Scary Movie 6
Za "originalni" The Birth Of the Nation ste verovatno čuli. (I) ako niste (ts, ts, ts) jedino što treba da znate jeste da na ovogodišnji Birth (verovatno) niko ne bi obratio pažnju da se ne zove kao njegov (ne)slavni predak.
Naravno, ovde je reč o rađanju jedne druge nacije. Manje-više iz istih razloga kao u Griffithovom filmu.
Bret Easton Ellis je u jednom podkastu rekao da je The Birth Of Nation na ovogodišnjem Sundanceu bio ishajpovan i proglašen za pobednika (i) pre nego što je prikazan.
Nakon što je prikazan mnogi nisu znali šta će sa prethodno isprodukovanim hajpom.
The Birth of Nation (2016) uprkos činjenici da se Fox Searchlight, u nadmetanju sa Amazonom, izuo za ovaj film 17.2m$, što je do sada najveća suma plaćena za prava za neki Sundance film, nije postigao nikakav komercijalni uspeh. Uprkos činjenici i hajpu, izvinite.
Jedan drugi hajp, onaj o tome da su Nate Parker (skoro kompletan autor ovog filma (reditelj, scenarista, prodcuent i glavni glumac)) i njegov ko-scenarista Jean Celestin, pre sedamnaest godina navodno silovali na koledžu jednu devojku, dosta je razbio entuzijazam gledalaca. Iako su Parker i Celestin oslobođeni optužbi. Iako se devojka ubila pre četiri godine.
Što se mene tiče, to sve ništa ne govori o filmu. Griffithov Birth (i dan-danas) nosi deset puta više kontroverznosti, pa ga je Američka Filmska Akademija pohranila među dela koja treba (sa)čuvati.
The Birth Of the Nation (2016) sasvim sigurno neće zateći ista sudbina.
Jer se radi o skoro nepodnošljivom sranju kakvo je bilo i Fruitvale Station.
Pogledajte priloženi plakat. Jasno vam je da se radi o ostvarenju koje vetar za svoja jedra crpi iz aktuelnog trenutka u Americi. I samo iz njega. I samo zbog njega. Ovo nije film koji pretenduje da, kao 12 Years A Slave, retušira američku istoriju tako da ona malo više odgovara istini, ovo je film koji bes koji afro-američka populacija trenutno oseća u svojoj zemlji pokušava da artikuliše i sagori makar na filmu.
A možda i da malo upozori i uplaši Ameriku.
Jer ovo je film prema istinitoj priči.
O polu-pismenom robu, Natu Turneru, koji je postao sveštenik za robovlasničku pastvu i potom postao vođa jednog od ustanka robova koji je rezultirao novim odmazdnim krvoprolićem crne krvi. Istorija kaže da su ga uhvatili dok se skrivao, film kaže da se sam predao kako bi sprečio dalju odmazdu.
The Birth Of A Nation na svaki način izgleda kao diletantsko ostvarenje koje izgleda još diletantskije u kontekstu veličine i ozbiljnosti teme koje se prihvatio.
Prvo, on izgleda odvratno. Jeftino. Nemaštovito. Ne zna se da li je ružnije snimljen ili režiran. Vama malo poznata serija Underground, jedva poznate kablovske stanice WGN America, koja se bavi sličnom temom i na ne mnogo drugačiji (angažovaniji) način u odnosu na ovaj film i vizuelno i dramski izgleda kao Gone With A Wind.
Ali, ako bi na to čovek i mogao da zažmuri kao na ustupak lošim materijalnim uslovima unutar kojih je Nate Parker uspeo da (navrat nanos?) progura svoj "passion project", The Birth of a Nation je trećerazredna melodrama sa nešto malo skučeno prikazanog Spartacusa.
Već na početku filma od nekog vudu majstora u skoro pozorišnim kulisama saznajemo da je Nate "izabran". Nakon toga saznajemo da on zna da čita, ali ne i kako je naučio. Uskoro Biblija postaje njegov bukvar. I najinteresantniji momenat ovog filma, i potencijalno najoštriji, da Natea, kao sveštenika, koriste kao sredstvo za smirivanje (opijanje?) crnih masa, koji svojim energičnim obraćanjima treba da im da lažnu nadu za evidentno besmislene živote- taj aspekt progutan je krvavom bunom.
I niko normalan ne može da ostane miran na zločine počinjene nad afričkim življem, te klanica koju oni započinju dolazi kao vraćanje stvari u prirodnu ravnotežu. Ali način na koji je sve to prikazano malčice neplanirano prikazuje da je usud kojih ih je sačekao njihova krivica. Ne toliko malobrojnosti, koliko neorganizovanosti. Naivnosti. Parker neprekidno varira svoj pristup od realističkog do stilizovano-simboličkog. Njegovi junaci i njihovi postupci čas su žanr inserti iz ondašnjeg života, čas lekcija za to kako treba.
The Birth of a Nation je obrastao u patetiku, papirnate likove i dijaloge i tek poneku crnohroničnu sliku tretmana robova (ali opet sve na načine već dočaravane). Ako izbrištete naslov i sa njim nekakvu iniciranu diskusiju (koja nema nikakve šanse na filmskom nivou, da se razumemo!) sa društvenim trenutkom i kontekstom i njegovim nepromenjenim statusom u poslednjih 100 godina (naročito po crnu populaciju), ovaj film je nešto što bi se verovatno izbegavalo i na Lifetime kanalu.
SELEKTAH: 2minus/ 10
Za "originalni" The Birth Of the Nation ste verovatno čuli. (I) ako niste (ts, ts, ts) jedino što treba da znate jeste da na ovogodišnji Birth (verovatno) niko ne bi obratio pažnju da se ne zove kao njegov (ne)slavni predak.
Naravno, ovde je reč o rađanju jedne druge nacije. Manje-više iz istih razloga kao u Griffithovom filmu.
Bret Easton Ellis je u jednom podkastu rekao da je The Birth Of Nation na ovogodišnjem Sundanceu bio ishajpovan i proglašen za pobednika (i) pre nego što je prikazan.
Nakon što je prikazan mnogi nisu znali šta će sa prethodno isprodukovanim hajpom.
The Birth of Nation (2016) uprkos činjenici da se Fox Searchlight, u nadmetanju sa Amazonom, izuo za ovaj film 17.2m$, što je do sada najveća suma plaćena za prava za neki Sundance film, nije postigao nikakav komercijalni uspeh. Uprkos činjenici i hajpu, izvinite.
Jedan drugi hajp, onaj o tome da su Nate Parker (skoro kompletan autor ovog filma (reditelj, scenarista, prodcuent i glavni glumac)) i njegov ko-scenarista Jean Celestin, pre sedamnaest godina navodno silovali na koledžu jednu devojku, dosta je razbio entuzijazam gledalaca. Iako su Parker i Celestin oslobođeni optužbi. Iako se devojka ubila pre četiri godine.
Što se mene tiče, to sve ništa ne govori o filmu. Griffithov Birth (i dan-danas) nosi deset puta više kontroverznosti, pa ga je Američka Filmska Akademija pohranila među dela koja treba (sa)čuvati.
The Birth Of the Nation (2016) sasvim sigurno neće zateći ista sudbina.
Jer se radi o skoro nepodnošljivom sranju kakvo je bilo i Fruitvale Station.
Pogledajte priloženi plakat. Jasno vam je da se radi o ostvarenju koje vetar za svoja jedra crpi iz aktuelnog trenutka u Americi. I samo iz njega. I samo zbog njega. Ovo nije film koji pretenduje da, kao 12 Years A Slave, retušira američku istoriju tako da ona malo više odgovara istini, ovo je film koji bes koji afro-američka populacija trenutno oseća u svojoj zemlji pokušava da artikuliše i sagori makar na filmu.
A možda i da malo upozori i uplaši Ameriku.
Jer ovo je film prema istinitoj priči.
O polu-pismenom robu, Natu Turneru, koji je postao sveštenik za robovlasničku pastvu i potom postao vođa jednog od ustanka robova koji je rezultirao novim odmazdnim krvoprolićem crne krvi. Istorija kaže da su ga uhvatili dok se skrivao, film kaže da se sam predao kako bi sprečio dalju odmazdu.
The Birth Of A Nation na svaki način izgleda kao diletantsko ostvarenje koje izgleda još diletantskije u kontekstu veličine i ozbiljnosti teme koje se prihvatio.
Prvo, on izgleda odvratno. Jeftino. Nemaštovito. Ne zna se da li je ružnije snimljen ili režiran. Vama malo poznata serija Underground, jedva poznate kablovske stanice WGN America, koja se bavi sličnom temom i na ne mnogo drugačiji (angažovaniji) način u odnosu na ovaj film i vizuelno i dramski izgleda kao Gone With A Wind.
Ali, ako bi na to čovek i mogao da zažmuri kao na ustupak lošim materijalnim uslovima unutar kojih je Nate Parker uspeo da (navrat nanos?) progura svoj "passion project", The Birth of a Nation je trećerazredna melodrama sa nešto malo skučeno prikazanog Spartacusa.
Već na početku filma od nekog vudu majstora u skoro pozorišnim kulisama saznajemo da je Nate "izabran". Nakon toga saznajemo da on zna da čita, ali ne i kako je naučio. Uskoro Biblija postaje njegov bukvar. I najinteresantniji momenat ovog filma, i potencijalno najoštriji, da Natea, kao sveštenika, koriste kao sredstvo za smirivanje (opijanje?) crnih masa, koji svojim energičnim obraćanjima treba da im da lažnu nadu za evidentno besmislene živote- taj aspekt progutan je krvavom bunom.
I niko normalan ne može da ostane miran na zločine počinjene nad afričkim življem, te klanica koju oni započinju dolazi kao vraćanje stvari u prirodnu ravnotežu. Ali način na koji je sve to prikazano malčice neplanirano prikazuje da je usud kojih ih je sačekao njihova krivica. Ne toliko malobrojnosti, koliko neorganizovanosti. Naivnosti. Parker neprekidno varira svoj pristup od realističkog do stilizovano-simboličkog. Njegovi junaci i njihovi postupci čas su žanr inserti iz ondašnjeg života, čas lekcija za to kako treba.
The Birth of a Nation je obrastao u patetiku, papirnate likove i dijaloge i tek poneku crnohroničnu sliku tretmana robova (ali opet sve na načine već dočaravane). Ako izbrištete naslov i sa njim nekakvu iniciranu diskusiju (koja nema nikakve šanse na filmskom nivou, da se razumemo!) sa društvenim trenutkom i kontekstom i njegovim nepromenjenim statusom u poslednjih 100 godina (naročito po crnu populaciju), ovaj film je nešto što bi se verovatno izbegavalo i na Lifetime kanalu.
SELEKTAH: 2minus/ 10
No comments:
Post a Comment