Hercogovina
Ne želim da se poredim sa Herzogom.
(Oko toga smo se nadam se razumeli)
Ali, recimo da bih ja voleo da vi na ovaj blog dolazite zbog mene kao što ja zbog Herzoga gledam njegove dokumentarce.
Nije da ne marim za teme kojima se on bavi, ali mi je jedino bitno da se on time bavi.
Šta volim u tom njegovom pristupu?
Humor. On ne propušta priliku da bude duhovit. Obično "akademski duhovit".
Njemu je tema samo povod za sve na šta usput naiđe. On neprekidno svojoj "nemačkoj" preciznosti i pedantnosti kontrira te "aljkave" momente skretanja sa teme. Neretko daleko zanimljivije od bavljenja samom temom. Zastaje i ostaje usput koliko god mu se čini da je potrebno.
Način bavljenja temom. Iskren, zainteresovan, zdravorazumski, intuitivan.
Ovaj put tema su vulkani. Ako sam dobro razumeo interesovanje i pripreme za ovaj film inicirane su još tokom snimanja Encounters At The End Of the World, kada je upoznao i sprijateljio se sa vulkanologom Cliveom Oppenheirmerom (ne znamo da li je brat Joshuin).
Njih dvojica zajedno obilaze sve žive, nežive i najpopularnije vulkane na svetu. Zure u njih i puštaju nas da uživamo u kretnjama vulkanske lave kao u nekom lošem CGI-u naučno-fantastičnog filma iz osamdesetih. Ima nečeg sedativnog i u isto vreme uznemirujućeg u zurenju u lavu.
Srećom, sve oko i ispod vulkana je zanimljivije. Počevši od plemena koje veruje da će ih, poput Isusa, spasiti svojim povratkom američki marinac, do jednog drugog plemena koje je do skora bilo kanibalski raspoloženo i čije omladince Herzog beleži kao da (retroaktivni) rasizam nije problem međ' elitama kojima i sam pripada. Još Nemac!...
Into The Inferno je o apstraktnoj magiji koju vulkani poseduju. O ljudima, baš kao i celoj planeti, koja živi i radi u njihovom podnožju, svesna i nesvesna da im svaki naredni dan lako može biti sudnji. Jer već je bilo takvih slučajeva.
A onda taj pseudo-apokaliptični diskurs preseče mini-reportaža o nekom antropologu (or something) koji po Etiopiji, u bivšoj vulkanskoj zoni, skuplja delove skeleta najstarijih "ljudi" koji su ikada živeli, i čini to sa skoro ludačkim entuzijazmom. Što Herzog ne propušta da (pre)akcentuje, baš kao i skoro idiotskost temeljnosti i postupka na koji se sve to radi.
Stvari još više izgube kontrolu kada Herzoga i ekipu priča odvuče u Severnu Koreju, povodom vulkana koji se nalazi na granici sa Kinom. U desetak minuta Herzog radi sken cele zemlje čudeći se stvarima (koje su ljudi napravili) koje su očigledno bizarnije i impresivnije od već impresivnog vulkana "sa okolišom". Nisam znao da u Severnoj Koreji nemaju novine, nego čitaju članke ubačene u staklene stalke koji se nalaze na prometnim mestima. Na kraju ispada da je čitava država taoc svog lidera, baš koliko i oni koji žive u podnožju vulkana. Neprekidno u njegovoj nemilosti.
Clive je prigodan saputnik i voditelj kroz ovu vulkansku antologiju. Impresioniran Herzogom koliko i sam gledalac.
Verovatno se o vulkanima može akademskije, podrobnije, vizuelno atraktivnije i "više o vulkanima", ali Herzogova kontekstualizacija stvari i sposobnost da sebe protka kroz sve čime se bavi, barem što se mene tiče čine ovo verovatno najzabavnijom verzijom bavljenja vulkanima.
I tu negde dadoh samom sebi kompliment, za slučaj da primetite, da znate da sam pre vas.
SELEKTAH: 8plusplus/ 10
Ne želim da se poredim sa Herzogom.
(Oko toga smo se nadam se razumeli)
Ali, recimo da bih ja voleo da vi na ovaj blog dolazite zbog mene kao što ja zbog Herzoga gledam njegove dokumentarce.
Nije da ne marim za teme kojima se on bavi, ali mi je jedino bitno da se on time bavi.
Šta volim u tom njegovom pristupu?
Humor. On ne propušta priliku da bude duhovit. Obično "akademski duhovit".
Njemu je tema samo povod za sve na šta usput naiđe. On neprekidno svojoj "nemačkoj" preciznosti i pedantnosti kontrira te "aljkave" momente skretanja sa teme. Neretko daleko zanimljivije od bavljenja samom temom. Zastaje i ostaje usput koliko god mu se čini da je potrebno.
Način bavljenja temom. Iskren, zainteresovan, zdravorazumski, intuitivan.
Ovaj put tema su vulkani. Ako sam dobro razumeo interesovanje i pripreme za ovaj film inicirane su još tokom snimanja Encounters At The End Of the World, kada je upoznao i sprijateljio se sa vulkanologom Cliveom Oppenheirmerom (ne znamo da li je brat Joshuin).
Njih dvojica zajedno obilaze sve žive, nežive i najpopularnije vulkane na svetu. Zure u njih i puštaju nas da uživamo u kretnjama vulkanske lave kao u nekom lošem CGI-u naučno-fantastičnog filma iz osamdesetih. Ima nečeg sedativnog i u isto vreme uznemirujućeg u zurenju u lavu.
Srećom, sve oko i ispod vulkana je zanimljivije. Počevši od plemena koje veruje da će ih, poput Isusa, spasiti svojim povratkom američki marinac, do jednog drugog plemena koje je do skora bilo kanibalski raspoloženo i čije omladince Herzog beleži kao da (retroaktivni) rasizam nije problem međ' elitama kojima i sam pripada. Još Nemac!...
Into The Inferno je o apstraktnoj magiji koju vulkani poseduju. O ljudima, baš kao i celoj planeti, koja živi i radi u njihovom podnožju, svesna i nesvesna da im svaki naredni dan lako može biti sudnji. Jer već je bilo takvih slučajeva.
A onda taj pseudo-apokaliptični diskurs preseče mini-reportaža o nekom antropologu (or something) koji po Etiopiji, u bivšoj vulkanskoj zoni, skuplja delove skeleta najstarijih "ljudi" koji su ikada živeli, i čini to sa skoro ludačkim entuzijazmom. Što Herzog ne propušta da (pre)akcentuje, baš kao i skoro idiotskost temeljnosti i postupka na koji se sve to radi.
Stvari još više izgube kontrolu kada Herzoga i ekipu priča odvuče u Severnu Koreju, povodom vulkana koji se nalazi na granici sa Kinom. U desetak minuta Herzog radi sken cele zemlje čudeći se stvarima (koje su ljudi napravili) koje su očigledno bizarnije i impresivnije od već impresivnog vulkana "sa okolišom". Nisam znao da u Severnoj Koreji nemaju novine, nego čitaju članke ubačene u staklene stalke koji se nalaze na prometnim mestima. Na kraju ispada da je čitava država taoc svog lidera, baš koliko i oni koji žive u podnožju vulkana. Neprekidno u njegovoj nemilosti.
Clive je prigodan saputnik i voditelj kroz ovu vulkansku antologiju. Impresioniran Herzogom koliko i sam gledalac.
Verovatno se o vulkanima može akademskije, podrobnije, vizuelno atraktivnije i "više o vulkanima", ali Herzogova kontekstualizacija stvari i sposobnost da sebe protka kroz sve čime se bavi, barem što se mene tiče čine ovo verovatno najzabavnijom verzijom bavljenja vulkanima.
I tu negde dadoh samom sebi kompliment, za slučaj da primetite, da znate da sam pre vas.
SELEKTAH: 8plusplus/ 10
*talac, l u o prelazi tek promenom kroz (pojedine) padeže ,-)
ReplyDeletePriznaj da si ovo zapravo opisao mene (skromnost mi je jaka): :*
Humor. On ne propušta priliku da bude duhovit. Obično "akademski duhovit".
Njemu je tema samo povod za sve na šta usput naiđe. On neprekidno svojoj "nemačkoj" preciznosti i pedantnosti kontrira te "aljkave" momente skretanja sa teme. Neretko daleko zanimljivije od bavljenja samom temom. Zastaje i ostaje usput koliko god mu se čini da je potrebno.
Način bavljenja temom. Iskren, zainteresovan, zdravorazumski, intuitivan.
PS: Super ti je igra rečju iz podnaslova
Svaka chast BRT!
ReplyDeleteJa sam ubedjen da mu je Clive ljubavnik, a da je dok. sniman kako bi imali izgovor da putuju po svetu i budu zajedno (: