Gde ćete bolji dokaz o sumraku Sajantologije od ovog filma
Sigurno je postojao trenutak u karijeri Toma Cruisea gde on ne bi ni mrtav prišao ovakvom scenariju. Ili se upustio u serijalizaciju ovako mlako primljenog materijala. Istina, Jack Reacher je bio isplativ, ali teško da bi se mogao nazvati hitom. Sasvim sigurno ne onakvim kakav je 2003. bio The Last Samurai (koji nikada nije dobio nastavak), a koji su takođe zajednički uradili Cruise i Edward Zwick.
Jack Reacher 2 je, pa, po svakom kriterijum loš ili slab.
Pre svega Tom Cruise izgleda toliko matoro da se pitate kako je moguće da tako dobro izgleda tako mladoliko. U ovom filmu ima scena u kojima bukvalno tražite "mig" ili koji već "Top Gun" avion iz koga je Cruise iskoračio.
Ali Jack Reacher izgleda previše očuvano. I za Cruisea i za Reachera.
Cobie Smulders, iz nepodnošljivog sitkoma How I Met Your Mother, je totalni miskasting. Niko živi na ovoj planeti uključujući i slepe ne bi nikada poverovao da je ona majorica u američkoj vojsci. A niko se nije potrudio ni da iskoristi njen jedini talenat- komičnost.
Priča pretenduje da bude "tejkenovska" (ili gibsonovska, zavisi kako gledate na žanr), dakle Reacher u majorici dobija "suprugu", a u nekoj klinki svoju potencijalnu ćerku (njena majka misli da je Reacher otac), što je rutinskoj ričerovskoj radnji trebalo da na dubini i emociji, a samo je učinilo budalastom. I nedovoljno smešnom da bismo se smejali.
Reacher, opet, raskrinkava neku korporaciju, s tim što negativac više nije pravo-niotkuda Werner Herzog (best casting EVER!), nego "T-Bag" iz Prison Break, a ni njemu ne biva pruženo prostora da makar zamiriše kao negativac. Eventualna zanimljivost da se sve dešava na Reacherovom, vojnom terenu ostaje potpuno nebitna, jer se ekipa šiba gde stigne, dok društveno-politički kontekst (prodaje oružja pobunjenicima u Afganistanu od strane američkih dobavljača) ne biva ništa više do kutija u koju je strpana jedna jurnjava koja traje skoro ceo film.
Zwick režira bez ikakvog apetita ili želje da nas zainteresuje. Srdan Golubović bi se više potrudio. Dok Cruise ne pokazuje nikakvu neprijatnost što se našao u ovom projektu, a bogami i u skrivanju emocija ostaje u Gibsonovoj senci.
Ako sam ja morao, vi nemojte.
SELEKTAH: 2minus/ 10
Sigurno je postojao trenutak u karijeri Toma Cruisea gde on ne bi ni mrtav prišao ovakvom scenariju. Ili se upustio u serijalizaciju ovako mlako primljenog materijala. Istina, Jack Reacher je bio isplativ, ali teško da bi se mogao nazvati hitom. Sasvim sigurno ne onakvim kakav je 2003. bio The Last Samurai (koji nikada nije dobio nastavak), a koji su takođe zajednički uradili Cruise i Edward Zwick.
Jack Reacher 2 je, pa, po svakom kriterijum loš ili slab.
Pre svega Tom Cruise izgleda toliko matoro da se pitate kako je moguće da tako dobro izgleda tako mladoliko. U ovom filmu ima scena u kojima bukvalno tražite "mig" ili koji već "Top Gun" avion iz koga je Cruise iskoračio.
Ali Jack Reacher izgleda previše očuvano. I za Cruisea i za Reachera.
Cobie Smulders, iz nepodnošljivog sitkoma How I Met Your Mother, je totalni miskasting. Niko živi na ovoj planeti uključujući i slepe ne bi nikada poverovao da je ona majorica u američkoj vojsci. A niko se nije potrudio ni da iskoristi njen jedini talenat- komičnost.
Priča pretenduje da bude "tejkenovska" (ili gibsonovska, zavisi kako gledate na žanr), dakle Reacher u majorici dobija "suprugu", a u nekoj klinki svoju potencijalnu ćerku (njena majka misli da je Reacher otac), što je rutinskoj ričerovskoj radnji trebalo da na dubini i emociji, a samo je učinilo budalastom. I nedovoljno smešnom da bismo se smejali.
Reacher, opet, raskrinkava neku korporaciju, s tim što negativac više nije pravo-niotkuda Werner Herzog (best casting EVER!), nego "T-Bag" iz Prison Break, a ni njemu ne biva pruženo prostora da makar zamiriše kao negativac. Eventualna zanimljivost da se sve dešava na Reacherovom, vojnom terenu ostaje potpuno nebitna, jer se ekipa šiba gde stigne, dok društveno-politički kontekst (prodaje oružja pobunjenicima u Afganistanu od strane američkih dobavljača) ne biva ništa više do kutija u koju je strpana jedna jurnjava koja traje skoro ceo film.
Zwick režira bez ikakvog apetita ili želje da nas zainteresuje. Srdan Golubović bi se više potrudio. Dok Cruise ne pokazuje nikakvu neprijatnost što se našao u ovom projektu, a bogami i u skrivanju emocija ostaje u Gibsonovoj senci.
Ako sam ja morao, vi nemojte.
SELEKTAH: 2minus/ 10
No comments:
Post a Comment