Ako se bavimo religijom, onda je bolje da o njoj progovorimo, nego da ćutimo, jel da, Marty?
Ljudi koji su gledali ranije filmove belgijskog autora Jacoa Van Dormaela (ja samo Le huitieme jour) kažu da je on izmislio kitnjasti smešnotužni stil kojim je Jeunet protkao svoju Amelie. Kako god (meni tek ostaje da proverim na ostalim Jacovim radovima), Le tout nouveau testament je jedan od takvih filmova, u kojima je priča razbijena na hiljade besprekorno postavljenih i (pre)režiranih kadrova, sa impresivnom scenografijom, smešnotužnim likovima i istim takvim njihovim sudbinama. Jedino što je smešno smešnije, a tužno turobnije.
Naime, kao što ne znate, bog postoji. I vrlo je zao. Sin mu je pobegao od kuće i najebao zajedno s ljudima. Bog zlostavlja ženu koja jedva da izgleda neretardirano. Maltretira i šikanira ćerku tinejdžerku. Svi žive u stanu bez vrata, sa tri sobe, nameštene kao da je u pitanju Istočna Nemačka. Bog pije, puši i hoda naokolo u bade-mantilu. Mrzovoljan je i zlopamtilast.
Dakle, sve vrlo "starozavetovski".
Ono što isto takođe ne znate, jeste da je bog prvo napravio Brisel. I u njega je prvo pokušao da smesti životinje iz Nojeve barke, a onda je prešao na ljude. Potom i na koncipiranje njihvog života po principu najgorih "Marfijevih zakona".
Le tout nouveau testament priča o tome kako je njegovoj ćerci pukao film, kako je sjebala očev koncept "vladanja" time što je sjebala neštoštonesmemdavamspojlujem (u daljem tekstu "stavka"), a onda se spustila na Zemlju i uz pomoć šestoro slučajno izabranih apostola počela da piše novi zavet, koji bi "zemljanima" (tako ispadaju u odnosu na boga) trebalo da donese lepši život.
Ova duhovita satira (jasno?) uočava bogovu prednost u odnosu na nas (ako je ima), potom diskredituje načine na koje vodimo naše živote i sve u njima u odnosu na "stavku", i iz nje dosta lako izvodi "novi život". Kome je mala Ea, kako se zove božja kći, samo katalizator. Sve izgleda kao na svoj način kanalisani "Brajanov život", jedino što crnohumorni momenti zrače oporijim notama koje ozbiljno štrče opštem, slatkastom tonu filma.
Ne znam zašto mislim da bi neki "Skandinavac" mogao da napravi sličan, i još bolji, film. Možda bih voleo da to pre bude Roy nego Aki. Kad već neće Lars.
Prijaće vam.
Naročito osmomartovski optimizam koji boji kraj filma.
SELEKTAH: 7/ 10
Ljudi koji su gledali ranije filmove belgijskog autora Jacoa Van Dormaela (ja samo Le huitieme jour) kažu da je on izmislio kitnjasti smešnotužni stil kojim je Jeunet protkao svoju Amelie. Kako god (meni tek ostaje da proverim na ostalim Jacovim radovima), Le tout nouveau testament je jedan od takvih filmova, u kojima je priča razbijena na hiljade besprekorno postavljenih i (pre)režiranih kadrova, sa impresivnom scenografijom, smešnotužnim likovima i istim takvim njihovim sudbinama. Jedino što je smešno smešnije, a tužno turobnije.
Naime, kao što ne znate, bog postoji. I vrlo je zao. Sin mu je pobegao od kuće i najebao zajedno s ljudima. Bog zlostavlja ženu koja jedva da izgleda neretardirano. Maltretira i šikanira ćerku tinejdžerku. Svi žive u stanu bez vrata, sa tri sobe, nameštene kao da je u pitanju Istočna Nemačka. Bog pije, puši i hoda naokolo u bade-mantilu. Mrzovoljan je i zlopamtilast.
Dakle, sve vrlo "starozavetovski".
Ono što isto takođe ne znate, jeste da je bog prvo napravio Brisel. I u njega je prvo pokušao da smesti životinje iz Nojeve barke, a onda je prešao na ljude. Potom i na koncipiranje njihvog života po principu najgorih "Marfijevih zakona".
Le tout nouveau testament priča o tome kako je njegovoj ćerci pukao film, kako je sjebala očev koncept "vladanja" time što je sjebala neštoštonesmemdavamspojlujem (u daljem tekstu "stavka"), a onda se spustila na Zemlju i uz pomoć šestoro slučajno izabranih apostola počela da piše novi zavet, koji bi "zemljanima" (tako ispadaju u odnosu na boga) trebalo da donese lepši život.
Ova duhovita satira (jasno?) uočava bogovu prednost u odnosu na nas (ako je ima), potom diskredituje načine na koje vodimo naše živote i sve u njima u odnosu na "stavku", i iz nje dosta lako izvodi "novi život". Kome je mala Ea, kako se zove božja kći, samo katalizator. Sve izgleda kao na svoj način kanalisani "Brajanov život", jedino što crnohumorni momenti zrače oporijim notama koje ozbiljno štrče opštem, slatkastom tonu filma.
Ne znam zašto mislim da bi neki "Skandinavac" mogao da napravi sličan, i još bolji, film. Možda bih voleo da to pre bude Roy nego Aki. Kad već neće Lars.
Prijaće vam.
Naročito osmomartovski optimizam koji boji kraj filma.
SELEKTAH: 7/ 10
No comments:
Post a Comment