Dobićete šta ste platili da gledate
Kompanija Weinstein je uporni i uspešni proizvođač oskarovskih kandidata i Lion je, u tom smislu, samo još jedan od proizvoda iste.
Istinita priča koju pratimo u ovom filmu nije se ni ohladila (događaji su završeni 2012), a njen akter Saroo Brierley je već naredne godine objavio memoare, koji su verovatno još onako vrući prodati Harvey-u. Toliko i ovom našem bespoštedno srljajućem dobu koje operiše isključivo po principu "ko pre devojci".
Režije se prihvatio Garth Davis, "lokalac" koji iza sebe ima solidnu režiju Top Of The Lake, solidnog serijskog krimića iz feminističkog pera Jane Campion.
Film je iako nepodeljen podeljen u dve celine- u prvoj pratimo "gubljenje" petogodišnjeg Sarooa u interpretaciji megasimpatičnog Sunny-a Pawara, a u drugom gledamo njegov povratak kući u njegovoj starijoj varijanti, koju tumači Dev Patel (kao "go-to-Indijac" za Holivud).
Prvi deo je, van svake sumnje, uzbudljiviji, autentičniji i nadslamuje Slumdog Millionairea po obimu i kvalitetu insajta u život siromašnih (naročito dece) na severoistoku (a i inače) Indije. Teško je ostati imun na kolaž muka koje zatiču Sarooa i na njegov sve garaviji osmeh.
U drugom delu, koji je esencijalno sat vremena duga reklama za Google (Earth), čim upoznamo (takođe) usvojenog Saroovog brata, Mantosha, jasno je zašto je film, ipak, angažovao kompromisnije izgledajućeg Dev Patela, a ne, kao i u slučaju Mantosha, nekog očiglednog "Indijca". I već tu otkrivaju se mane "holivudske stilizacije" oličene u tome da je Devu mama "Nicole Kidman", a devojka "Rooney Mara" (neostvareni san, eh...), a otreznujući sudar doživite tek ako sačekate špicu gde je Garth sebi pucao u noge puštajući nas da upoznamo "pravog" Sarooa, njegovu mamu i maćehu... Nebo i zemlja sa onim što smo gledali, bukvalno.
I bojim se da tu ne možemo govoriti o "filmskoj slobodi" koliko o "holivudskoj samocenzuri".
Drugi deo filma je i inače bedno dramatizovan i svodi se na Saroovu krizu, sate buljenja u Google Earth mape, svađanje sa Rooney i "onako usputno" plasirane Mantoshove psihološke probleme koji su, kako nam je naslućeno, očigledno posledica zlostavljanja u domu za nezbrinutu decu (koji kao da je inspirisan Prokletom avlijom). Sve to zajedno surovo gubi našu pažnju u odnosu na dramsku egzotiku prvog dela filma.
Moji komplimenti idu Priyanki Bose, koja igra (i mladu i staru) Saroovu majku, naročito za finalni deo, u kome je pokazala neverovatnu glumačku stamenost i spremnost da iz sebe izgura najtananije emocije čak i u situaciji gde je evidentno da statisti koji je okružuju ne razumeju ni ideju snimanja filma, a nekmoli kompleksnost situacije u kojoj se lik i glumica nalaze. I za razliku od Dev Patela, koga je Holivud na tom planu već iskvario.
SELEKTAH: 4minus/ 10
Kompanija Weinstein je uporni i uspešni proizvođač oskarovskih kandidata i Lion je, u tom smislu, samo još jedan od proizvoda iste.
Istinita priča koju pratimo u ovom filmu nije se ni ohladila (događaji su završeni 2012), a njen akter Saroo Brierley je već naredne godine objavio memoare, koji su verovatno još onako vrući prodati Harvey-u. Toliko i ovom našem bespoštedno srljajućem dobu koje operiše isključivo po principu "ko pre devojci".
Režije se prihvatio Garth Davis, "lokalac" koji iza sebe ima solidnu režiju Top Of The Lake, solidnog serijskog krimića iz feminističkog pera Jane Campion.
Film je iako nepodeljen podeljen u dve celine- u prvoj pratimo "gubljenje" petogodišnjeg Sarooa u interpretaciji megasimpatičnog Sunny-a Pawara, a u drugom gledamo njegov povratak kući u njegovoj starijoj varijanti, koju tumači Dev Patel (kao "go-to-Indijac" za Holivud).
Prvi deo je, van svake sumnje, uzbudljiviji, autentičniji i nadslamuje Slumdog Millionairea po obimu i kvalitetu insajta u život siromašnih (naročito dece) na severoistoku (a i inače) Indije. Teško je ostati imun na kolaž muka koje zatiču Sarooa i na njegov sve garaviji osmeh.
U drugom delu, koji je esencijalno sat vremena duga reklama za Google (Earth), čim upoznamo (takođe) usvojenog Saroovog brata, Mantosha, jasno je zašto je film, ipak, angažovao kompromisnije izgledajućeg Dev Patela, a ne, kao i u slučaju Mantosha, nekog očiglednog "Indijca". I već tu otkrivaju se mane "holivudske stilizacije" oličene u tome da je Devu mama "Nicole Kidman", a devojka "Rooney Mara" (neostvareni san, eh...), a otreznujući sudar doživite tek ako sačekate špicu gde je Garth sebi pucao u noge puštajući nas da upoznamo "pravog" Sarooa, njegovu mamu i maćehu... Nebo i zemlja sa onim što smo gledali, bukvalno.
I bojim se da tu ne možemo govoriti o "filmskoj slobodi" koliko o "holivudskoj samocenzuri".
Drugi deo filma je i inače bedno dramatizovan i svodi se na Saroovu krizu, sate buljenja u Google Earth mape, svađanje sa Rooney i "onako usputno" plasirane Mantoshove psihološke probleme koji su, kako nam je naslućeno, očigledno posledica zlostavljanja u domu za nezbrinutu decu (koji kao da je inspirisan Prokletom avlijom). Sve to zajedno surovo gubi našu pažnju u odnosu na dramsku egzotiku prvog dela filma.
Moji komplimenti idu Priyanki Bose, koja igra (i mladu i staru) Saroovu majku, naročito za finalni deo, u kome je pokazala neverovatnu glumačku stamenost i spremnost da iz sebe izgura najtananije emocije čak i u situaciji gde je evidentno da statisti koji je okružuju ne razumeju ni ideju snimanja filma, a nekmoli kompleksnost situacije u kojoj se lik i glumica nalaze. I za razliku od Dev Patela, koga je Holivud na tom planu već iskvario.
SELEKTAH: 4minus/ 10
No comments:
Post a Comment