koje voli je impresivan, koliko i zarazan.
(recenzija)
Let Them Eat Chaos je još više pesničko izdanje od Everybody Down. Delom i zbog toga što je zamišljen kao umuzičavanje poeme o otuđenom životu jednog jugoističnog londonskog "bloka", sa već "tradicionalnim" britanskim umećem da u realističkom paklu smrada pronađu rajske mirise ljudskih duša.
Za ne poverovati (naročito u Srbalja) je da je BBC2 dao Tempestovoj priliku da u prajmtajmu (kada sav pristojan svet gleda Grandturskeserijezvezdeizvezdice) izvede uživo čitav album uz pratnju orkestra. Koliko mi je poznato Mike Skinner nije imao tu čast.
Kad sam već pomenuo Skinju, da, Kate bi mogla da bude njegova mlađa (i talentovanija) sestra. I, da, radi se o sličnom dočaravanju engleske, radničke svakodnevice "i njene dece", urimovane i otpevane sa sličnim (ja bih rekao) "tipično britanskim" (drugi bi rekli) "spoken word skromnim MC arsenalom". Položenim preko muzičke podloge koja "ne komplikuje" i pomaže efektnom izlaganju poezije.
Sve rečeno važi i za Let Them Eat Chaos i možda je čak i očiglednije nego na Everybody Down.
Mene kod Kate pleni jednostavnost, koju "englezi" nekako češće nude, za razliku od "amera" (OK, Maare, zavisi od obale i grada) koji imaju tendenciju da poruku zakopaju u produkciju i prelokalni sleng. Kate Tempest je kristalno jasna. Razumete o čemu peva, osećate koja emocija progoni rečeno, zamišljate slike, primate poruku. Nema nekog naročitog slenga. Sve što se dešava na Let Them Eat Chaos razumljivo je "mladima" svih meridijana. I, ne, nije dobro da to kapirate kao kompromisni minus materijala. Kate je precizna. Jebeno precizna. Jasna. Oštra. Prgava. Besna.
I muzika koja kotrlja sve ove stihove, pored toga što je fenomenalna i funkcionalna, u isto vreme je i jebeno jednostavna. Ko god da je radio produkciju (mrzi me da tražim) (mrzelo me je da tražim, ali sam tražio i nisam našao!) dao je sve od sebe da muzika ne bude samo pokrivanje, već i nezavisni agitator. Zvuci, dinamika, melodija besprekorno prate ton i emociju Kateinih stihova, ali u isto vreme demonstriraju da slušani nezavisno mogu da pariraju svim aktuelnim para-klupskim britanskim izvođačima od Kingdom etikete preko Hyperduba do Numbers i Diagonal.
Moja omiljena, Ketamine For Breakfast, zvuči kao neka futuristička matrica za Stereo MC's. Ima jak huk, ali je i dovoljno zajebana za ovogodišnju generaciju Skins. Moja druga omiljena, Europe Is Lost, na moćnoj bas liniji, koja podseća na Tricky-jev Christiansands, recimo, vozi slično producirano prebiranje po gitarama. Sirovo i seksi. Whoops ima tako dobar huk da uskoro treba očekivati da Mosca i neki mastan novi reper iz Amerike naprave megahit od ovoga. Ali Tempest ovu zver drži pod kontrolom i besni preko nje malo brže nego inače. M.I.A. bi trebalo ovde da zaviri za slučaj da je zanima šta je i kako radila kad je bila mlada, brbljiva i luda.
Ide zima. Mi nemamo metro. Kate Tempest biće idealna kad se sunce probije između košave. Suva i hladna. S vrelinom u srcu.
SELEKTAH: 9/ 10
ne znam da li si slusaoovu damu al' to mi je ta sifra delatnosti samo mozda malo ismirglanijih ivica :)
ReplyDeletehttps://www.youtube.com/watch?v=MyEH9bn8Wgs
nahvatao sam neki mini-album, pa ću da probam.
Deletekao i obično, veliko HVALA.
Mi nemamo metro. - srecom. bio je na popboksu onaj leksikon ukus poznatih. i secam se da sam svakog ko na pitanje 'sta nedostaje beogradu' odgovori 'metro' terao u tri lepe na sav glas. za trajno. najdepresivnije prevozno sredstvo. 15 min. u metrou je duze nego dva sata klackanja na autoputu. nije sve u brzini, sto uostalom i kate kaze na par mesta.
ReplyDeletekate mama. nadam se da poredjenje sa skinerom nije na mestu, jer to znaci da ce katin treci album biti sranje, kao i oni posle njega. a to svakako ne zelimo.
kate bi uelbeka naranila govnima i nabijala cokulom da vise stane.
kate je glas levice.
britpop je kriv za brexit.
dobro zboriš o nekim stvarima.
Delete