De ste, Kenjigrađani?!
Četvrti album za četrdeset godina postojanja. Ne smem ni da računam koliko onda oni imaju godina (malo manje od Stonesa?!). Da je neko drugi u pitanju sigurno bih se raspitivao i da li uopšte imaju pravo da se bave muzikom? Pa još protestnom (to je ona koje se Srbi laćaju samo u uslovima sigurnih NGO sponzorstava)!
Pop Group su sve što očekujem i (sve ređe) dobijam od Death Grips. Pored toga što su Pop Group izmislili Death Grips.
Pop Group i dalje zvuče razulareno. Plemenski. Urbano, u ritama i ratnim bojama. Na momente, i to one veličanstvene, kao u moćnoj Pure Ones, čak i kao PiL (sa kojima su odrasli). Skoro da zamišljam Stewarta kako sa tomahavkom u ruci juriša na barikade.
Ili sam romantik.
Nepopravljeni.
Honeymoon On Mars, baš kao i prethodni, "povratnički", Citizen Zombie, prija sedenju na mokrom barutu koji neki nazivaju angažovanim životom u Srbiji. A neki se još trude i da ga žive. Puni pluća i pomaže probavu. Ostavlja mogućnost da barem sa nekim imate da prodiskutujete planove za oslobođenje.
Ili sam ja to sebi nepotrebno dozvolio malo sirotinjske zabave.
Možda su povremeno čak i malo "prog", naročito u odnosu na agit-post-punk (nije pleonazam, no hiperbola) svojih početaka. Ali Dennis Bovell, koji je producirao njihov debi, očigledno im nije dao da previše skreću sa puta.
Ili sam ja usamljen u mišljenju da put mora da postoji.
Protest nikada nije demode.
Ili ste osuđeni na Artan Lili.
SELEKTAH: 8/ 10
Četvrti album za četrdeset godina postojanja. Ne smem ni da računam koliko onda oni imaju godina (malo manje od Stonesa?!). Da je neko drugi u pitanju sigurno bih se raspitivao i da li uopšte imaju pravo da se bave muzikom? Pa još protestnom (to je ona koje se Srbi laćaju samo u uslovima sigurnih NGO sponzorstava)!
Pop Group su sve što očekujem i (sve ređe) dobijam od Death Grips. Pored toga što su Pop Group izmislili Death Grips.
Pop Group i dalje zvuče razulareno. Plemenski. Urbano, u ritama i ratnim bojama. Na momente, i to one veličanstvene, kao u moćnoj Pure Ones, čak i kao PiL (sa kojima su odrasli). Skoro da zamišljam Stewarta kako sa tomahavkom u ruci juriša na barikade.
Ili sam romantik.
Nepopravljeni.
Honeymoon On Mars, baš kao i prethodni, "povratnički", Citizen Zombie, prija sedenju na mokrom barutu koji neki nazivaju angažovanim životom u Srbiji. A neki se još trude i da ga žive. Puni pluća i pomaže probavu. Ostavlja mogućnost da barem sa nekim imate da prodiskutujete planove za oslobođenje.
Ili sam ja to sebi nepotrebno dozvolio malo sirotinjske zabave.
Možda su povremeno čak i malo "prog", naročito u odnosu na agit-post-punk (nije pleonazam, no hiperbola) svojih početaka. Ali Dennis Bovell, koji je producirao njihov debi, očigledno im nije dao da previše skreću sa puta.
Ili sam ja usamljen u mišljenju da put mora da postoji.
Protest nikada nije demode.
Ili ste osuđeni na Artan Lili.
SELEKTAH: 8/ 10
No comments:
Post a Comment