Da je pokazao sve što nam je rekao...
Valjda zato što su Nick Cave i Warren Ellis radili muziku ja sam pomislio da je David Mackenzie John Hillcoat (The Propostion, The Road) i da je ovo njegov novi film. Kad ono, Mackenzije je autor čiji sam prethodni film, Starred Up, čak i voleo. A Hillcoatov ovogodišnji, Tripple 9, sam jedva odgledao.
Život je čudo.
Mackenzie u svom filmu polazi od pretpostavke da će se kulturni establišment složiti sa njim. Što je ovaj, izgleda, i učinio (sudeći po hvalospevnim kritikama). Što ćete možda i vi, dragi MMG posetioče, učiniti, ali to ne znači da je iko od nas pogledao naročito dobar film.
Hell Or High Water je prvo radnjom i junacima premali za ono što želi da postigne. Da, recimo, bude ikonografski. Priča o dva brata koja odlučuju da pljačkaju filijale "Texas Midland Nešto" banke da bi vratili hipoteku koju ta ista banka pohlepno ima nad njihovim rančem, a na kome su upravo našli naftu, minijaturna je u dramskoj radnji, nerazrađenim junacima, ali i u glumcima (Chris Pine (slab), Ben Foster (jači)) koji nemaju te stivmekvinovske harizme i prostrelne poglede neophodne da nam se ovaj film ureže u sećanje. I ostaju u senci čak i ne toliko zainteresovanog Jeffa Bridgesa, šerifa koji ih progoni.
Na sve to Mackenzie stalno brine da li ćemo razumeti poentu njegovog modernog vesterna. Pa svako malo ubacuje socijalne napomene koje pomažu da shvatimo da nekoć negativci, pljačkaši banaka, sada nisu ništa drugo do robinhudovi koje svi bez problema razumeju i pomažu. I kad oni, po cenu ljudskih života, uspeju u svojoj nameri i zajebu "The Mana" mi bi kao trebalo da osetimo svu slatkoću osvete i trijumfa pravde. Ali, to izostane. Baš kao i naše emocionalno vezivanje za junake, koji su naše zajedničko vreme protraćili na akciju i didaktiku, umesto da se bave nama.
A na sve to nekako je loše nakalemljen i šerif Bridges koji mora da naplati svoju loše skrojenu mrlju na savesti i koji ostaje kao mračna senka nad hepiendom.
Na kraju moram da kažem da je Mackenzie pobacio i kao vizuelni umetnik, pa tako u miljama eksterijera raskošnog Teksasa nema ničega što bi posebno pamtili.
SELEKTAH: 5minus/ 10
Valjda zato što su Nick Cave i Warren Ellis radili muziku ja sam pomislio da je David Mackenzie John Hillcoat (The Propostion, The Road) i da je ovo njegov novi film. Kad ono, Mackenzije je autor čiji sam prethodni film, Starred Up, čak i voleo. A Hillcoatov ovogodišnji, Tripple 9, sam jedva odgledao.
Život je čudo.
Mackenzie u svom filmu polazi od pretpostavke da će se kulturni establišment složiti sa njim. Što je ovaj, izgleda, i učinio (sudeći po hvalospevnim kritikama). Što ćete možda i vi, dragi MMG posetioče, učiniti, ali to ne znači da je iko od nas pogledao naročito dobar film.
Hell Or High Water je prvo radnjom i junacima premali za ono što želi da postigne. Da, recimo, bude ikonografski. Priča o dva brata koja odlučuju da pljačkaju filijale "Texas Midland Nešto" banke da bi vratili hipoteku koju ta ista banka pohlepno ima nad njihovim rančem, a na kome su upravo našli naftu, minijaturna je u dramskoj radnji, nerazrađenim junacima, ali i u glumcima (Chris Pine (slab), Ben Foster (jači)) koji nemaju te stivmekvinovske harizme i prostrelne poglede neophodne da nam se ovaj film ureže u sećanje. I ostaju u senci čak i ne toliko zainteresovanog Jeffa Bridgesa, šerifa koji ih progoni.
Na sve to Mackenzie stalno brine da li ćemo razumeti poentu njegovog modernog vesterna. Pa svako malo ubacuje socijalne napomene koje pomažu da shvatimo da nekoć negativci, pljačkaši banaka, sada nisu ništa drugo do robinhudovi koje svi bez problema razumeju i pomažu. I kad oni, po cenu ljudskih života, uspeju u svojoj nameri i zajebu "The Mana" mi bi kao trebalo da osetimo svu slatkoću osvete i trijumfa pravde. Ali, to izostane. Baš kao i naše emocionalno vezivanje za junake, koji su naše zajedničko vreme protraćili na akciju i didaktiku, umesto da se bave nama.
A na sve to nekako je loše nakalemljen i šerif Bridges koji mora da naplati svoju loše skrojenu mrlju na savesti i koji ostaje kao mračna senka nad hepiendom.
Na kraju moram da kažem da je Mackenzie pobacio i kao vizuelni umetnik, pa tako u miljama eksterijera raskošnog Teksasa nema ničega što bi posebno pamtili.
SELEKTAH: 5minus/ 10
No comments:
Post a Comment