Kada je umetnikov život nerazdvojiv od umetničkog dela
Nisam želeo da recenziram ovaj album. Nisam recenzirao ni Caveov Skeleton Tree iz sličnih razloga.
I umesto toga sam čitao tuđe recenzije (ima vrlo lep prikaz na Pitchforku), i to pre nego što sam sam čuo muziku sa njega. Što vrlo retko i skoro nikada ne činim.
I recenzije su me dodatno zainteresovale za njega. I za to koliko je on odvojiv od svog preočiglednog povoda, neprijatne svežine istog, umetnika, naše očekivane dobronamernosti i razumevanja za ljude "kojima se tako nešto dogodilo". A zanimalo me i da se bavim predviđanjem koliko ovaj album može da nadživi okolnosti koje su ga stvorile, a da ne izgubi ništa od svoje jezive neposrednosti. Ljudi uvek zaborave koliko smrt može da bude banalna.
Ako ne želite da čitate Pitchforkov prikaz koji sam vam preporučio onda ću vam prepričati. Što brutalnije mogu. Phil i Genevieve su bili zajedno trinaest godina. Onda su dobili ćerku. Četiri meseca nakon toga Genevieve je otišla na rutinski checkup (kako to obično biva) i tom prilikom je saznala da ima neizlečiv rak pankreasa. Godinu dana je trajala njena agresivna borba za život. O kojoj smo nešto i čuli prošle godine u maju, mesec dana pred njenu smrt, kada je porodica apelovala za pomoć i sanaciju troškova lečenja. Phil je ostao sam sa ćerkom, da živi u malom severozapadnom gradiću Anakortu. Album A Crow Looked At Me je blago omuzičen dnevnik njegovih dana, nedelja i meseci nošenja s nečim sa čim će morati da se nosi ceo život i nikad se neće izneti.
Hvalospevne recenzije koje su već krenule da se pojavljuju su verovatno najmanje što svako od nas može da učini za njega, i Phila. U tom smislu kakav god utisak stekli iz moje recenzije, a ocene svakako neće biti, ja mislim da bi trebalo da ga preslušate. Da proverite koliko i kako možete da se suočite. S druge strane, sklon sam da verujem da što više vremena bude prolazilo od Philove tragedije i što klima u kojoj je nastao bude bledela, mislim da će ovaj album biti manje zanimljiv za slušanje. Zapravo, da budem skroz iskren, ja ne vidim poentu ni da ga čujete dvaput, ili više puta.
Phil sam opisuje album, navodim po sećanju, kao "vrištanje njenog imena u tišini". Ono što ćete vi čuti jeste diskretno, pritajeno, nežno pevušenje jednog muškarca uz gitaru i nešto malo propratnih zvukova. Daleko sunčanije i prijatnije nego što sam zamišljao. Ja sam mislio da je Philov glas ugušen i jedva čujan međ' struganjima kakvim su Mount Eerie bili povremeno skloni. Bejzikli, A Crow Looked At Me je Songs: Ohia. Mark Linkus. Mark Kozelek (verovatno najviše). Bonnie Prince Billy. Svi razgoličeni i okoštali. Sa tek blagim naznakama melodija ili pevanja.
Sve ostalo je vrlo in your face, a iz Philovog srca. Detaljna sećanja, na trenutke pre i trenutke posle. Meta-preispitivanje sopstvene žalosti i kapaciteta za njenu socijalizaciju. Phil ne postavlja granice svom otvaranju ili produbljivanju rana. Za njega ovo je, očigledno, jedini način. Pomalo monoton, pomalo opterećujući i pomalo obavezujući, pomalo preblizak, pomalo preopskuran, za sve nas.
A i ja više pripadam onoj "life is real" grupi.
I umesto toga sam čitao tuđe recenzije (ima vrlo lep prikaz na Pitchforku), i to pre nego što sam sam čuo muziku sa njega. Što vrlo retko i skoro nikada ne činim.
I recenzije su me dodatno zainteresovale za njega. I za to koliko je on odvojiv od svog preočiglednog povoda, neprijatne svežine istog, umetnika, naše očekivane dobronamernosti i razumevanja za ljude "kojima se tako nešto dogodilo". A zanimalo me i da se bavim predviđanjem koliko ovaj album može da nadživi okolnosti koje su ga stvorile, a da ne izgubi ništa od svoje jezive neposrednosti. Ljudi uvek zaborave koliko smrt može da bude banalna.
Ako ne želite da čitate Pitchforkov prikaz koji sam vam preporučio onda ću vam prepričati. Što brutalnije mogu. Phil i Genevieve su bili zajedno trinaest godina. Onda su dobili ćerku. Četiri meseca nakon toga Genevieve je otišla na rutinski checkup (kako to obično biva) i tom prilikom je saznala da ima neizlečiv rak pankreasa. Godinu dana je trajala njena agresivna borba za život. O kojoj smo nešto i čuli prošle godine u maju, mesec dana pred njenu smrt, kada je porodica apelovala za pomoć i sanaciju troškova lečenja. Phil je ostao sam sa ćerkom, da živi u malom severozapadnom gradiću Anakortu. Album A Crow Looked At Me je blago omuzičen dnevnik njegovih dana, nedelja i meseci nošenja s nečim sa čim će morati da se nosi ceo život i nikad se neće izneti.
Hvalospevne recenzije koje su već krenule da se pojavljuju su verovatno najmanje što svako od nas može da učini za njega, i Phila. U tom smislu kakav god utisak stekli iz moje recenzije, a ocene svakako neće biti, ja mislim da bi trebalo da ga preslušate. Da proverite koliko i kako možete da se suočite. S druge strane, sklon sam da verujem da što više vremena bude prolazilo od Philove tragedije i što klima u kojoj je nastao bude bledela, mislim da će ovaj album biti manje zanimljiv za slušanje. Zapravo, da budem skroz iskren, ja ne vidim poentu ni da ga čujete dvaput, ili više puta.
Phil sam opisuje album, navodim po sećanju, kao "vrištanje njenog imena u tišini". Ono što ćete vi čuti jeste diskretno, pritajeno, nežno pevušenje jednog muškarca uz gitaru i nešto malo propratnih zvukova. Daleko sunčanije i prijatnije nego što sam zamišljao. Ja sam mislio da je Philov glas ugušen i jedva čujan međ' struganjima kakvim su Mount Eerie bili povremeno skloni. Bejzikli, A Crow Looked At Me je Songs: Ohia. Mark Linkus. Mark Kozelek (verovatno najviše). Bonnie Prince Billy. Svi razgoličeni i okoštali. Sa tek blagim naznakama melodija ili pevanja.
Sve ostalo je vrlo in your face, a iz Philovog srca. Detaljna sećanja, na trenutke pre i trenutke posle. Meta-preispitivanje sopstvene žalosti i kapaciteta za njenu socijalizaciju. Phil ne postavlja granice svom otvaranju ili produbljivanju rana. Za njega ovo je, očigledno, jedini način. Pomalo monoton, pomalo opterećujući i pomalo obavezujući, pomalo preblizak, pomalo preopskuran, za sve nas.
A i ja više pripadam onoj "life is real" grupi.
No comments:
Post a Comment