Toliko sam ga puta preslušao da ne mogu da ga ignorišem
Eterični, koktotvinsični folk. Iz Danske. Julee Cruise od Kopenhagena. Može i to. Dovoljno blesava da simulira muško-ženski duet sama sa sobom. Konceptualni album o tome kako ljudi, samo-izloženi na svojim i tuđim socijalnim mrežama, skoro kao da žive u staklenom gradu, nesakriveni (nesakrivljivi?) od svih.
U prvoj pesmi, lukavo nazvanoj Stretch Your Eyes, kao da je Wim Mertens na klaviru (valja proveriti).
Druga pesma, Familiar, je ona zbog koje sam se zaljubio u ovaj album. I pre nego što sam saznao da duboki, muški, The Knife-ovski glas pripada njoj samoj.
Senzualni, erotski folk koji spontano uplovi u sopstveni noar odraz.
Skoro da mi izmami osmeh sad kad znam da se ona glupira sa grlom i efektima.
(Videću da je svejedno uguram na MV Top 50 za 2017).
Treća stvar je instrumental, negde između Mouse On Mars i... (pobeže mi poređenje)
Četvrta stvar je Twin Peaks. Ili Martha Wainwright.
Nakon toga vas očekuju klavir, uzdasi, gudački instrumenti, jeza, šapati...
Možda je u drugom delu albuma malo teže izdvojiti utiske, a lakše je propustiti pesme, prepustiti se njihovom toku, zaboraviti se.
Ima ovakvih albuma, nije da nema.
Ali ovaj je, srećom, upao u moje digitalno krilo.
SELEKTAH: RECOMMENDED
*Odlučio sam da parcijalno batalim ocene. Tj zadržaću ih kod izdanja koja su se meni nametnula, a neću kod onih koje bih da nametnem vama. Kao preporuku.
I za tu preporuku koristiću princip koji je Melody Maker imao u zlatnim danima: "BLOODY ESSENTIAL" za bloody essential izdanja i "RECOMMENDED" za ona kojima je kruna B.E. ostala nedostižna, ali i dalje treba da se izdvoje iz mase.
Eterični, koktotvinsični folk. Iz Danske. Julee Cruise od Kopenhagena. Može i to. Dovoljno blesava da simulira muško-ženski duet sama sa sobom. Konceptualni album o tome kako ljudi, samo-izloženi na svojim i tuđim socijalnim mrežama, skoro kao da žive u staklenom gradu, nesakriveni (nesakrivljivi?) od svih.
U prvoj pesmi, lukavo nazvanoj Stretch Your Eyes, kao da je Wim Mertens na klaviru (valja proveriti).
Druga pesma, Familiar, je ona zbog koje sam se zaljubio u ovaj album. I pre nego što sam saznao da duboki, muški, The Knife-ovski glas pripada njoj samoj.
Senzualni, erotski folk koji spontano uplovi u sopstveni noar odraz.
Skoro da mi izmami osmeh sad kad znam da se ona glupira sa grlom i efektima.
(Videću da je svejedno uguram na MV Top 50 za 2017).
Treća stvar je instrumental, negde između Mouse On Mars i... (pobeže mi poređenje)
Četvrta stvar je Twin Peaks. Ili Martha Wainwright.
Nakon toga vas očekuju klavir, uzdasi, gudački instrumenti, jeza, šapati...
Možda je u drugom delu albuma malo teže izdvojiti utiske, a lakše je propustiti pesme, prepustiti se njihovom toku, zaboraviti se.
Ima ovakvih albuma, nije da nema.
Ali ovaj je, srećom, upao u moje digitalno krilo.
SELEKTAH: RECOMMENDED
*Odlučio sam da parcijalno batalim ocene. Tj zadržaću ih kod izdanja koja su se meni nametnula, a neću kod onih koje bih da nametnem vama. Kao preporuku.
I za tu preporuku koristiću princip koji je Melody Maker imao u zlatnim danima: "BLOODY ESSENTIAL" za bloody essential izdanja i "RECOMMENDED" za ona kojima je kruna B.E. ostala nedostižna, ali i dalje treba da se izdvoje iz mase.
Meni lično je sranje što ne peva na danskom. Ne može ona da se izrazi na engleskom, jer to nije njen maternji jezik. I ne oseća se ništa lično jer nema lokalni pečat. To je samo moje mišljenje.
ReplyDeleteti ovde dođeš samo da se nerviraš, jel da? a što, mukice?
DeleteNaprotiv, sviđa mi se tvoj stil pisanja, interesantni su mi filmovi i muzika koju obrađuješ, doduše često nam se ne podudaraju utisci vezani za dela koja recenziraš. Upravo zbog toga mi je banalno tvoje prihvatanje novomilenijumskog trenda u Srbalja koj se može sažeti u par rečenica iz mog prvog komentara.
ReplyDeleteblog se zove: mislite MOJOM glavom. to bi valjda trebalo da otkloni sve nesporazume.
Deletešto se tiče tvog komentara, o toj temi se može debatovati. ja nisam danac, još manje englez. za mene su oba jezika strana. da li dankinja peva na danskom, engleskom ili nekom trećem jeziku, meni je svejedno. ja sam (donekle) samo kompetentan za specifičniju procenu radova na srpskom. oće reći, izvođači kojima je maternji srpski svetu mogu da ponude nešto što samo oni mogu da mu ponude. to, naravno, nije njihova obaveza. ali ja mislim da je prednost.
otuda moje insistiranje nije patriotsko, a još manje hvatanje za trend (nisam ni znao da je trend), već podrška traženju i nalaženju tih specifičnosti koje samo srpski izvođači mogu da mi ponude. ako je to sebično, priznajem.
"Blog" već otklanja sve nesporazume, na njih dolazim da bih pročitao nečija subjektivna razmišljanja.
ReplyDeleteDa, tema je za debatovanje definitivno, ali moj utisak o trendu i dolazi od prečestog pominjanja neophodnosti srpskog jezika kod domaćih izvođača u poslednjih desetak godina, upravo od strane ljudi čiji se glas čuje u medijima (stara devedesetdvojka, rahmetli popboks, nekada Studio B... treba poimenice?), tako da nema realnog prostora za debatu jer se glas nas "nevidljivih" čuje samo u ovakvim komentarima. Doduše, sa nepostojanjem svih nabrojanih, kao ni drugih relevantnih medija, sve ovo nema mnogo smisla, pošto su i ti autori danas svedeni na svoje blogove i podcast emisije, ali kao, dok ima nas koji to pratimo, i dalje mu to dođe kao neka vrsta javnog glasila. No, da ne ulazimo u problematiku postmodernističkog doba, u zemlji i inostranstvu, probaću da dam nekoliko sažetih argumenata zašto mi smeta potenciranje lokalnog jezika i pečata.
- bend ne "peva" na stranom jeziku, samo pevač peva na tom jeziku. Muzičari se izražavaju jezikom za koji ćemo se svi složiti da nema mnogo uporišta u lokalnom, barem kada je muzika o kojoj govorimo u pitanju. Lični pečat je već nešto drugo.
- tekst može biti podjednako besmislen na srpskom kao i na stranom jeziku.
- tekst može biti podjednako bezličan na srpskom kao i na stranom jeziku.
- individualnost je divna stvar, neko se bolje izražava kroz crtež, slikanje, muziku (dodaj po volji), nego rečima. Tako da bi bilo jako pretenciozno decidno tvrditi da će se svako bolje izraziti na maternjem jeziku nego na stranom.
- muzika i poezija su umetnosti koje sadrže mnogo više elemenata od jezika na kome su otpevane/napisane. Mislim da se lako mogu prevideti ostale vrednosti koje nude (ako ih nude) kada se postave rigorozne granice kojima se ona valorizuje, kao što je ova sa izborom jezika.
I tako, ima tu još nešto svašta, ali moram nazad na posao.
Keep up the good work!
Btw, ja jesam patriota i lokal patriota i baš zbog toga dajem istu šansu nekome iz Srbije ko se izražava na engleskom, kao i nekome iz Danske. Sve ostalo je na autorima.
oko većine stvari koje si pobrojao se slažemo, ja samo nisam bio dovoljno specifičan.
Deletebottom line, ja trenutno ne mogu da se setim nijednog dobrog srpskog/ex-YU benda (pa još i novijeg) da (mi) čini čuda "na engleskom". a još manje se sećam dobrog ili odličnog primera koji je odjeban samo zato što je "na engleskom".
drugim rečima, da rade to dobro kao danci, ja se ne bih bunio.
ako imaš primera, do let know.
Intruder- stay.. to jedino mi pada na pamet
ReplyDelete