Sirena sa mudima
Pitam se šta da vam napišem o ovom albumu. A još više zašto.
Jer ako odete na Bandcamp stranicu ovog izdanja moći ćete sami lepo da pročitate skoro sve što treba da znate:
(prepisujem)
San Francisco's KING WOMAN
debut full-length Created In The Image of Suffering, a profoundly crafted opus of brooding, ethereal doom-rock
hypnotic and breathy vocal dramatics of Kristina Esfandiari,
KING WOMAN harness the elastic textures and temporality of drone and metallic shoegaze alongside the transcendental, melancholic power of doom
Recorded with engineer Jack Shirley (Deafheaven, Wreck & Reference, Oathbreaker) (dva od tri od ovih bendova simpatišem)
Created In The Image of Suffering's seven compositions evoke rich, gloomy imagery with crumbling washes of blurred, billowing distortion densely layered atop hazy, psychedelic atmospheres that call to mind a surrealistic Black Sabbath fronted by Mazzy Star
KING WOMAN truly suffer to create their art.
Doom muzika, naročito doom metal, uprkos svojoj inicijalnoj simpatičnosti ume da smara, Jednostavno dosada pojede mrak. Prevazići tako nešto je sveti gral doom muzike. I King Woman uspevaju u tome. Ne menjajući pri tome osnovni žanr, ali kriveći ga i istežući, ubrzavajući i besneći njime, kako im odgovara. A nekad im odgovara eterično, nekad šugejz, nekad skoro bluz. Više od svega rečenog King Woman u svojoj pesmi nude "pesmu", a ne atmosferu. I dodajte na to da njihov album traje jedva četrdesetak minuta.
Na njihovom prvom izdanju, Doubt, od pre tri godine, nije bilo tako. Čini mi se da je Kristina bila stidljivija. Ili nepovređena. Na Created In... lepo možete da čujete i osetite ženu koja samopouzdano praši.
Ovaj album bi lepo mogao da se nadoveže na Opal, pre nego na Mazzy Star, na Mirandu Sex Garden, na Swans kojima više dominira Jarboe (i njena solo izdanja), na Cop Shoot Cop, God Machine, Tool, na Slint, Melvins, Stooges, na Come, na Phaedru.
Ljudi obično kažu da ovakvom zvuku prijaju zreli sijetlovski dani, namočeni i namučeni. Ja ga volim po suncu, što pržućijem, to bolje. Mrak je u vama, ili ga nema. Plus, sa suncem stiže pustinja, prašina, prljavost, a hardrokerskom srcu to prija.
U nekom širem kontekstu, anahronost ovog albuma štrči kao pametan čovek u Srbiji i čini ga modernim prostom odlukom da se ne bude moderan. A pretpostavljam da će i ustima punim feminizma prijati da preslušaju album na kome jedna žena pokazuje da ume isto što i muškarci pre nje, bez da zaboravi na ono što je samo njoj važno.
Navalite. Raspalite. Izgorite.
SELEKTAH: RECOMMENDED*
*Odlučio sam da parcijalno batalim ocene. Tj zadržaću ih kod izdanja koja su se meni nametnula, a neću kod onih koje bih da nametnem vama. Kao preporuku.
I za tu preporuku koristiću princip koji je Melody Maker imao u zlatnim danima: "BLOODY ESSENTIAL" za bloody essential izdanja i "RECOMMENDED" za ona kojima je kruna B.E. ostala nedostižna, ali i dalje treba da se izdvoje iz mase.
Pitam se šta da vam napišem o ovom albumu. A još više zašto.
Jer ako odete na Bandcamp stranicu ovog izdanja moći ćete sami lepo da pročitate skoro sve što treba da znate:
(prepisujem)
San Francisco's KING WOMAN
debut full-length Created In The Image of Suffering, a profoundly crafted opus of brooding, ethereal doom-rock
hypnotic and breathy vocal dramatics of Kristina Esfandiari,
KING WOMAN harness the elastic textures and temporality of drone and metallic shoegaze alongside the transcendental, melancholic power of doom
Recorded with engineer Jack Shirley (Deafheaven, Wreck & Reference, Oathbreaker) (dva od tri od ovih bendova simpatišem)
Created In The Image of Suffering's seven compositions evoke rich, gloomy imagery with crumbling washes of blurred, billowing distortion densely layered atop hazy, psychedelic atmospheres that call to mind a surrealistic Black Sabbath fronted by Mazzy Star
KING WOMAN truly suffer to create their art.
Doom muzika, naročito doom metal, uprkos svojoj inicijalnoj simpatičnosti ume da smara, Jednostavno dosada pojede mrak. Prevazići tako nešto je sveti gral doom muzike. I King Woman uspevaju u tome. Ne menjajući pri tome osnovni žanr, ali kriveći ga i istežući, ubrzavajući i besneći njime, kako im odgovara. A nekad im odgovara eterično, nekad šugejz, nekad skoro bluz. Više od svega rečenog King Woman u svojoj pesmi nude "pesmu", a ne atmosferu. I dodajte na to da njihov album traje jedva četrdesetak minuta.
Na njihovom prvom izdanju, Doubt, od pre tri godine, nije bilo tako. Čini mi se da je Kristina bila stidljivija. Ili nepovređena. Na Created In... lepo možete da čujete i osetite ženu koja samopouzdano praši.
Ovaj album bi lepo mogao da se nadoveže na Opal, pre nego na Mazzy Star, na Mirandu Sex Garden, na Swans kojima više dominira Jarboe (i njena solo izdanja), na Cop Shoot Cop, God Machine, Tool, na Slint, Melvins, Stooges, na Come, na Phaedru.
Ljudi obično kažu da ovakvom zvuku prijaju zreli sijetlovski dani, namočeni i namučeni. Ja ga volim po suncu, što pržućijem, to bolje. Mrak je u vama, ili ga nema. Plus, sa suncem stiže pustinja, prašina, prljavost, a hardrokerskom srcu to prija.
U nekom širem kontekstu, anahronost ovog albuma štrči kao pametan čovek u Srbiji i čini ga modernim prostom odlukom da se ne bude moderan. A pretpostavljam da će i ustima punim feminizma prijati da preslušaju album na kome jedna žena pokazuje da ume isto što i muškarci pre nje, bez da zaboravi na ono što je samo njoj važno.
Navalite. Raspalite. Izgorite.
SELEKTAH: RECOMMENDED*
*Odlučio sam da parcijalno batalim ocene. Tj zadržaću ih kod izdanja koja su se meni nametnula, a neću kod onih koje bih da nametnem vama. Kao preporuku.
I za tu preporuku koristiću princip koji je Melody Maker imao u zlatnim danima: "BLOODY ESSENTIAL" za bloody essential izdanja i "RECOMMENDED" za ona kojima je kruna B.E. ostala nedostižna, ali i dalje treba da se izdvoje iz mase.
A što ne simpatišeš Oathbreaker, zbog ne tako pametnog čoveka u Jagodini? :( (Lepo si ovo opisao, možda mu se vratim kao Lesi.)
ReplyDelete(O)))vo da mi kupiš: https://www.eatmorepussy.net/product-page/eat-more-pussy-bra)
Delete